Јован Максимовић (Рума, 20. јануар 1864 — Београд, 28. август 1955) био је један од најзначајнијих преводилаца са руског на српски језик. Посебно се бавио превођењем дела Фјодора Михаиловича ДостојевскогДостојевски, Фјодор Михајлович, Браћа Карамазови, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1923., Лава Николајевича ТолстојаТолстој, Лав Николајевич, Васкрсење, са руског превео Јован Максимовић, 2. издање, Београд 1911.Толстој, Лав Николајевич, Рат и мир, IV тома, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1928.Једно од последњих издања: Толстој, Лав Николајевич, Рат и мир, III тома, са руског превео Јован Максимовић, Београд 2015., Антона Павловича ЧеховаЧехов, Антон Павлович, Прича непознатог човека и друге приповетке, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1921. и Ивана Сергејевича ТургењеваТургењев, Иван Сергејевич, Сабрана дела, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1936.. Сем тога је преводио и Гогоља, Пушкина, Жуковског, Љермонтова, Горког, Гаршина, Салтикова-Шчедрина. Поред руског преводио је и са немачког, латинског и старогрчког језика. Са немачког је између осталог превео Приче из класичне старине од Густава Шваба.Једно од последњих издања: Шваб, Густав, Приче из класичне старине, са немачког превео Јован Максимовић, Београд 2011.
Биографија Јован Максимовић је рођен 20. јануара 1864. у Руми. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима. За време школовања у Сремским Карловцима био је сарадник у часопису за децу Невен Јована Јовановића Змаја, са киме се до краја његовог живота дружио. Студирао је славистику у Будимпешти, Кракову и Бечу, где је и докторирао код Ватрослава Јагића. Радио је као професор Треће мушке гимназије у Београду. Поред превођења писао је огледе о руској и српској књижевности.Максимовић, Јован, Песнички Зборник. Угледни производи српског, хрватског и страног песништва, Мостар 1900.
Јован Максимовић је био ожењен Љубицом, ћерком Игњата Станимировића, ректора и једног од првих професора београдског лицеја. Са Љубицом је имао четири сина и једну ћерку и од њих осморо унучади: Радивоја (Петра и Јована), Бранка (Милана и Рајка), Љубомира и Милутина (Светлану и Тијану) те ћерку Видосаву (Ђорђа и Емилију). Умро је у Београду 28. августа 1955. године.
Занимљивости Јован Максимовић је посетио Лава Николајевича Толстоја 1909. у Јасној Пољани. Познати руски сликар Степан Колесников, који је осликао плафон изнад гледалишта у згради Народног позоришта у Београду, је портретисао Јована Максимовића средином четрдесетих година двадестог века у дворишту породичне куће на Дедињу. Удружење књижевних преводилаца Србије сваке друге године додељује Награду из фонда „Др. Јован Максимовић” за најбољи превод руске књижевне прозе на српски језик.
Референце
Спољашње везе
др Јован Максимовић сајт
Категорија:Рођени 1864. Категорија:Умрли 1955. Категорија:Српски преводиоци Категорија:Румљани