Фудбалски клуб Војводина, познат као Војводина и колоквијално Воша, професионални је фудбалски клуб из Новог Сада и део СД Војводина. Основан је 6. марта 1914. године и важи за један од највећих клубова на простору бивше Југославије. Навијачка група Војводине се зове Фирма, а она је основана 1989, иако је Клуб навијача ФК Војводина основан још 15. децембра 1937. године.
Историја Почетак Клуб је основан 6. марта 1914. заслугом новосадских студената. Док се свет спремао за Први светски рат, група омладинаца ношена љубављу према тада мало популарној и знаној игри, решила је да оснује фудбалски клуб који би представљао српску заједницу у Новом Саду. За име новосадског клуба узет је назив Војводина, како би се нагласило сећање на политичко-територијалну јединицу Војводство Србије у ком су Срби, бар на папиру, добили равноправност у Хабзбуршкој царевини. Међу оснивачима тог дана у штрикерској радњи Саве Шијакова, у данашњој Темеринској улици на месту Технометала, су били будући текстилни индустријалац Миленко Шијаков, будући универзитетски професор Владимир Милићевић, будући хемичар Миленко Хинић, будући правници Раденко Ракић и Каменко Ћирић, Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки, Живојин Бајазет и будући доктор права Коста Хаџи. Међу њима су били и Миленков брат, Ђорђе Шијаков, и њихов отац, Сава.
Између два светска рата
После рата, из Прага је донесен комплет дресова ФК Славије, који су остали заштитни знак Војводине до данашњих дана.
Прву званичну утакмицу у лиги Жупа Iиграло се по Куп систему која се налазила у склопу Београдског лоптачког подсавеза (основан 12. марта 1920) Војводина је одиграла 12. септембра 1920. године против новосадског НАК-а и забележила победу - 2:0. Две године касније новосадски фудбалски клубови биће суспендовани од стране Београдског лоптачког подсавеза јер су хтели да формирају свој савез. БЛС је одлучио да за те клубове направи жупу и тако реши тај проблем. Првенство Новог Сада, односно жупе је играно у пролеће 1923. године између четири новосадска клуба: Јуда Макаби (која ће након шест кола бити прва), НТК, Војводина и НАК. Наредне сезоне 1923/24 у конкуренцији истих екипа Војводина је првак Новосадске жупе а исти успех поновиће и две сезоне касније 1925/26. и то ће уједно бити последњи трофеј Војводине у БЛП у којем је натупала све до 1930. када прелази у новоосновани Новосадски ногометни подсавез (основан 13. април 1930). Прва титула у ННП-у Војводина је остварила у сезони I разреда 1931/32, а у јесен 1932. године у току нове сезоне I разреда Војводина је као првак ННП-а пребачена у државну (прву) лигу и није учествовала у пролећном делу такмичења ННП-а. Годину и по дана касније у пролеће 1934. године Војводина се враћа у ННП и у конкуренцији седам клубова убедљиво осваја прво место у I разреду. До почетка рата Војводина ће постати још три пута првак Новосадског ногометног подсавеза и по броју титула бити најбоља (једну мање, 4, имаће Новосадски АК, а по једну ШСК Мачва (Шабац) и Железнички СК (Инђија)).Небојша Јаковљевић - "Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873-1941"
У такмичењу у Државној лиги Војводина је наступала две сезоне. У првој је у конкуренцији пет клубова 1. групеБСК (Београд), СК Југославија (Београд), АСК Три Звезде (Апатин) и Железнички СК (Велики Бечкерек) у осам кола забележила две победе исто толико нерешених резултата и четири пораза што је било довољно за треће место. У другој сезони Државне лиге 2. групе такође у конкуренцији пет клубоваБАСК (Београд), Железнички АК (Суботица), ЖСК Спарта (Земун) и Железнички АК (Кикинда) Војводина завршава такмичење на другом месту са осовојених осам бодова (четири победе и исто толико уписаних пораза).
Године 1924, заједно са клубом Јуда Макаби, Војводина гради стадион „Карађорђе“, према нацрту инжењера и председника клуба Даке Поповића. До тада, и једни и други су играли на стадиону код Јодне бање, који је припадао новосадском клубу УТК, који је окупљао мађарску омладину.
Прву утакмицу ФК Војводина је одиграла у Ковиљу, на игралишту „Шајкаша“. За црвено-беле тада су играли углавном ђаци и студенти. Војводина је добила ту утакмицу резултатом 5:0. Међутим, следећи меч, новосадска екипа је одиграла тек 1919, након завршетка рата.
Након Другог светског рата Иако повремен учесник прве лиге у међуратном периоду, озбиљнију улогу у првој лиги, Војводина је почела да игра педесетих година 20. века. Први озбиљнији резултат је 4. место 1952/53. године. Наредних година, Војводина је редовно побеђивала фаворите, али није успела да освоји титулу. 1955. године је изборен пласман у Митропа куп (претечу купа УЕФА), а остале су запамћене победе против Роме у Новом Саду са 4:1 и у Риму са 5:4. И наредних година, Воша је учествовала у овом купу и остваривала запажене резултате. Тадашња златна генерација је стекла велике симпатије својом лепршавом игром, а најпознатији играчи су били Вујадин Бошков и Тодор Веселиновић.
Почетком 60-их, извршена је смена генерација и већ 1962. године, Војводина постаје вицешампион. Коначно, 1965/66. године, Воша стиже до прве титуле. Најпознатији играчи овог тима су били Илија Пантелић и Силвестер Такач. У Купу шампиона, Воша стиже до четвртфинала, где је избачена од Селтика из Глазгова, који је те године и освојио овај куп, а једини пораз му је нанела управо Војводина у Новом Саду.
70-их година, Војводина је често била у самом врху табеле, а 1974/75. године је у последњем колу испустила титулу, оставши на другом месту. 1977. Војводина је освојила свој први европски трофеј, Митропа куп, победивши у групи испред Вашаша, Фјорентине и Спарте Праг.
80-е године су биле кризне, кулминирајући испадањем у другу лигу 1985/86. Уследила је реконструкција тима, који се експресно враћа у Прву лигу, а за две сезоне овај нови тим Војводине осваја другу титулу 1988/89, у једној од последњих сезона пред распад СФРЈ.
Период од 90-их 90-е године, Војводина дочекује у смањеној Првој лиги СР Југославије. У почетку, Војводина важи за „вечитог трећег“, стиже до јесење титуле 1994. а умало и до трофеја. Од већих успеха је и пласман у финале Купа 1997. године, као и финале Интертото купа 1998. године, да би после разних криза, штрајкова играча и смена руководстава, одређена стабилизација уследила тек 2006. године.
Повратак у Европу, успеси у првенству и Европи У сезони 2006/07. Војводина заузима треће место у Суперлиги и игра у финалу националног купа, а тиме обезбеђује место у Купу УЕФА.
Сезону 2007/08. тим је започео против малтешког тима Хибернијанс кога је лако добио код куће са 5:1 и у гостима са 2:0. У следећем колу квалификација изгубио је од мадридског Атлетика, резултатима 0:3 у гостима и 1:2 код куће. Већ у следећој сезони 2008/09. клуб је имао најуспешнију првенствену сезону од распада Југославије, завршивши сезону на другом месту, иза Партизана, а испред Црвене звезде, али је имао исти учинак у Европи као и претходне сезоне. У сезони 2009/10. клуб није био толико успешан у првенству, пошто је завршио на 5. месту, али је зато стигао до финала Купа Србије, где је поражен од Црвене звезде са 3:0.
Сезону 2010/11. завршава на 3. месту у Суперлиги, док у Купу Србије стиже до финала. Финале је обележио велики скандал, када су играчи Војводине у 83. минуту напустили терен при резултату 2:1 за Партизан, после неколико контроверзних одлука судије, касније је утакмица регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Партизана. Војводину је тада бодрило на гостујућем терену 7000 навијача.
У сезони 2012/13. Воша је заузела 3. место у првенству и изборила излазак у Европу. Сезона 2013/14. биће једна од најбољих сезона још од распада Југославије. Клуб је те сезоне стигао до плеј-офа,претходно елиминисавши Хибернијанс, Хонвед и Бурсаспор. Војводина је за противника у плеј-офу лиге европе добила Шериф Тираспољ. У првом мечу у Новом Саду резлутат је био 1:1, међутим Воша бива поражена са 2:1 у Тираспољу.
Трофеји у Купу Србије Војводина је 7. маја 2014. први пут у историји клуба освојила Куп Србије под вођством Бранкa Бабићa. Победили су Јагодину са 2:0 и реванширали им се за прошлогодињи пораз у финалу када су били поражени са 1:0. Војводина је на тај начин скинула „проклетство“ и после шест финала најзад дошли до тог жељеног Купа. Ово је њихов први трофеј још од 1989. године када је Војводина била шампион Југославије. Сезону 2014/15. у Супер лиги Србије, Војводина је завршила на 4. месту и изборила учешће у квалификацијама за Лигу Европе. У сезони 2015/16. елиминисала је МТК, Спартакс из Јурмале, Сампдорију, и стигла је до плеј-оф рунде квалификација за Лигу Европе, где је изгубила од Викторије Плзењ. У првенству Србије, Војводина поновила пласман из претходне сезоне, окончавши такмичење на 4. месту.
Након шест година, у сезони 2019/20. Војводина је поновила успех у купу. У прва два кола лако је победила у гостима Златибор (4:1) и у Новом Саду београдски Синђелић (4:0). У четвртфиналу су након бољег извођења пенала били бољи од Младости из Лучана, а у полуфиналу су голом Немање Човића победили домаћи Чукарички. У финалу на Чаиру у Нишу састали су се са Партизаном. Након регуларног дела било је 2:2, пошто је Партизан изједначио у последњим тренуцима меча. Међутим, Војводина је била боља после једанаестерца са 4:2 и дошла до другог трофеја у Купу Србије. У квалификацијама за Лигу Европе у сезони 2020/21. Војводина је такмичење започела од 3. кола квалификација и за противника добила Стандард из Лијежа. Након 120 минута игре елиминисана је резултатом 2:1. Клуб је завршио на четвртом месту у Суперлиги Србије, а у Купу Србије стигао је до полуфинала где је поражен од Партизана.
У сезони 2021/22 клуб је завршио на седмом месту у Суперлиги Србије, а у Купу Србије стигао је до полуфиналу где су поново заустављени од Партизана. У Европи је Војводина играла у квалификацијама за Лигу конференције. У другом колу су били бољи од литванског Паневежиса (1:0, 1:0), да би такмичење завршили у трећем колу поразом од аустријског Ласка (0:1, 1:6). Најбољи стрелац тима био је Вељко Симић, који је постигао дванаест голова у свим такмичењима.
У сезони 2022/23 Војводина је остварила нешто бољи пласман и заузела пето место у националном првенству. У Купу Србије поново је стигла до полуфинала, где су поражени са 0:1 од Чукаричког. Екипа је играла променљиво током целе године. Најистакнутији играч био је Никола Чумић, који је постигао четрнаест голова у свим такмичењима.
Три узастопна финала Купа Србије Војводина је сезону 2023/24 започела у квалификацијама за Лигу конференцијe, где је елиминисана у другом колу од кипарског АПОЕЛ-а, након два пораза резултатом 2:1 у Никозији и Новом Саду. У домаћем првенству, екипа је остварила један од бољих пласмана у последњим годинама и завршила на четвртом месту, чиме је изборила нови излазак на европску сцену. У Купу Србије, Војводина је имала успешну сезону и стигла је до финала, где је на стадиону Лагатор у Лозници поражена од Црвене зевзде са 2:1.
У сезони 2024/25, Војводина је наступала у квалификацијама за Лигу Европе, где ју је у другом колу елиминирао Ајакс. Први меч завршен је 1:0 за Ајакс, док је реванш у Новом Саду завршен 3:1 у корист Ајакса. Клуб је такмичење наставио у Лиги конференцијe где се у трећем колу квалификација састао са Марибором. Први меч у Људском врту завршен је 2:1 за Марибор, док је у реваншу у Бачкој Тополи било 1:0 за Војводину, али је Марибор прошао даље након извођења пенала. У Суперлиги Србије Војводина је заузела шесто место. У Купу Србије поново је стигла до финала. Меч у Зајечару завршен је 3:0 у корист Црвене звезде.
У сезони 2025/26, Војводина је у Суперлиги Србије остварила најбољи пласман још од сезоне 2008/09, заузевши друго место на табели и обезбедивши наступ у квалификацијама за Лигу Европе. У Купу Србије клуб је трећу годину заредом стигао до финала. Иако је Војводина након првог полувремена водила са 2:0 против Црвене звезде, београдски клуб је у наставку стигао до изједначења и после извођења једанаестераца освојио трофеј.
Грб кроз историју