Драган Богосављевић (Косовска Митровица, 30. август 1960), познат и по монашкоме имену Никодим, рашчињени је монах и бивши архимандрит Српске православне цркве.Предавање и Биографија

Биографија Рођен је у Косовској Митровици, где је завршио гимназију. Године 1978. уписао је Филозофски факултет у Београду, група за археологију, који је завршио 1985. године. Исте године се запослио у Народном музеју у Београду, као кустос средњовековне археолошке збирке.Биографија

Од 1997. године сабрат је Цетињског манастира. Замонашио се у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци 2000. године, под монашким именом Никодим. У чин јерођакона је рукоположен за Малу Госпојину 2003. године у манастиру Пресвете Богородице у Ластви Грбаљској, а за јеромонаха у манастиру Морача, за празник Велике Госпојине 2004. године. Исте године је дипломирао на Богословском факултету у Србињу, са дипломским радом Педагогија спасења по Св. Григорију Синаиту, код проф. митр. Амфилохија Радовића. Године 2005. је магистрирао на групи за археологију на Филозофском факултету у Београду са радом Символика представа на средњовековној пластици код Срба, код ментора др Ђорђа Јанковића.

Као археолог и богослов учествовао је на више међународних симпосиона у земљи и иностранству. Такође, објављивао је чланке у домаћим и страним часописима и зборницима. Од 2003. до 2005. године био је главни уредник часописа Митрополије црногорско-приморске Светигора, где је објављивао велики број чланака и прилога.

На Богословском факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, на одсеку Пастирско и друштвено богословље, архимандрит Никодим је 28. маја 2010. пред шесточланом комисијом и у присуству заинтересоване публике одбранио докторски рад под насловом Утицај христологије Св. Григорија Паламе на иконопис (14—16. в) и тиме стекао научно звање доктора богословских наука.

Био је игуман манастира Рибница, код Мионице. Због прекида општења и помињања Епископу ваљевском Милутину, разрешен је свих дужности, рашчињен и враћен у ред лаика без икаквог црквеног звања и чина.Биографија

Библиографија

М. Ристић, Д. Богосављевић, Кула, Михајловац - раносредњовековно насеље, Археолошки преглед 23, Београд 1982, 124-125. О новим налазима шупљих лунуластих наушница, Зборник Народног музеја XII-1, Београд 1986, 229-242. Богосављевић В., Мркобрад Д., Богосављевић Д., Истраживање средњовековног рударства на западном Копаонику (околина Кижевака), Наша прошлост 3, Краљево 1988, 9-48. Прилог проучавању средњовековног рударског алата, Наша прошлост 4, Краљево 1989, 51-69. Женска лична имена у турским дефтерима Србије, Црне Горе и Херцеговине (XV-XVI век), Ономатолошки прилози XI, Београд 1990, 47-61. Рад Народног музеја у Београду на археолошким истраживањима споменика средњовековне Србије, Зборник Народног музеја XIV-1, Београд 1992, 455-463. D. Bogosavljević, S. Vuković, Arhaologische, mineralogische und archaometallurgische Forschungen zur mittelalterlichen Blei- und Silbergewinnung in Serbien (Археолошка, минералошка и археометалуршка истраживања средњовековног рударства олова и сребра у Србији), Montanarcheologie in Europa, Sigmaringen 1993, 409-422. Medieval mining tools from the Belgrade National miseum collections (Средњовековне рударске алатке из збирке Народног музеја у Београду), Ancient mining and metallurgy in Southeast Europe, Bor-Belgrade 1995, 251-264. Никодим Богосављевић, Крин на средњовековним гробним плочама манастира Превлака, Гласник Српског археолошког друштва 17, Београд 2001, 137-142. Манастир Златица, Дољани код Подгорице, Подгорица 2001. Славски колач – жртва обртана, Откривење, стварање, разарање, Христово распеће и жртва, Кривица и покајање, Никшић, Цетиње 2002, 63-66. Символика круга у антици и хришћанству, Богословље св. 1-2, Година XLVIII (LXII), Београд 2003, 191-213. О пореклу Његошевог поетског генија, Нови источник, год. II, бр.2, Србиње 2003, 115-123. Теологија преградне плоче са представом лава из манастира Превлака, Бока 24, Херцег-Нови 2004, 115-126. Богословски смисао студеничке пластике, Богословље, Св. 1-2, Година XLIX (LXIII), Београд 2004, 129-148. Зетска Света гора – духовни смисао и садржај, Никон Јерусалимљанин, Цетиње 2004, 111-121. Црквено-просветни рад Петра 2. Петровића Његоша, Светигора 154-156, Цетиње 2005, 40-41, 40-42, 37-38. О дечанској пластици, Гласник Српског археолошког друштва 21, Београд 2005, 173-188. Православна култура и Запад, Православље 925, 926, 927, Београд 2005. Косовско-ловћенски завет, Цетиње 2006. Символика представа на средњовековној пластици код Срба, Цетиње 2010. Утицаји исихастичких струјања 14. века на тлу Зетске митрополије, Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори, Цетиње – Београд, 2010, 225-235. О Његошевој библијској антропологији, Дани Његошеви, Никшић 2011, 23-28. О аскетици Светога Саве, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране – Београд, 219-230. Гусле у култу предака и култу потомака код Срба, Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих, Обреновац 2012, 12-15. О литургијској обнови, препороду и реформама, Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014). О канонизацији Петра II Петровића Његоша, Рибница 2014. Православна етика рата, Бесребреник 2, 2014, 71-75. Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање, Рибница 2015. Хуманизам, екуменизам, пацифизам..., Рибница 2015. Екуменистички папизам, Голубац 2016. Свети и Велики Сабор 2016, Голубац 2016. Ипак се не окреће, Голубац 2017. Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017.

Референце

Спољашње везе

Званичан сајт

Категорија:Рођени 1960. Категорија:Митровчани (Косовска Митровица)