Ђована Савојска (Рим, 13. новембар 1907 — Есторил, 26. фебруар 2000) била је италијанска принцеза из Савојске куће, а касније је постала бугарска царица удајом за Бориса III. Била је кћерка Виториа Емануела III и Јелене Савојске.
Биографија Младост Принцеза Ђована је рођена у Риму, као трећа ћерка и четврто од петоро деце италијанског краља Виториа Емануела III и краљице Јелене Савојске, бивше краљице Црне Горе.
Након римокатоличког крштења добила је име Ђована Елизабета Антонија Романа Марија.
Њен старији брат Умберто II од Италије је тад био будући, а уједно и последњи италијански краљ.
Царски живот Ђована се са 23 године удала за бугарског цара Бориса III у базилици Светог Фрање Асишког у Асизи октобра 1930. године на римокатоличкој церемонији којој је присуствовао и италијански диктатор Бенито Мусолини. Друга церемонија венчања је била организована у Софији по православним обичајима што ју је довело у сукоб са римокатоличком црквом.
Ђована је усвојила бугарску верзију свог имена, Јоана.
Она и Борис су имали двоје деце: Марију Луизу, рођену у јануару 1933. године, а потом и будућег краља Симеона II Бугарског 1937. године.
У годинама које су претходиле Другом светском рату, Царица Јоана се увелико укључила у добротворне организације, укључујући финансирање дечије болнице. Током рата је била противтежа свом мужу који је прикључио Бугарску силама Осовине, а она је успела да омогући и добије транзитне визе, како би једном броју Јевреја омогућила да побегну у Аргентину. Цар Борис се такође показао мање покорним него што се Хитлер надао, а након састанка у Берлину у августу 1943. године, цар се озбиљно разболео и умро у 49. години. Стрес и срчано стање били су званични разлози за његову смрт.
Јоанин син Симеон постао је нови цар и успостављено је намесништво на челу са његовим ујаком кнезом Кирилом, којег су Немци сматрали подводљивијим.
Током рата Бугарску је окупирао Совјетски савез, а кнезу Кирилу се судило, где га је народни суд прогласио кривим и погубио. Јоана и њен син Симеон су остали у кућном притвору у палати Врана у близини Софије све до 15. септембра 1946. године, када им је нова комунистичка власт дала 48 сати да напусте земљу јер је држава након референдума проглашена републиком.
Након њиховог пребега у Александрију придружила се њеном оцу, након чега се селе у Мадрид. Након тога се сели у Португалију где је живела до краја живота. Након смрти која је задесила у 92. години живота сахрањена је на гробљу у Асизу, месту где се и удала за краља Бориса 1930. године.
Породично стабло
Референце
Категорија:Рођени 1907. Категорија:Умрли 2000. Категорија:Бугарске владарке