-{44°43'51.3"N 18°05'04.6"E}-
ЈУ Музеј у Добоју, пуног назива Јавна установа Музеј у Добоју, шире познат под старим називом Регионални музеј у Добоју, је матична културна установа од великог регионалног значаја. Музеј у Добоју, према територијалној организацији музеја у Републици Српској, има статус матичног музеја. По оснивачкој структури, типу и матичности у Републици Српској — односно чији су оснивачи јединице локалне самоуправе, Рјешењем министарства утврђен статус матичности — Музеј у Добоју је музеј општег типа, односно комплексног типа са одјељењима археологије, историје, етнологије, природњачких наука и историје умјетности у Републици Српској. Запослених у Музеју у Добоју је шест особа а седам је програма.
Музеј у Добоју посједује велику збирку предмета од великог значаја за регију Добој, али својим дјеловањем покрива простор сјеверо-источног дијела Републике Српске. Од самог оснивања поставке Музеја у Добоју су презентоване на начин да свједочи о животу на овом подручју од палеолита до данас. Музеј посједује око 20000 предмета. Мањи дио збирке је предочен јавности, отприлике петина од укупне колекције. Музеалије су распоређене на два спрата у пет изложбених простора и расположивом простору у ходнику. У плану су опремање још једног спрата и уређење простора који већ постоји, тренутно у фази реализације. У депоу у оквиру Музеја се налази остатак збирке који још није предочен јавности.
ЈУ Музеј у Добоју је основан 8. новембра 1956. године. Од самог оснивања па до ратних дејстава у Босни и Херцеговини Музеј у Добоју је дјеловао на подручју шире добојске регије. ЈУ Музеј у Добоју од 1995. године дјелује на подручју 10 општина који данас припадају регији Добој у Републици Српској: Добој, Дервента, Модрича, Теслић, Брод, Шамац, Петрово, Станари, Вукосавље и Лончари (Доњи Жабар). Дакле, Музеј у Добоју покрива простор са око 600 насеља. Због недефинисане мреже музеја у Републици Српској, простор дјеловања Музеја у Добоју је знатно шири. Музеј у Добоју према потреби дјелује и на подручју Сарајевско-романијске регије али и за шире подручје сјеверне Босне.
Правно уређење и финансирање рада ЈУ Музеја у Добоју У Републици Српској постоји десет музеја који су према територијалној надлежности организовани као централни, матични и локални музеји. Музеј у Добоју има статус матичног музеја, уз Музеј Козаре у Приједору и Музеј Херцеговине у Требињу.
Музеј у Добоју је комплексан и у погледу финансирања па су ту укључена Влада Републике Српске, Министарство просјете и културе Републике Српске и Град Добој а за програмске активности укључени су и фондови или институције које финансирају пројекте из културе. За 2022. годину обезбјеђена су средства за уређење поткровља Музеја, реализација је у току. За пројекат под називом Реализација дијела сталне поставке "Нематеријално културно насљеђе сјеверно-источне Босне" обезбјеђена су средства од 10.000,00 КМ средства из текућег гранта “Суфинансирање пројеката културе у Босни и Херцеговини” за 2022. годину.
Релевантни Закони Закон о музејској дјелатности Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, бр. 112/21) Закон о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине
Положај и смјештај
Музеј је смјештен у адаптираној згради, завршеној 1938. године, у улици Видовданска 4 у ширем централном дијелу Добоја. Зграда је првобитно била Хрватски католички просвјетни дом. Акција изградње зграде започела је још 1935. године110 godina župe Doboj: 1896-2006.: Littera scripta manet! (2009)/ priredio Josip Senjak - Doboj : Rimokatolička župa Presvetog Srca Isusova, . Координате музеја су 44°43'51.3"N 18°05'04.6"E.
Визуелни идентитет зграде Музеја у Добоју допуњује и пано елипсастог облика, пречника метар и по, израђен у теракоти. Ријеч је о натпису имена музеја и постављен изнад врата. У центру тог натписа уграђен је један музејски експонат који потиче од прије три и по хиљаде година. Пано је израђен 2009. године аутора Драге Хандановића, добојског умјетника.
Називи институције
Од свог оснивања па до данас Музеј у Добоју је више пута мијењао своје име. Називи музеја у Добоју, по хронологији на основу података у Музеју, су били: Завичајни музеј у Добоју (1956—1989); Регионални музеј у Добоју (1989—2002); Музеј у Добоју (2002—2012); ЈУ Музеј у Добоју (2012-...).
Тренутни назив музеја је Јавна установа Музеј у Добоју али, и сада је у широј употреби, ранији назив Регионални музеј у Добоју.
Историјат Музеја у Добоју
Оснивање и рад Музеја у ФНР (1963) Југославији
Музеј у Добоју основан је 8. новембра 1956. године као музеј комплексног типа са одјељењима археологије, историје и етнологије на подручју Народног одбора среза Добој као Завичајни музеј. Завичајни музеј у Добоју је био надлежан за подручје 12 општина која су припадале добојској регији прије територијалног разграничења на два ентинтета: Добој, Тешањ, Дервента, Модрича, Теслић, Брод, Оџак, Завидовићи, Маглај, Жепче, Шамац и Градачац.
Први директор Музеја била је етнолог Оливера Ћулибрк. Oд почетка рада Музеја заступљене су научне дисциплине: археологија, историја и етнологија. У данашњој згради у којој се налази Музеј од 1965. године, основана је прва стална поставка која је била из Народноослободилачка борбе. Три године касније, 1968. године оформљена је и археолошка поставка, која је непрестано допуњавана, да би стални изглед добила 1984. године све до посљедње обнове 2022. године. Првобитни изложбени простор у оквиру зграде износио је око 250 m².
Музеј за време ратних дешавања у Југославији 90-тих година 20. вијека
У ратним дешавањима 1990тих година, музејска поставка је из безбједносних разлога склоњена на сигурно. Овај поступак се показао као оправдан јер је зграда музеја претрпела оштећења током тог периода.
Музеј у Републици Српској
Mузејскa дјелaтнoст је дјелатност од посебног друштвеног значаја и општег интереса за Републику Српску, а односи се на систeмaтскo истраживање, прикупљање, обраду, чување, стручну обраду прoучавање, заштиту, излагање и публиковање музејске грађе. Музејска дјелатност има задатак да музејску грађу, као дио националне и опште људске културне баштине, сачува, проучи и учини да буде доступна јавности.https://www.paragraf.ba/nacrti-i-prijedlozi/nacrt-zakona-o-muzejskoj-djelatnosti-republike-srpske.pdf
Послије завршетка рата, Музеј је био у великим проблемима. Била је потребна поправка оштећене зграде, очување музеалија у добром стању, и стручно организовање нове сталне поставке, које без обзира на квалитет у таквим условима нису могле задовољити интерес културне јавности. У то вријеме приоритет је био формирати сталну поставку. Упркос томе, музеј је све вријеме био отворен за јавност путем повремених тематских изложби, учешћем на различитим манифестацијама и скуповима, оглашавањем у средствима информисања, стручним часописима и на друге начине.
Поставка Музеја у Добоју, 2010. године
мини|десно|Музеј у Добоју, 2012. Прва послијератна стална музејска поставка је била комплексног типа, реализована у три изложбене сале и у расположивим просторима ходника. Тематски и хронолошки је била широког оквира. Презентованим музејским материјалом се настојало приказати регионални и локални развој различитих цивилизација и култура регистрованих на овом тлу.
Поставка „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости” (2010. година)
мини|десно|Музеј у Добоју, 2012. Прва послијератна стална поставка „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости”Музеј у Добоју - Човјек на тлу сјеверне Босне, фрагменти из прошлости, 2009. године, отворена је 4. фебруара 2010. године, послије 18. година од посљедње поставке, на којој је у три изложбене сале и просторима ходника, на зидним и одговарајућим слободним паноима, изложено око 700 експоната. Музеј је поново имао улогу и значај као некадаhttps://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=17358, на којој је приказано око 700 експоната из археологије, историје, геологије и етнологије.
Тематски и хронолошки Музеј у Добоју је широког спектра. Посебан значај те поставке је у томе што је она приказује регионални и локални развој цивилизација и култура које су постојале на овом подручју, као и хронолошки стални развој од најстарије прошлости (средњег палеолита) до друге половине 20. вијека кроз неке значајније догађаје. Она свједочи о животу у римским, византијским, средњовјековним, османлијским, аустроугарском и временима до периода социјалистичке Југославије. Свака просторија је пуна едукативних табли са описима сегмената поставке на коју се односи. Поставка је само мали дио богате колекције Музеја од преко 20000 предмета и документације, већи дио стоји у депоима, али доступан посјетиоцима на упит. Поставка је константно допуњавана, она није статичка категорија.
Аутори сталне поставке из 2009. године били су: виши кустос археолог Ђоко Јовановић, виши кустос историчар Милка Ћосић и виши кустос етнолог Небојша Драгојловић, директор Музеја у Добоју. Стална поставка се финансирала из више извора. Један дио је финансирало Министарство просвјете и културе Репубике Српске а дио град Добој од редовних годишњих прихода
Пригодни водич-каталог „Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости”
Поставка је представљена и пригодним издањем водича-каталога под називом Човјек на тлу сјеверне Босне - фрагменти из прошлости (три верзије: ћирилица, латиница и енглеска верзија). Ту на 97 страна текста илустрованог са 82 фотографије музејских експоната и факсимила докумената из разних временских периода, посјетиоцима пружа дио информација о експонатима представљених на сталној музејској поставци. Каталог је је изашао из штампе 2. марта 2010. године. У публикацији су предочене историјско-друштвене теме и догађаји представљени у три цјелине: "Археологија сјеверне Босне, Добоја и добојског региона", "Осмовјековна историја добојског подручја" и "Етнографски записи с добојског региона".
Текстови у публикацији не дају цјеловито и детаљно разрјашњење представљених предмета и друштвено-историјских тема и догађања, него само наговјештавају читаоцу и посјетиоцу Музеја да одговоре на питања о културно-историјској прошлости и баштини добојског подручја могу потражити у музејским фондовима.
Археолошка поставка
Археолошки дио поставке представљен је кроз сљедеће периоде: палеолит, неолит, метално доба, антички и раносредњовјековни. Поставка указује на трагове људског постојања на просторима сјеверне Босне од прије 60.000 до 30.000 година прије нове ере или средњег палеолита. Поставка је обогаћена и керамичким предметима који су једно вријеме чувани у сарајевском Земаљском музеју, али су враћени зато што потичу са ових подручја. мини|десно|Гравура Добоја из 1697. Представљене су сљедеће збирке: Геолошка прошлост добојске регије (посебан сегмент); Палеолитске и мезолитске културе панонске регије; Неолит; Енолит: бакарно доба, бронзано доба, гвоздено доба; Римљани на Босни, Усори и Спречи; Византија
Историјска поставка мини|десно|Историјско одјељење, 2012. године
Историјски дио сталне поставке Музеја у Добоју, са преко 10 000 предмета из праисторијског периода и 4.000 јединица из античког и средњовјековног доба, обухвата период од средњег вијека до 1990-их година, у неколико, хронолошки, тематских увезаних цјелина (из осмовјековне историје добојског подручја): Средњовјековна Усора (13. до 16. вијек) - самостална изложбена цјелина, Стећци - средњовјековни надгробни споменици (унутар Музеја и у припадајућем лапидаријуму), Усорска властела у повељама и писмима, Средњовјековни манастири, Градови – тврђаве, Османско доба (1520. до 1878. године) - самостална изложбена цјелина, Аустроугарска окупација и управа (1878. до 1918. година) - самостална изложбена цјелина, Први и Други свјетски рат, Управа и живот у заједничкој држави Југославији с периодима у Краљевини Југославији, Народно-ослободилачким ратом (НОБ-ом) и социјалистичким периодом (1918. до 1991. године).
Геолошка поставка