Казимир II Праведни (; 1138 — 5. мај 1194) је био малопољски војвода (1166—1173), и Сандомјежа (после 1173). Био је велики кнез Пољске од 1177. године до своје смрти.
Биографија 250px|мини|лево|Пољска од 1177. до 1194. године током Казимирове владавине. Био је млађи син Болеслава III Кривоустог и Саломе од Берга. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата Болеслава IV. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара Фридриха Барбаросе. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат Хенрик Сандомјешки погинуо је у Пруском крсташком рату 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и Мјешко, док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. Папа Александар III осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.
Потомство Казимир је био ожењен Јеленом од Знојма (око 1140/1142 — око 1202/1206), ћерком Конрада II од Знојма и Марије Вукановић Пшемисл. Имали су седморо деце: Ћерка (Марија?, Анастасија?; 1162/1167 — 1194), удата за Всеволода IV Кијевског. Казимир (1162 — 2. фебруар или 1. март 1167), добио име по оцу. Болеслав (око 1168/1171 — 16. април 1182/1183), погинуо приликом пада са дрвета. Одон (1169/1184) Аделаида Пољска (око 1177/1184 — 8. децембар 1211) Лешек I Бели (око 1184/1185 — 24. новембар 1227) Конрад (око 1187/1188 — 31. август 1247)
Породично стабло
Напомене
Литература
Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX т. «Rozpraw hist.»; изд. Краковской акад.); Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»; Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII т. «Rozpraw hist.»).
Категорија:Рођени 1138. Категорија:Умрли 1194. Категорија:Пјастови Категорија:Пољски владари