Бар Кохбин устанак 132–136;za godinu 136 v. W. Eck, ' The Bar Kokhba Revolt: The Roman Point of View'. стр. 87-88. () је назив за трећи и последњи велики устанак Јевреја против римске власти у тадашњој провинцији Јудеја и посљедњи од јеврејско-римских ратова. Име је добио по свом покретачу и команданту устаничких снага, Симону бар Кохби који је себе називао Месијом, односно херојском личношћу која ће обновити Израел.
Побуњеници, предвођени Симоном бар Кохбом, основали су независну јеврејску државу која је трајала више од три године. Побуну су на крају угушили Римљани, што је резултирало скоро потпуним исељавањем становништва у самом делу Јудеје, као и масовним убиствима, широко распрострањеним ропством и расељавањем.
Назив Устанак је такође познат под називима Бетански рат, Други јеврејско-римски рат и Други јеврејски устанак, односно Трећи јеврејско-римски рат и Трећи јеврејски устанак (ако се међу јеврејско-римске ратове као други рачуна Китосов рат 115 - 117).
Избијање устанка Негодовање према римској власти и националним тежњама остало је велико у римској провинцији Јудеји након Првог јеврејског устанка. Око 130. године нове ере, цар Хадријан планирао је да обнови Јерусалим као Елију Капитолину, римску колонију посвећену Јупитеру, угасивши наде за обнову Храма. Ово је можда било праћено забраном обрезивања, иако се мишљења научника разликују око тога да ли је претходило побуни или је уследило као казна. Ове мере су подстакле припреме за герилску кампању, укључујући изградњу подземних комплекса у селима. Симон бар Кохба је проглашен за насија (принца) Израела, а његова администрација је издала стандардизоване тегове и сопствени ковани новац.
Ток устанка Устаници су накратко имали успеха, па су успоставили независну јеврејску државу Израел у деловима Јудеје. По предању, Бар Кохба је кажњавао хришћане јер га нису признавали за месију.Јевсевије, Историја цркве Након само две године огромна римска је војска успела да угуши устанак и поновно успоставити римску власт.Israel Tour Day: "Tour 3 ." pristup 3. IX 2010.на дан 25. 2. 2013 Око 135. године, када су Римљани заузели град Бефер, Бар Кохба је убијен а његова глава је пренета у римски логор. Након тога Римљани су забранили Јеврејима да се враћају у Јерусалем, осим за време светковина Тиша беава.
Разарања су била стравична. По речима Диона Касија (69, 14) онда је страдало до 580 хиљада Јевреја, који су ухваћени са оружјем у руци, осим оних које је поморила глад и болест. Срушено је 50 градова и 985 јеврејских села.
Последице Последице рата, укључујући одбијање јеврејских хришћана да прихвате Бар Кохбу као месију, су имале значајну улогу у издавајању хришћанства као религије битно различите од јудаизма. Након рата, патријарси Јерусалима више нису потицали "од оних из обрезања", тј. од Јевреја. Старешине Цркве које су после разарања Јерусалима носили звање епископа тог града су живели у Пели.
Види још Елија Капитолина Референце
Категорија:Јеврејски устанци