Друштво с ограниченом одговорношћу (д. о. о.) је врста предузећа у облику привредног друштва које оснива једно или више правних и/или физичких лица, у својству чланова друштва, ради обављања одређене привредне делатности под заједничким пословним именом и које за обавезе је по старим законима одговарало само оснивачким улогом, dr Blagoje Paunović: "Ekonomika preuzeća"; Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2007. а по новим и имовином оснивача у већини случајева.https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.htmlhttps://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_stecaju.html Д. О. О. се сматра друштвом капитала, а има и неке карактеристике друштва лицаZakon o privrednim društvima,2005 Друштво с ограниченом одговорношћу је друштво капитала које се најчешће бира приликом организовања малих и средњих предузећа. Оно представља прелазни облик између ортаклука и акционарског друштва.
Предност овог облика организовања је знатно мањи ниво формалности процедура и унутрашње организације у функционисању друштва у односу на акционарско друштво.
Чланови Друштва са ограниченом одговорношћу оснивају правна и физичка лица улагањем својих новчаних или неновчаних средстава ради обављања заједничке делатности и ради остваривања профита. Улози чланова представљају почетни капитал.
Управљачка права у друштву сразмерна су висини улога чланова. Чланови друштва одговарају за обавезе друштва само до висине својих улога, а не и сопственом приватном имовином. Уделима чланова може да се тргује, али обично постоје ограничења као што је предност осталих чланова пред другим купцима и слично. Уделима се не тргује на берзи.
Удели у друштву са ограниченом одговорношћу Сваки оснивач друштва са ограниченом одговорношћу има само један улог, који не мора бити исте вредности са улозима других оснивача; тј. улози се улажу у складу са оснивачким актом. Сразмерно свом улогу, чланови друштва имају одређена имовинска и управљачка права у друштву. Право које оснивач, односно члан стиче на основу свог улога у друштву јесте удео.
Члан друштва са ограниченом одговорношћу може имати само један улог у основном капиталу и један удео у друштву. Додатни улог члана, не повећава број, већ само обим постојећег улога и удела. У случају да члан удела стекне један или више удела, ти удели се спајају са постојећим уделом и заједно чине један удео.
Удео може припадати једном лицу или већем броју лица. У случају да су имаоци удела два или више лица, сматрају се сувласницима. Сувласници се сматрају једним чланом друштва, а у књигу удела се уписује пуно име и адреса сваког сувласника удела. Удели у друштву са ограниченом одговорношћу нису хартије од вредности, удео је само правни израз права члана друштва, као улагача у друштво. Удели друштва са ограниченом одговорношћу не могу се стицати, нити се њима може располагати упућивањем јавне понуде.
Сваки члан друштва добија од друштва са ограниченом одговорношћу потврду, која је доказ чланства и његовог удела, осим ако оснивачким актом није друкчије одређено. По Закону о привредним друштвима, сопственим уделом друштва са ограниченом одговорношћу сматра се удео који друштво стекне од својих чланова. Ови удели се не могу уписивати преко трећег лица које их стиче за рачун друштва.
Извори права Извори права за ДОО су Закон о привредним друштвима и Закон о регистрацији привредних субјеката.
Предности Неке од предности ДОО-а су: ограничена одговорност за све чланове што значи да сви чланови одговарају само до висине свог улога флексибилност управљања - власници сами формирају управљачку структуру друштва. Код овог друштва његови чланови учествују у управљању, међутим руковођење могу поверити појединцу, одбору или већини власника. друштво плаћа мање порезе
Недостаци Неки од недостатака друштва са ограниченом одговорношћу су: Mirko S. Vasiljević: "Kompanijsko pravo"; JP Službeni glasnik, 2007. оснивање овог друштва је скупо скупе су било какве промене у смислу адресе, нове делатности... ограничено је преношење власничких удела. Пренос удела је ограничено правом прече куповине друштва и чланова
Поступак оснивања Оснивање ДОО започиње подношењем регистрационе пријаве Агенцији за привредне регистре. Уз пријаву поднету у прописаном обрасцу неопходно је доставити законом прописану документацију и доказ о уплати надокнаде у износу од 3 600 динара за регистрацију на рачун агенције. Максималан број чланова друштва је ограничен на 50.http://www.pks.rs/Zakonodavstvo/Privrednadru%C5%A1tva/Kakoosnovatidoo/tabid/219/language/sr-Latn-CS/Default.aspx Privredna komora Srbije Оснивачи друштва су истовремено и чланови друштва, док лица која доцније ступају у друштво имају правни положај чланова друштва, а не оснивача.
Доказ о идентитету оснивача Потребно је приложити фото-копију личне карте или пасоша за физичка лица или/и извод из регистра у којем је регистровано правно лице.
Оснивачки акт ДОО се оснива одлуком о оснивању ако је оснивач један члан, односно уговором о оснивању ако има више оснивача. Минималан обавезан садржај -оснивачког акта обухвата: означавање оснивача - чланова, пословно име и седиште, делатност, износ основног капитала и појединачних улога, као и начин и време уплате новчаних улога и опис и вредност неновчаних улога. Потписи оснивача друштва на оснивачком акту морају бити оверени.
Уговор о оснивању друштва могуће је изменити само сагласношћу свих чланова друштва (оснивача и доцнијих чланова), ако овим уговором није друкчије одређено.
Новчани улог Треба доставити и потврду банке о уплати прописаног новчаног улога или оверену изјаву оснивача да је новчани улог обезбеђен. Пре регистрације неопходно је уплатити на привремени рачун код овлашћене банке најмање 50% новчаног удела сваког члана, а остатак треба уплатити у року од две године од дана регистрације. Новчани улог мора износити најмање петсто евра у динарској противвредности.
Уговор чланова друштва ДОО, поред оснивачког акта, може имати и уговор чланова друштва. Уговор чланова друштва доносе оснивачи друштва и његово правно дејство се производи даном потписивања од стране свих оснивача. Овај уговор се сачињава у писаној форми и уређује управљање и пословање друштва. Уговор мора садржати и споразум о вредности неновчаних улога.
Одлука о заступнику Заступник може бити именован у оснивачком акту, али то се не препоручује због тога што евентуална каснија промена заступника захтева сазивање скупштине и веома скупу и сложену процедуру. Уз одлуку о заступнику треба доставити и његов оверен потпис.
Упис у регистар Након спровођења претходних правних радњи и сачињавања конститутивног акта са пратећим документима врши се упис у привредни регистар, чиме ово друштво стиче субјективитет.Društvo dobija matični broj pod kojim se vodi u registru. Društvo je dužno da podnese prijavu za registraciju i dobijanje PIB-a poreskoj upravi prema mestu sedišta u roku od pet dana od dana upisa u registar.
Оснивачки улог Основни капитал ДОО-а формира се од улога чланова, а доцније модалитетима повећања. Улози могу бити у новцу; и неновчани: у стварима, правима и извршеном раду и услугама. При повећању основног капитала може доћи до измене чланског састава друштва. Обавезна је регистрација повећања и смањења основног капитала овог друштва по правилу једном годишње, након одржавања скупштине чланова друштва.
Појам удела Удели су чланска права која се стичу на основу улога у друштво. Закон о прописује чврст принцип један удео један члан, који важи и при стицању нових удела или преносу дела удела. Удели могу, али не морају, бити једнаке вредности, с тим што се оснивачким актом одређује колики улог даје право на један глас.
Књига удела Закон прописује обавезу вођења књиге удела друштва. Нико ко није уписан у књигу удела не може се сматрати чланом друштва, те и не може остваривати чланска права. Пренос удела према трећим лицима (савесно) има дејство од тренутка уписа преноса у регистар.
Сувласништво удела На једном уделу може постојати и власништво више лица – сувласника удела, која се према друштву сматрају једним чланом. Сувласници удела солидарно су одговорни према друштву у вези са преузетим обавезама.
Повлачење и поништење удела Закон даје могућност повлачења удела члана друштва од стране друштва.
Пренос удела Пренос удела члана друштва другим члановима или друштву је слободан, уз могућност да се оснивачким актом или уговором чланова утврде одређена ограничења.
Пренос удела трећем лицу не мења ништа у имовини друштва, већ само лице на које је извршен пренос ступа у правни положај члана који му је пренео удео. Удео се преноси у целости.
Органи ДОО Закон прописује да ДОО мора имати скупштину чланова и директора или управни одбор, док је постојање надзорних тела факултативно.
Скупштина чланова Највиши орган управљања ДОО-ом је скупштина коју чине сви чланови друштва. У једночланом друштву овлашћења скупштине врши тај члан или од њега овлашћено лице. Закон обавезује на сачињавање записника по доношењу одлука и њихов упис у књигу одлука. Оснивачким актом или уговором чланова друштва уређују се само модалитети остваривања делокруга скупштине: 1) седница (физичка присутност или телеконференцијом) 2) писаним путем. Закон познаје две врсте скупштине: Редовна - годишња. Рок за одржавање редовне скупштине је шест месеци од завршетка пословне године. Ванредна - између годишњих седница. Захтев за њено сазивање директору или управном одбору могу поднети било који члан друштва или управног одбора било када. Овај захтев може, али не мора, значити сазивање скупштине. Ванредна скупштина мора бити сазвана од овлашћених сазивача.
Директор/Управни одбор ДОО одређује својим оснивачким актом да ли има директора или управни одбор. Најчешће директора имају мала, а управни одбор велика и средња предузећа. Директор или чланови управног одбора могу бити и чланови друштва и/или друга лица. Број чланова управног одбора ДОО-а одређује се оснивачким актом или уговором чланова друштва. Ако се овај број смањи током времена из било ког разлога, преостали чланови могу сами допунити тај број избором нових чланова (кооптација), ако им је скупштина делегирала такво овлашћење.
Надзорна тела Оснивачким актом или уговором чланова друштва са ограниченом одговорношћу може се одредити да друштво: нема надзорна тела или има интерног ревизора или одбор ревизора Одбор ревизора је колективно тело које се мора састојати од најмање три члана, док укупан број чланова мора бити непаран. Интерни ревизор или чланови одбора ревизора бирају се обавезно из редова независних лица.
Овлашћења надзорних тела спадају у домен контролне и надзорне функције законитости рада друштва и његових органа. Ова овлашћења су усмерена на ка информисању скупштине чланова друштва, која и на овај начин контролише и надзире рад управног одбора и директора.
Заступање Ако се друштво определи за управни одбор, тај орган има председника који је по закону заступник друштва, као и директор, а да ли ће и неки други члан управног одбора, или још и неко друго лице бити заступник друштва, да ли ће та лица заступати друштво колективно или појединачно одређено је оснивачким актом друштва, уписује се у регистар и објављује. др Благоје Пауновић: „Економика преузећа"; Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, 2007.
Прокура је законска форма овлашћења којим друштво овлашћује једно или више лица за закључивање правних послова и радњи у вези са делатношћу друштва. Прокура се даје у писаном облику, може бити дата искључиво физичком лицу и непреносива је.
Управљање Највиши орган управљања је скупштина чланова. Скупштина је орган власника и доноси стратешке одлуке. Управни одбор/директор их извршава и доноси оперативне одлуке. Скупштина одлучује о: финансијским питањима, која обухватају усвајање годишњих финансијских извештаја и одлучивање о расподели добити, стицању сопствених удела, повећању и смањењу основног капитала) избору и разрешењу директора, чланова управног одбора и ревизора статусним променама