Манастир Вољавац се налази у селу Вољавцу, у близини Бијелог Поља, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве.Манастир Вољавац
Предање и прошлост Вољавац је село које припада бјелопољској општини, смјештено на ушћу ријеке Бистрице у Лим. Ово веома старо насеље помиње се у Владисављевој повељи, гдје се каже да је цркву Богородице Бистричке у Вољавцу подигао Стефан Немања, крајем 12. вијека. Владислав је на име исказа свједока око 1234. године издао Повељу која садржи важне податке о друштвеним односима и сталешкој структури становништва бистричког краја, Вољавца и уопште Средњег Полимља тридесетих година 13. вијека. Ова повеља представља један од најстаријих законодавних аката Немањићке Србије. Ту су биле одлуке о работама, сокалницима и меропахима, каже др Јово Медојевић, универзитетски београдски професор, који је написао књигу „Цркве у Бијелом Пољу“. Вољавац је, иначе насељавало повлашћено становништво овог црквеног властелинства, тзв. сокалници и меропси. Забиљежена су имена четири сокалника: Блажуј, Градихна, Наљешко и Драго, који су на посјед дошли са неком калуђерицом. Из овог податка се види да је ово село у 13. вијеку било насељено православним српским становништвом – каже др Медојевић.
Манастирско газдинство је имало и своје мрестилиште које се налазило на ушћу Бистрице у Лим. То мрестилиште постоји и данас. Такође, у Повељи постоји податак да је у овом крају гајен хмељ од којег је справљено жито. На десној обали Лима, на благом узвишењу, недалеко од ушћа налази се црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Историјски подаци о цркви дјелимично су познати. Она је обновљена по пројекту др Јована Нешковића, уз велику помоћ благољубивог народа Бистричког краја и труда Одбора за обнову, на челу са предсједником Милошем Радовићем, истиче даље др Медојевић, додајући да је ова црква била порушена највјероватније у 18. вијеку. Поред ове цркве у међувремену је никао манастирски конак и сваке године на дан Рођења пресвете Богородице, 21. септембра код храма се одржава традиционални народни сабор, каже мати Евангелија, која се већ осам година налази на служби у овој светињи. Враћа се народ овдје цркви, али не у толикој мјери колико би требало. Недјељом кад свету литургију долази да служи отац Дамаскин из манастира Подврх буде највише. Али има и другим данима. Долазе из других градова, највише туристи на пропутовању из Србије. Има и крштења – казује мати Евангелија, додајући да живе у одличним односима са окружењем, с обзиром да има становништва различитих вјера и нација. Ово је планирано да буде женски манастир, али као такав још није заживио. Надам се да ће убрзо – истиче мати Евангелија, додајући да се светиња налази у прелијепом природном окружењу, али да у наредном периоду све треба урадити да се асфалтира пут од манастирске капије до конака, и постави потпорни зид на локалном путу према Побрежју. Истиче да је потребно радити фрескописање, али да би најбоље и највредније било да што више народа долази, казује Евангелија, и додаје да има неколико хобија, који доносе и неку врсту користи. Гајим овдје „богородичне сузе“ што је једна врста плода кукуруза. Сјеме сам иначе донијела са Свете Горе прије четири године и бере се у септембру. Користим га у изради бројаница и наруквица. Може да их купи ко жели, а највећи дио који урадим прослиједим манастиру Острог. Иначе знам да током зимских дана урадим око хиљаду ових бројаница – наглашава мати Евангелија, додајући да се поред манастирског конака налази лоза, која како каже потиче из 12. вијека. Кажу за ову лозу да је претеча чувеног вина Вранац. Лоза је иначе била изгубљена, и налазила се на пола километра удаљености од манастира. Тамо гдје је иначе некада био манастирски виноград. Узела сам је од тамошњих власника и преселила овдје. Рађа ситне плодове, сличне боровници – казује мати Евангелија. Иначе поред цркве има много трагова из раније прошлости, тако да др Медојевић каже да се назиру велике погребне плоче, прије свега једна лијепо обрађена дужине два а дебљине један метар. На њој је исклесан мач. Без сваке сумње гроб припада неком средњовјековном властелину, казује хроничар црквених збивања у бјелопољском крају др Медојевић. Према његовим ријечима народно предање овај гроб везује за светог великомученика Ђорђа. По очуваној легенди о светом Ђорђу, кад је убио аждају, мач је пао на мјесту гдје се данас налази велика камена плоча и на њој мач. Такође, близу цркве једно мјесто носи назив „Двориште“ , гдје је кажу био двор неког великаша, док се у комшилуку, у засеоку Лаз, налазе остаци старог српског гробља и гробљанске капеле, закључио је др Медојевић.У Посјети манастиру Вољавац код Бијелог Поља | Митрополија
Види још Епархија будимљанско-никшићка
Референце
Литература
С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, 589-590.
Спољашње везе
Вољавац Вољавац Категорија:Верски објекти у Бијелом Пољу Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори