Михал Квјатковски

Михал Квјатковски (; 2. јун 1990) пољски је бициклиста од 2010. године, који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Неткомпани инеос. Познат је као добар спринтер, брдаш и хронометраш, што му омогућује да побјеђује и на класицима и на етапним тркама. Таленат је показао на почетку каријере, освојивши Свјетско првенство у друмској вожњи за јуниоре 2008. године. Након шест година у професионалном бициклизму, освојио је Свјетско првенство у друмској вожњи за професионалце, такође, био је члан тима Омега Фарма—Квик-Степ који је освојио Свјетско првенство у екипном хронометру 2013. Године 2017. Квјатковски је освојио свој први Монументални класик — Милано—Санремо. Квјатковски је до побједе дошао у спринту са Петером Саганом и Жулијаном Алафилипом.

На Тур де Франсу 2020, остварио је прву етапну побједу на Туру и на некој гранд тур трци.

Дјетињство и јуниорска каријера мини|лево|Квјатковски 2008. године

Михал Квјатковски је рођен у селу Дзијалињ, у Централној Пољској 2. јуна 1990. Бициклизмом је почео да се бави због досаде, изјавио је: "Тамо није имало ништа да се ради уопште. Мој брат је возио бицикл, па сам ја почео да га пратим. Од првог дана на бициклу, почео сам да се осјећам сјајно.. Моји родитељи су били фармери, али сад мој отац ради у фабрици." Његов старији брат, Радослав је професионалац и Михал је одлучио да крене његовим стопама. Почео је да вози за тим ТКК Пацифик Торуњ, из оближњег града Торуња, који је био око 30 km удаљен од његове куће. Под тренером Вјеславом Мјеђјанкјевичем () освојио је, са 16 година, интернационалну етапну трку По зјеми Клучборскјеј (), а затим је остварио још неколико побједа на друму и на писти.

Квјатковски је 2007. годину завршио први у UCI рангирању за јуниоре. Освојио је трку мира за јуниоре, испред Матијаса Брандла, затим је освојио злато на Европском првенству у друмској вожњи за јуниоре и сребро на Европском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре. Године 2008. Свјетска бициклистичка унија UCI промијенила је модел за рангирање у јуниорској конкуренцији, индивидуално рангирање је укинуто, а уведено је рангирање по државама. Квјатковски је освојио Свјетско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре, одржано у Кејптауну, 5 секунди испред Њемца Јакоба Стајгмилера. и тако помогао Пољској да заврши прва у рангирању.

Професионална каријера Почетак каријере

Професионалну каријеру је почео 2010. године у тиму Каха Рурал (), у договору по којем је са њим у тим прешао и његов брат Радослав. Тим је био мали, са доста талената и дјеловало је да је Квјатковски направио лош потез, али био је под окриљем агента Ђузепеа Аквадра, који га је повезао са шпанским програмом, којим је било планирано да Квјатковски проведе неко вријеме у мањим тимовима прије него што пређе у Кез д’епарњ () (садашњи Мовистар). "Имао сам прилику да потпишем уговор са про тур тимом одмах, али смо заједно одлучили да је боље да прву сезону проведем у Кахи Рурал. Тамо је мање тркања и трке су лакше, па је то за почетак добар корак да пређем на следећи ниво." У Кахи Рурал је провео само једну сезону и 2011. године прешао је у тим Рејдиошек, што је значило да је шпански програм пропао. Са новим тимом, Квјатковски је остварио добре резултате, посебно на тркама у Белгији. На трци Дридагс ван Вест Фландерен ( досл. Три дана Западне Фландрије) освојио је треће мјесто, као и на трци Дридагс де Пан коксејде ( досл. Три дана Де Пана). Добри резултати су привукли пажњу директора Омега Фарма—Квик-Степ тима, Патрика Лефевера. Лефевер је имао тајни договор са Јоханом Брујнелом, директором тима Дискавери, а касније са Дирком Демолом, директором тима Рејдиошек, да не узимају возаче једни од других. Лефевер је сматрао да је Квјатковски превише добар, прекршио је договор и потписао је уговор са њим.

2012. мини|десно|Квјатковски на Ђиро д’Италији 2012. На крају 2011. године, Квјатковски је потписао уговор са белгијском професионалним тимом Омега Фарма—Квик-Степ.Сезону 2012. почео је на трци Трофео Палма де Мајорка, гдје је завршио на 15 мјесту. Прву побједу остварио је на трци Дридагс ван Вест Фландерен, гдје је побиједио на прологу, четири секунде испред сувозача Жилијена Вермота. У мају, Квјатковски је возио своју прву гранд тур трку, Ђиро д’Италију. Најбољи резултат остварио је на шестој етапи, завршио је на десетом мјесту. На хронометру на задњој етапи, завршио је на 12 мјесту, док је у генералном пласману завршио на 136 мјесту.

У јулу, Квјатковски је возио домаћу трку, Тур де Полоње. Трку је почео другим мјестом на првој етапи, гдје је у групном спринту изгубио од Морена Мозера. На трећој етапи, Квјатковски је у завршници радио за сувозача Здењека Штибара, који је тријумфовао, док је Квјатковски завршио четврти у спринту. На четвртој етапи, Квјатковски је преузео лидерску мајицу, узевши секунде бонификације на пролазном циљу. Мајицу је изгубио од Мозера на шестој етапи, Квјатковски је етапу завршио на трећем мјесту, али је Мозер узео 10 секунди бонификације за етапну побједу и преузео је мајицу са пет секунди испред Квјатковског. Задња етапа је била спринтерска, није било промјена у генералном пласману и Квјатковски је трку завршио на другом мјесту. Након Пољске, Квјатковски је изабран у тим за Олимпијске игре у Лондону. Друмску трку је завршио на 60 мјесту. Сезону је завршио у октобру на класику у Њемачкој, Ђиро Спаркасен Минстерланд, који није завршио.

2013.

мини|лево|Квјатковски у бијелој мајици на Тур де Франсу 2013. године|200п Сезону 2013. почео је на трци Тур де Сан Луис у Аргентини, коју је завршио на 12 мјесту у генералном пласману. Квјатковски је преузео лидерску мајицу након хронометра на четвртој етапи, али је изгубио на петој етапи, завршивши три и по минута иза Данијела Дијаза Дијаза. Након Аргентине преселио се у Португал, на трку Волта ао Алгарве, гдје је освојио друго мјесто. Трећу етапу завршио је на десетом мјесту, док је хронометар на задњој етапи завршио на другом мјесту, минут и седам секунди иза сувозача Тонија Мартина, који је освојио трку, док је Квјатковски завршио други. На Тирено—Адријатику, Квјатковски је на четвртој, краљевској етапи завршио четврти, 13 секунди иза Криса Фрума и преузео је лидерску мајицу, коју је изгубио већ на наредној етапи, од Фрума. Захваљујући доброј вожњи на хронометру на задњој етапи, Квјатковски је Тирено завршио на четвртом мјесту, иза велике тројке свјетског бициклизма, Винченца Нибалија, Криса Фрума и Алберта Контадора. Арденске класике почео је четвртим мјестом на Амстел голд рејсу. На 17 km до циља, Роман Кројцигер је напао и тријумфовао соло, Квјатковски је био иза са Алехандром Валвердеом и Сајмоном Герансом, који су га одспринтали на линији циља. Три дана касније, на Флеш Валону, Квјатковски је завршио пети, три секунде иза побједника Данијела Морена, оставши опет кратак у спринту за подијум. Арденски класици су се завршили са монументалним класиком, Лијеж—Бастоњ—Лијежом, гдје Квјатковски није био успјешан, завршио је на 92 мјесту.

Пропустио је Ђиро д’Италију, возио је Критеријум ди Дофине, припремну трку за Тур де Франс. На хронометру на четвртој етапи, Квјатковски је завршио пети, захваљујући чему је стигао до трећег мјеста у генералном пласману. Пету етапу завршио је тек на 19 мјесту, због чега је пао на осмо мјесто у генералном пласману. На седмој етапи изгубио је још два минута, а на задњој, осмој етапи напустио је трку. На националном првенству Пољске у вожњи на хронометар, Квјатковски је завршио други, пет секунди иза Мацеја Боднара, док је освојио национално првенство у друмској вожњи, побиједивши у спринту Адријана Хонкижа. мини|десно|Квјатковски на Свјетском првенству у вожњи на хронометар 2013. године|200п Због добрих вожњи, Квјатковски је ушао у тим за Тур де Франс. На другој етапи, Квјатковски је завршио трећи у спринту, иза Јана Бакеланса и Петера Сагана. Након неколико успона на трећој етапи, већина спринтера је отпала, а у спринту главне групе, Квјатковски је завршио четврти. Након екипног хронометра на четвртој етапи, Квјатковски је дошао до четвртог мјеста у генералном пласману, секунду иза водећег трија тима Орика—ГринЕџ и преузео је бијелу мајицу, за најбољег младог возача. На осмој, првој брдској етапи, Квјатковски је изгубио преко три минута од побједника Криса Фрума и пао је на 16 мјесто у генералном пласману, а изгубио је и бијелу мајицу. На деветој етапи, Квјатковски је завршио трећи, 20 секунди иза водећег двојца, одспринтавши главну групу. На хронометру на етапи 11, Квјатковски је завршио пети, што му је донијело напредак на седмо мјесто у генералном пласману. На етапи 15, на Мон Вентуу, Квјатковски је изгубио три и по минута и пао на десето мјесто у генералном пласману, док је у класификацији младих возача остао на другом мјесту, два минута иза Наира Кинтане. На етапи 16, Квјатковски је изгубио још минут и по и изгубио је мјесто у топ 10, које је вратио на хронометру на етапи 17, коју је завршио на седмом мјесту. На краљевској, етапи 18, до Алп д’Уеза, Квјатковски је изгубио седам минута, али је задржао девето мјесто, секунду испред Лауренса Тен Дама. На етапи 19, изгубио је још два минута и пао је на десето мјесто, које је изгубио на етапи 20, задњој такмичарској етапи. Тур је завршио на 11 мјесту. Након Тур де Франса, возио је класик Сан Себастијан, али га није завршио, као ни трке у Канади. Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на 24 мјесту, док друмску трку на Свјетском првенству није завршио. Са тимом Омега Фарма—Квик-Степ освојио је златну медаљу на Светском првенству у екипном хронометру. Задња трка 2013. била му је Ђиро ди Ломбардија, коју није завршио.

2014.

Сезону 2014. почео је на трци Трофео палма Мајорка, коју је завршио на 98 месту, након чега је освојио Трофео сера де Трамунтана. Квјатковски је напао на 5 km до циља и дошао до соло побједе, 27 секунди испред Едвалда Босон Хагена. Након Шпаније, преселио се у Португал, на трку Волта ао Алгарве, гдје је прошле године освојио друго мјесто. На другој етапи, Квјатковски је напао на почетку задњег успона, на 6 km до циља, Алберто Контадор и Руи Кошта су касно реаговали, Квјатковски је одржао предност до краја и освојио је етапу са шест секунди испред Коште, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу. На хронометру на трећој етапи, Квјатковски је остварио другу побједу, 11 секунди испред Адријана Малорија и 13 испред свјетског шампиона, Тонија Мартина. На четвртој етапи, Контадор је нападао неколико пута, док није успио да дистанцира Квјатковског, који је етапу завршио на трећем мјесту, 10 секунди иза, али је задржао мајицу. Задња етапа била је спринтерска, није било промјена у генералном пласману и Квјатковски је освојио трку са 19 секунди испред Контадора. Након побједе у Португалу, возио је италијански класик Страде Бјанке. Квјатковски је на 70 km до циља напао, али је брзо враћен у главну групу. Пресудни напад услиједио је на 21 km до циља, Петер Саган је напао, а Квјатковски је једини могао да га прати. Њих двојица су радили заједно до задњег успона, на којем је Квјатковски напао, а Саган није имао снаге да га прати. Квјатковски је тријумфовао са 19 секунди испред Сагана. Четири дана након победе на Страде Бјанкију, возио је Тирено—Адријатико. Тирено је почео екипним хронометром, на којем је тријумфовао тим за који вози Квјатковски, Омега Фарма—Квик-Степ, Квјатковски је прешао линију циља други, иза Марка Кевендиша. На трећој етапи, чији је циљ био на успону, Квјатковски је завршио други, изгубивши у спринту од Сагана, чиме је преузео лидерску мајицу. На четвртој, првој брдској етапи, Квјатковски је завршио седми, 10 секунди иза Контадора, али је задржао мајицу, коју је изгубио на наредној етапи, завршивши 6 минута иза побједника и новог лидера, Алберта Контадора, пао је на 19 мјесто. На хронометру на задњој етапи, дугом 9,1 km, Квјатковски је завршио седми, али није успио да надокнади вријеме и завршио је Тирено на 18 мјесту. Учествовао је на Милано—Санрему, али га није завршио.

мини|лево|Квјатковски на Тур де Франсу 2014.