Арес

Арес (— Árēs) је грчки бог рата. Он је један од дванаест олимпијаца, најстарији син Зевса и Хере.Hesiod, Theogony 921 (Loeb Classical Library )Iliad, 5.890–896. By contrast, Ares's Roman counterpart Mars was born from Juno alone, according to Ovid (Fasti 5.229–260). У хеленској књижевности, он често представља физички или насилни и неукроћени аспект рата, за разлику од његове сестре Атине у оклопу, чије функције као интелигентне богиње укључују војну стратегију и вештине војсковође. Пандан Ареса у римској митологији је Марс.

Грци су били амбивалентни према Аресу: иако је отелотворивао физичку храброст неопходну за успех у рату, он је био опасна сила, „преплављујућа, незаситна у борби, деструктивна и склона покољу људи”.. Његови синови Фоб (страх) и Дим (терор) и његова љубавница, или сестра, Енио (завада) су га пратили на његовим ратним кочијама. У Илијади, његов отац Зевс му каже да је он Бог који му је најомраженији.Iliad 5.890–891. Повезаност са Аресом даје местима и објектима дивљачки, опасни или милитаризовани квалитет. Његова вредност као ратни бог ставља се под сумњу: за време Тројанског рата, где је Арес био на страни губитника, док је Атина, често приказивана у грчкој уметности како држи Нику (победу) у руци, фаворизовала тријумфантне Грке.

Арес има релативно ограничену улогу у грчкој митологији као што је приказано у књижевним наративима, иако се на његове многобројне љубавне афере и обилно потомство често спомињу. Када се Арес појављује у митовима, он се обично суочава са понижењем.. See for instance Ares and the giants below. Он је добро познат као љубавник Афродите, богиње љубави, која је била удата за Хефеста, бога заната.In the Iliad, however, the wife of Hephaestus is Charis, "Grace," as noted by Најпознатија прича која се односи на Ареса и Афродиту показује их изложене подсмеху.Odyssey 8.266–366

Иако Аресово име открива његово микенско порекло, неки су веровали да његова сурова нарав одражава могуће трачко исходиште овог божанства. Поједини градови у Грчкој, као и неки у Малој Азији, приређивали су годишње свечаности чији је циљ био да Ареса симболично „свежу“ и задрже као свог заштитника. У деловима Мале Азије поштован је и као пророчко божанство. Још даље од грчког света, код Скита је постојало веровање да се један од сто ратних заробљеника ритуално жртвује њиховом пандану Ареса. Касније тврдње да су древни Спартанци приносили људске жртве Аресу вероватно више произлазе из митске праисторије, неспоразума и његове озлоглашене репутације него из стварних историјских чињеница.

Аресов најближи пандан у римској религији јесте Марс, који је у староримском верском систему заузимао далеко значајније и достојанственије место као праотац и заштитник римског народа и државе. Током хеленизације латинске књижевности, римски писци су митове о Аресу преобликовали и тумачили под именом Марса, па су у каснијој западној уметности и књижевности митологије ова два божанства постале готово неразлучиве.

Имена Етимологија имена Арес традиционално се повезује са грчком речи ἀρή (arē), јонским обликом дорског ἀρά (ara), у значењу „пропаст, разарање, клетва, проклетство“.ἀρή — Георг Аутенрит, Хомеров речник (A Homeric Dictionary). Такође уп. ἀρή у: Хенри Џорџ Лидел и Роберт Скот, Грчко–енглески лексикон (A Greek–English Lexicon), доступно на пројекту Perseus. Валтер Burkert истиче да је „Арес, по свему судећи, древна апстрактна именица која означава ратни метеж, односно сам рат“. Р. С. П. Бикс предложио је да име има прегрчко порекло.Бикс, Р. С. П., Етимолошки речник грчког језика, Brill, . Најраније потврђени облик овог имена јавља се у микенском грчком као 𐀀𐀩 (a-re), забележен у силабичком писму Линеар Б.Гулицио, Џоан. „A-re у таблицама Линеар Б и континуитет култа Ареса у историјском периоду“. Journal of Prehistoric Religion, бр. 15, . Архивирано (PDF) 9. октобра 2022.Рејмур, К. А. . Minoan Linear A & Mycenaean Linear B. Deaditerranean. Архивирано из оригинала 18. марта 2016. Приступљено 8. марта 2014.The Linear B word a-re“. Palaeolexicon: Word Study Tool of Ancient Languages.

Придевни епитет Ареј (Areios, „ратоборан“) често је додававан именима других богова када би они попримали ратнички аспект или се укључивали у ратне активности: Зевс Ареј, Атина Ареја, па чак и Афродита Ареја („Афродита у Аресу“ или „женски Арес“), која је била ратоборна, потпуно оклопљена и наоружана, сарађивала са Атином у Спарти и била приказивана у храму Афродите Ураније на Китири.Будин, Стефани Л. . In: Смит, Ејми С.; Пикап, Сејди (ур.). Brill's Companion to Aphrodite. Brill's Companions in Classical Studies, . . У Илијади реч ares користи се као обична именица и значи „битка“.

У класичном периоду Аресу се додељује епитет Ењалиос, који се, чини се, појављује и на микенској таблици KN V 52 као 𐀁𐀝𐀷𐀪𐀍 (e-nu-wa-ri-jo).Чедвик, Џон . Доступно на Google Books.Рејмур, К. А. „e-nu-wa-ri-jo“. Minoan Linear A & Mycenaean Linear B. Deaditerranean. Архивирано из оригинала 23. јуна 2021. Приступљено 19. марта 2014.

„KN 52 V + 52 bis + 8285 (unknown)“. DĀMOS: Database of Mycenaean at Oslo. Универзитет у Ослу. Архивирано из оригинала 19. марта 2014. Ењалиос је понекад идентификован са Аресом, а понекад се разликовао као друго божанство рата са посебним култом, чак и у истом граду; Burkert их описује као „готово двојнике“.Граф, Фриц . In: Хорнблауер, С.; Спофорт, А. (ур.). The Oxford Classical Dictionary (треће издање), . .

Епитети Извор:Нилсон, .

мини|Гипсани одливак римске статуе из Хадријанове виле, копиран по грчком оригиналу. Традиционално се идентификује као Арес или Хермес.aatos или atos polemoio – незасит на рату.Лидел и Скот alloprosallos – љуља се са једне стране на другу. andreifontēs – убица људи. apotimos – понижен, без части (код Софокла). brotoloigos – невоља за човека, чума. enyalios – ратоборан. Thēritas, у Спарти – лаконски облик Терсита, дрзак, безобзиран. mainomenos – злонамеран, злобан. miaifonos – крвопролићни, крвав.

tykton kakon – потпуна злоћа.

Култ На копну Грчке и на Пелопонезу познато је само неколико места где је постојао формални храм и култ Ареса.Burkert наводи храмове Ареса у Тројзену, Геронтрају и Халикарнасу или у њиховој близини. Oxford Classical Dictionary додаје и Аргос, Мегалополис, Терапне и Тегују у Пелопонезу, Атину и Еритреју, као и критска места Кнос, Лато, Бианос и можда Олус. Паусаније (II век н.е.) помиње жртвеник Ареса у Олимпији, као и премештање Храма Ареса на атинску агору током владавине Августа, чиме је храм у суштини посвећен као римски храм Августовог Марса Ультора (2. година н.е.). Ареопаг („брдо Ареса“), природни камени издубинак у Атини, на неколико корака од Акропоља, био је место где је, према предању, Арес суђен и ослобођен од стране богова због свог осветничког убиства Посејдоновог сина Халирота, који је силовао Аресову кћер Алкипу. Име овог брда касније је пренето и на суд који се ту састајао, углавном ради истраге и суђења потенцијалним случајевима издаје.Беренс, Е. М. Митови и легенде старе Грчке и Рима, . Project Gutenberg, 2007.

Нумизматичар М. Џесоп Прајс истиче да је Арес „оличавао традиционални спартански карактер“,Уп. Паузаније, 3.19.7. али да у Спарти није имао значајан култ; штавише, његов лик се никада не појављује на спартанском новцу. Паусаније наводи два примера Аресовог култа, оба повезана са, односно „унутар“, ратоборне Афродите, на спартанском акропољуБудин, Стефани Л. . Гонзалес у свом прегледу култова Ареса у Малој Азији из 2005. године запажа да су култови посвећени Аресу на грчком копну можда били чешћи него што то поједини извори тврде.Гонзалес, Метју. „Пророчиште и култ Ареса у Малој Азији“. ; „…Арес није био толико занемарен од стране градова копнене Грчке како би нас многи навели да верујемо.“ Ратови међу грчким државама били су ендемска појава; рат и ратници доносили су Аресу његов данак и хранили његову незаситу жудњу за битком.Милингтон, Александер Т. Рат и ратник: функције Ареса у књижевности и култу. University College London, и даље.

Аресови атрибути су оруђа рата: кацига, штит и мач или копље.Роман, Л., и Роман, М. . Доступно на Google Books. Либаније „јабуку проглашава светом Аресу“, али при томе „не нуди никакво даље објашњење“, нити је повезује са било каквим етиолошким митом. Јабуке су, међутим, међу светим или симболичким плодовима Афродите. Литлвуд следи тврдњу Артемидора да сањање киселих јабука најављује сукоб и, у том контексту, наводи Ареса уз Еридy и митолошке „јабуке раздора“.Либаније, Прогимназмата: Моделске вежбе у грчком прозајском саставу и реторици, превео и уз увод и белешке обрадио Крејг А. Гибсон, 2008, , посебно белешка 270;

Везане статуе Богови су били бесмртни, али су их митови и култна пракса приказивали као способне да буду везани и обуздани. У храму Ењалиоса у Спарти налазила се архаична статуа Ареса у ланцима — понекад се сматрало да је то сам Арес, а понекад његов син. Пауније је ту статуу тумачио као симбол да дух рата и победе треба да се чува у граду.„Супротно овом храму [храму Хипостенеса] налази се стара статуа Ењалиоса у ланцима. Идеја коју Лакедемонци изражавају овом статуом је иста какву Атињани изражавају својом Победом без крила; први мисле да Ењалиос никада неће побећи од њих, будући да је везан ланцима, док Атињани сматрају да ће Победа, пошто нема крила, увек остати на месту где је.“ Спартанци су ритуално везивали и приказе других богова, као што су Афродита и Артемида (упоредо са Аресом и Афродитом које је везао Хефест), а на другим местима постојале су и везане ланцима статуе Артемиде и Диониса. мини|Арес, II–III век н.е., по грчком бронзаном оригиналу Алкамена, датованом 420. п.н.е., ископан 1925. године на Ларго ди Торре Аргентина у Риму. Статуе Ареса у ланцима описане су у упутствима која је оракул из каснохеленистичког периода давао разним градовима Памфилије (у Анатолији), укључујући Седру, Ликију и Киликију — области које су готово стално биле изложене претњи од пирата. Сваком граду је наређено да постави статуу „крвавог, људождерског Ареса“ и да за њу организује годишњи празник у којем ће она бити ритуално везана гвозденим ланцима („по Дики и Хермесу“), као да је тужилац за правду, доведена на суђење и понуђена као жртва. Оракул обећава да „тако ће он постати мирољубиво божанство за вас, када протера непријатељску навалу далеко из ваше земље, и донесе дуго жељено благостање“. Овај Арес карподотес („даваоц плодова“) је добро документован у Ликији и Пизидији.

Жртве

Źródło i licencja