Дијалекти македонског јeзика су дијалекти посебног јужнословенског језика који се назива македонским. Према различитим дијалектолошким поделама, овај језик има око тридесетак дијалеката, који се у зависности од поделе разврставају у три или четири главне групе. Дијалектима македонског језика говоре етнички Македонци на подручјима Северне Македоније, Пиринске Македоније (Бугарска), Егејске Македоније (Грчка), Мале Преспе и Голог Брда (Албанија). Такође су заступљени у македонској етничкој дијаспори.
Проучавање јужнословеснких дијалеката на ширем простору историјске области Македоније започело је током 19. века. Класификација ових дијалеката је дуго била предмет лингвистичких и етнополитичких спорова. У старијој бугарској, односно српској дијалектологији, јужнословенски дијалекти са подручја Македоније сматрани су дијалектима бугарског, односно српског језика, а такви ставови су и данас присутни у делу бугарске, односно српске јавности.
Групе 300px Дијалектичка подела македонског јазикаПољско-македонска граматика,After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), z.1, PAN.Северно наречје
Западно/Северозападно наречје
Источно наречје
Југоисточно наречје
Северно подручје Западна група: Тетовски дијалект Скопскоцрногорски дијалект Горански дијалект Источна група: Кумановски дијалект Кратовски дијалект Кривопаланачки дијалект Овчепољски дијалект
Западно подручје: Централна група: Прилепско-битољски дијалектстр.68 Граматика македонског јазика, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967 Кичевско-поречки дијалектКичевскиот говор, Академик Божидар Видоески, МЈ, 1957, VIII, 1, стр. 31-90. Скопско-велешки дијалект Западна и северозападна група: Гостиварски дијалект Рекански дијалект Галички дијалектСрпска краљевска академија, Београд – Ср. Карловци, Белић 1935: A. Белић, Галички дијалекти,Српски дијалектолошки зборник, VII, 1-352+IV Дебарски дијалект Дримколско-голобрдски дијалект Вевчанско-радошки дијалектМакедонски дијалекат: Структура, Текстови, Лексикон П. Хендрикс. Словенски и европски часопис Исток, Vol. 22, No. 1 (Пролеће, 1978), pp. 111-112 Струшки дијалект Охридски дијалект Горњепреспански дијалект Доњепреспански дијалект
Источно и јужно подручје Источна група: Тиквешко-мариовски дијалект Штипско-кочански дијалект Струмички дијалект Малешевско-пирински дијалектКомпаративна историјска анализа номиналног акцентовања у анархији (Малешево) и прелазни (Нивичино) Источно Македонски дијалект," Трећа конференција у Северној Америци о Македонији. Indiana Slavic Studies 10:135-151. 1999 Југозападна групаМакедонски дијалект у Егејској Македонији: класификација. Македонски дијалекти у Егејској Македонији: научни скуп, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ, 1994, стр. 23-60.: Нестрамско-костенарски дијалект Корчански дијалект Костурски дијалект Југоисточна група: Солунско-воденски дијалектМакедонски језик за средње образовање - стр. 249- 252, С.Бојковска, Д.Пандев, Л.Минова-Ǵуркова, Ж.Цветковски- Просветно дело АД- Скопје 2001 Серско-драмско-лагадинско-неврокопски дијалектМакедонски језик за средње образовање - стр. 249- 252,С.Бојковска, Д.Пандев, Л.Минова-Ǵуркова, Ж.Цветковски- Просветно дело АД- Скопје 2001
Распрострањеност подручја
Дијалекте македонског језика карактерише положај региона у којима се говоре.
Македонска језичка територија покрива централни део Балканског полуострва, као и ушће река Вардар, Струма и доњи ток реке Места.
Тако се и дијалекти деле према подручјима: - источно - западно - северно - јужно
Источно подручје
Најчешће се користи на граници са Бугарском. Према македонским лингвистима, границу представља планински масив Доспат - поглед.
Македонска популација у Пиринској Македонији, која је саставни део Бугарске, поред званичног бугарског језика, користи и њен матерњи македонски дијалект.
У источним деловима Пиринске Македоније и деловима Егејске Македоније до Солуна јотовање гласа ћ изговара се као у источној Бугарској - дјадо (деда), њама (ноне), мљако (млеко).
Западно подручје
Највећи део језичке границе поклапа се са границом Северне Македоније и Албаније, док географски она представља планински масив Кораб - Дешат - Јабланица, одакле се спушта југозападно до Охридског језера.
Дуж албанске границе налази се тридесетак насеља у којима живи претежно македонско становништво: долина реке Дрим, подручје Голог Брда и околина града Поградец. Језичка граница скреће на југоисток преко планине Галичице дуж југозападне обале Преспанског језера, па одатле на југ преко Мокре Горе.
Ова област покрива територију на релацији Скопље - Тетово - Гостивар - Дебар - Струга - Поградец - Корча. Обзиром да је насељена мешовитом македонско-албанском популацијом, у овом делу језичко подручје углавном је двојезично.
Северно подручје
Граница македонског језика подудара се са границом између Северне Македоније и Србије.
Јужно подручје
Са јужне стране, језичка граница обухвата читаво подручје планине Грамос све до реке Места у Тракији.
Према мишљењу Божидара Видоеског и других лингвиста, језичка граница продире много дубље на југ према данашњој граници између Северне Македоније и Грчке, тако да се овај језички дијалект може чути све до линије Грамос - Пиво - Солун.
На северозападу модерне Грчке, поред македонског живи и грчко, албанско и влашко становништво, те је у великом проценту ово језичко подручје тројезично.
Самогласници и сугласници
Централни западни дијалекти разликују се у пет самогласника: а, е, и, о, у (/i, ɛ, a, ɔ, u/).
Остали дијалекти углавном имају вокал / Ә /. Осим тога, у различитим дијалектима јављају се Фонемске транскрипције / ɑ /, / АЕ / и / И / и вокали / л / а / р /.
Већина дијалеката има самогласник / ɛ / из оригиналног Е (ђ, Иат) осим у источни региону где је развијено во /a/ по /c/.
На крајње источним деловима Егејске и Пиринске Македоније, фокус се ставља на ě које означава: како,а,и . Егејски дијалект за разлику од серско-драмско-лагадинско-неврокопског / Ја / се употребљава уколико се налази у задњем слогу самогласника и има / ɛ / као и у предњем.Македонски језик и књижњвност
Што се тиче сугласника, западни дијалекти се разликују од источних само у изговору, губи се / К / (осим у Тетову, Гори и Корчи), и / В / у међугласовима (изузев области Мале Реке и предела Костур-Корач):„глава“ = гла, „глави“ = глај.
Двофонемски рефлекси углавном означавају карактеристику говора у Егеју, Пиринској Македонији, Костур-Корчи и Охрид-Преспи.Гласовне промене
Види још Македонска азбука Македонска граматика
Референце
Категорија:Књижевност Категорија:Македонски језик Категорија:Македонија