мини|Платон – Римска копија оригинала (око 370. п. н. е.) Хуманистика је академска дисциплина која проучава све аспекте људске културе. У средњем веку се овај термин користио као антоним божанском и односио се на оно што би се данас назвало класичним наукама. Главни фокус је био на секуларним студијама на универзитетима у то време. Данас су хуманистичке науке најчешће у супротности са природним наукама, а понекад и са друштвеним наукама.

Хуманистика користи методе које су пре свега критичке или спекулативне, и имају значајан историјски елемент, за разлику од претежно емпиријског приступа природних наука."Humanity" 2.b, Oxford English Dictionary 3rd Ed. (2003) Међутим, за разлику од природних, хуманистика нема централне дисциплине. Хуманистичке науке обухватају древне и модерне језике, књижевност, историју, филозофију, религију, уметност и музикологију.

Научници у хуманистичким наукама се називају хуманисти."Humanist" Oxford English Dictionary. Термин "хуманиста" такође описује филозофску позицију хуманизма. У ренесанси, научници и уметници су се такође називали хуманисти. Неке средње школе и данас имају хуманистичка одељења.

Хуманистичке дисциплине попут историје и културне антропологије проучавају ствари које се не могу изучити експерименталним методом, већ уместо тога користе компаративни метод и компаративна истраживања.

Поља Антропологија

Антропологија је "наука о људима", наука о целом спектру људског постојања. Дисциплина се бави интеграцијом различитих аспеката друштвених наука, хуманистичких наука и биологије човека. У 20. веку, академске студије су често имале институционални приступ, делећи се на три поља. Природне науке које настоје да проучавају опште законе кроз репродуктивне и верификоване експерименте. Хуманистичке науке које проучавају локалне традиције кроз њихову историју, књижевност, музику и уметност, са нагласком на разумевање специфичних појединаца, догађаја или епоха. Друштвене науке покушавају да развију научни метод за разумевање друштвених појава, иако се обично метода разликује од природних наука.

Антрополошке друштвене науке су често развијале описе, а не опште законе какве налазимо у физици или хемији. Антрополошке студије могу да објасне појединачне случајеве или више заједничких принципа, као у психологији. Антропологија (као и у неке области у историји) се не може сасвим уклопити ни у једну од ових категорија, јер различите гране антропологије користе знања из неколико ових категорија. У САД, антропологија је подељен на четири поља: археологија, физичка антропологија, антрополошка лингвистика и културна антропологија. Ово су области које се могу студирати на универзитетима. Реч anthropos (άνθρωπος) потиче од грчког назива за "људско биће" или "човека". Ерик Вулф је описао социјалну антропологију као "највећу науку међу хуманистиком и највећу хуманистику међу науком".

Циљ антропологије је успостављање холистичког описа људи и људске природе. То значи да, иако се антрополози обично специјализују само у једној области, они увек имају у виду биолошке, лингвистичке, историјске и културне аспекте било ког проблема. Будући да се антропологија развила као наука у западном свету, дуго је био тренд да се проучавају мања друштва која су се често називала "примитивним" и "инфериорним". Данас антрополози користе термине као што су "мање сложена друштва".

Археологија

Археологија је проучавање људских активности кроз проналазак и анализу материјалне културе. Археолошки остаци се могу поделити на артефакте, архитектонске елементе и екофакте. Археологија се може третирати и као друштвена наука и грана хуманистичких наука.

Археологија се сматра граном антропологије у САД, док се у Европи третира као дисциплина у сопственом смислу, или групише у оквиру других сродних дисциплина као што су историја.

Класичне науке мини|Биста Хомера, најпознатијег грчког песника

Термин класичне науке се на Западу користи за означавање интердисциплинарних истраживања култура класичне антике, првенствено античке Грчке и Римске културе. Класичне науке се сматра једним од темеља хуманистичких наука; међутим, њихова популарност је опала током 20. века. Ипак, утицај класичних идеја на многе хуманистичке дисциплине као што су филозофија и књижевност је и даље јак.

Историја

Историја је систематско прикупљање информација о прошлости. Када се користи као термин поља истраживања, историја се односи на проучавање и тумачење списа људи, друштава, установа, и свих тема које су се промениле временом.

Традиционално се проучавање историје сматрало делом хуманистичких наука. У савременим научним круговима, историја се понекад класификује као друштвена наука.

Лингвистика и језици

Док се научно истраживање језика зове лингвистика и обично се сматра друштвеном науком, природном науком или когнитивном науком,Thagard, Paul, Cognitive Science, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2008 Edition), Edward N. Zalta (ed. учење  старих и страних језика заузима посебно место у хуманистичким наукама. Добар део филозофије двадесетог и двадесет првог века се бавио анализом језика и питањем о томе како је Витгенштајн тврдио, да многи наши филозофски неспоразуми произилазе из речника који користимо; теоријом књижевности и проучавањем општих карактеристика језика, док се историјска лингвистика бавила проучавањем развоја језика током времена. Књижевност као поље обухвата различите аспекте употребе језика, укључујући и прозне облике (на пример, роман), поезију и драму, и лежи у основи савременог хуманистичког образовања у школама. Студије страних језика су налазе у програмима основних и средњих школа, већине факултета, али и као засебни програми студија.

Право и политика

десно|мини|Суђење у Лондону У свакодневној употреби, право означава правила која се (за разлику од правила етике) спроводе кроз институције. Ова правила се називају закони и њихово проучавање прелази границе између друштвених и хуманистичких наука, у зависности од врсте истраживања, његовог циља и последица. Закон се не спроводи увек, посебно у међународним односима. Дефинисан је као "систем норми", као "тумачење концепата" како би се постигла правда, коју спроводи "ауторитет" да посредују интересе људи, па чак и као "заповест суверености који се спроводи претњом казном". Међутим, многи воле да размишљају о праву као о централној друштвеној институцији. Правна политика укључује практичну манифестацију размишљања практично свих друштвених и хуманистичких наука. Право је политика, јер их је политика створила. Право је филозофија, јер морална и етичка уверења формирају идеје. Закон чини значајан део историје, јер су закони, судске праксе и кодификације предмети студије историје. Оно је и део економије, јер сваки закон у вези уговора, имовине, рада и многих других питања може имати дугорочне последице на расподелу богатства.

Књижевност мини|Шекспир је један од најпознатији књижевника у свету, јер је написао неке од најпознатијих дела енглеске књижевности

Књижевност је термин који нема прихваћену дефиницију, али који укључује све писане радове; писање које има литерарне врлине; и књижевни језик, који се разликује од обичног, свакодневног језика. Етимолошки термин потиче од латинске речи literatura/litteratura "писање помоћу слова", иако неке дефиниције укључују говорене или певане текстове народне књижевности. Књижевност се можете класификовати на основу тога да ли је фикција или није, и да ли је дело поезије или прозе. Може се поделити и на основу разлика у форми на романе, приче или драме. Дела се често деле и на основу историјског периода; по томе када су написана. Могуће их је поделити и по њиховом поштовању одређених естетских могућности или очекивања (жанр).

Сценске уметности

Сценске уметности се разликују од ликовних уметности, јер сценски уметник користи своје тело, лице, и присуство као средство, а ликовни уметник користи материјале као што су глина, метал или боје, који се обрађују како би створили уметничко дело. Извођачке сценске уметности укључују акробатику, комедију, плес, филм, магију, музику, оперу, жонглирање и позориште.

Уметници који учествују у овим извођењима пред публиком се називају извођачима, и у њих спадају глумци, комичари, плесачи, музичари и певачи. Сценски уметници су такође и људи који раде у сродним областима, као што су текстописци и костимографи. Извођачи често усклађују свој изглед са наступом, на пример, користе костиме и шминку.

Музикологија

мини|Концерт класичне музике Музикологија као академска дисциплина подразумева низ различитих праваца, укључујући историјску музикологију, етномузикологију и музичку теорију. Студенти основних студија слушају курсеве из свих ових праваца, док се постдипломци специјализују за један.

Позориште

Позориште (од грчког "theatron", θέατρον) је огранак сценске уметности који се састоји од глумљења приче пред публиком помоћу комбинације речи, покрета, музике, плеса и звука. Позориште може имати један или више елемената из других извођачких уметности. Стандардна нарација у позоришту је засноване на дијалогу или монологу.

Плес

Плес се односи на људско кретање као облик изражавања или представљања. Плес се такође користи да опише метод невербалне комуникације између људи и животиња. Кореографија је уметност стварања плеса, а особа која то чини се зове кореограф.

Одређивање онога шта чини плес зависе од друштвених, културних, естетских, уметничких и моралних ограничења и домета функционалности покрета (на пример, српска народна кола).

Филозофија мини|Дела Серена Киркегора се могу класификовати у многе области хуманистике, као што су филозофија, књижевност, теологија, музика и класичне науке

Филозофија, етимолошки од старогрчког φιλοσοφία је проучавање проблема у вези са питањима као што су постојање, знање, образложење, истина, правда, добро и зло, лепота, поштење, ум и језик. Филозофија има свој сопствени приступ овим проблемима за разлику од других начина стицања знања.Thomas Nagel (1987).

Филозофија је као термин је била веома свеобухватан термин, јер је укључивала и науке које ће се касније развити, попут физике и хемије. Имануел Кант је изнео да су древни Грци филозофију делили на физику, етику и логику. Природне науке су се све до 19. века називале природна филозофија. Данас су главне области филозофије логике, етике, метафизика и епистемологија. Ипак, филозофија се и данас преплиће са другим дисциплинама и многим наукама. Области семантике, на пример, доноси филозофију у контакт са лингвистиком. Многе науке имају и своју специфичну филозофску студију, попут филозофије економије, филозофије археологије, филозофије историје, филозофије психологије и многих других.

Религија мини|Компас је у овом манускрипту из 13. века симбол стварања

Нове филозофије и религије су се појављивале и на истоку и на западу, посебно око 6. века нове ере. Током времена су се појавиле бројне религије у свету, а хиндуизам, сикизам, ђаинизам и будизам у Индији и зороастризам у Персији су неке од првих религија. На истоку, посебно Кини, су доминирале три филозофске школе практично до данас. Ово су таоизам, конфуцијанство и легализам. Конфуцијанско учење је доминирало вековима као најраспрострањеније учење, и оно је уместо снаге закона износило важност традиције и политичког морала. На западу су дела грчких филозофа, посебно Платона и Аристотела, по Европи и Блиском истоку проширила освајања Александра Македонског у 4. веку пре нове ере.

Аврамске религије су религије које су настале од заједничког учења које се може пратити уназад до Аврама (око 1.900. године пре нове ере), патријарха чији се живот описује у многим светим списима попут Старог завета. У Старом завету се описује као пророк (Књига постања 20:7), али се и у Курану помиње као пророк. Аврамске религије су све три данашње доминантне монотеистичке религије: јудаизам, хришћанство и ислам.

Ликовне уметности Историја ликовних уметности