Едмунд Вингејт (1596–1656) је био енглески математички и правни писац, један од првих који је објавио принцип техничког рачунања (логмаритара) током 1620-те године. Касније је постао аутор неколико познатих дела. Био је члан парламента за време интергенума (међувладе).

Живот Едмунд је други син Роџера Вингејта из Шхарпенхо у Бедфордширу и његове жене Ђане ћерка Хенрија Бирћха, родио се у Фламборгу у Јоркширу 1596. где се и крстио 11. јуна. Уписао је краљичин факултет, Окcфорд, 12. октобра 1610, дипломиро је 30. јуна 1614, и био је примљен у Грајс Ин 24. маја.

Пре 1624. отишао је у Париз, где је постао учитељ енглеског језика принцези Хенријети Марији. Научио је у Енглеској "правило пропорција" (логаритамску скалу) коју је Едмунд Гунтер недавно изумео и о којој је саопштио математичарима у Паризу. Пошто је приметио да адвокат у Дијону , коме је у пријатељском разговору показао правило, почео јавно да га употребљава , пожурио је са објавом како би задржао право на то.

Био је у Енглеској за време избијања првог Енглеског грађанског рата, на страни парламента, узео завет свечане лиге и пакта, и био је проглашен за судског службеник у Бедфордширу. Тада је боравио у Вуденду у парохији Харлингтона. 1650, постао близак са Оливер Кромвелом, и постао један од комесара за избацивање neukih и срамотних министара. Представљао је Бедфордшајер у парламенту од 1654. до 1655. Преминуо је у улици Грајс Ин, сахрањен је у Свети Андреј, Холборн, 13. децембра 1656. Није оставио тестамент. Администрација је била додељена његовом сину, Бутону Вингајт, 28. јануара 1657.

Дела мини|Насловна страна другог издања књиге -{Britton}- (1640), коју је уредио Едмунд Вингејт

Његова издања, која су била бројна, обухватају: -{L'usage de la règle de proportion en arithmétique,}- Париз, 1624; на енглеском -{The Use of the Rule of Proportion,}- Лондон, 1626, 1628, 1645, 1658, 1683. (исправио Брayн и Аткинсон). -{Arithmetique Logarithmetique,}- Париз, 1626. На енглеском -{Logarithmotechnia, or the Construction and Use of the Logarithmeticall Tables,}- Лондон 1635. -{The Construction and Use of the Line of Proportion,}- Лондон, 1628. -{Of Natural and Artificiall Arithmetique,}- Лондон, 1630, два дела. Први део представља „једини кључ којим се отварају тајне другог дела , који се бави вештачком аритметиком добијеном помоћу логаритама“, и зато је сувише незавршен да би био уџбеник за основе аритметике. Ову ману је исправио Џон Кирси стари под менторством Вингејта, и друго издање се појавило 1650. као -{Arithmetique made easie.}- Вингејт је сам изменио други део, који је био објављен 1652. као -{Arithmetique made easie. The second book.}- Прва књига је имала више издања, израз -{natural arithmetic}- (природна аритметика) био је одбачен и замењен са -{common arithmetic}- (општа аритметика), Лондон, 1658, 1673. (шесто издање); 1678. (седмо издање); 1683. (осмо издање и последње које изменио Кирси старији); 1699. (десето издање изменио Кирси млађи); 1704. (једанаесто издање са додатком од Џорџа Шелија); 1708, 1713, 1720, 1753. (изменио Џејмс Додсон), и 1760. -{Statuta Pacis: or a Perfect Table of all the Statutes (now in force) which anyway concern the office of a Justice of the Peace,}- Лондон, 1641, 1644. (под иницијалима Е.W.). -{An Exact Abridgment of all the Statutes in force and use from the beginning of Magna Carta,}- Лондон, 1642, 1655, 1663. (наставио Вилијам Хјуз), 1670, 1675, 1680, 1681, 1684, 1694, 1703, 1704, 1708. -{Justice Revived: being the whole office of a country Justice of the Peace,}- Лондон, 1644, 1661. (под иницијалима E.W.). -{Ludus Mathematicus,}- Лондон, 1654, 1681. Књига је опис нејасног логаритамског инструмента (под иницијалима E.W.). -{The Body of the Common Law of England}-, Лондон, 1655. (друго издање), 1658, 1662, 1670, 1678. -{The Use of a Gauge-rod}-, Лондон, 1658. -{Maximes of Reason}-, Лондон, 1658. -{Mathematische Calculatie}- написао Дирк Рембранц ван Нироп и Едмунд Вингејт (француски превод), Амстердам, 1659. -{The Clarks Tutor for Arithmetick and Writing ... being the remains of Edmund Wingate}-, Лондон, 1671, 1676. -{The Exact Constable with his Original and Power in the Office of Churchwardens}-, Лондон, 1660. (друго издање), 1682. (шесто издање) (под иницијалима E.W.). 1640. он је објавио издање Britton. У овом издању направио је исправке на основу неких бољих рукописа у односу на оне коришћене у издању 1530. И цело поглавље које је изоставио , је поставио као додатак. Уредио је дела Самјул Фостера, и Антоније Вуда додељујући му дело звано -{Tactometria ... or the Geometry of Regulars,}- која је можда поново објављену књигу Џона Виберда која се 1650. године појавила под истим називом.

Породица Вингејт се оженио 28. јула 1628. у Малдену, са Елизабетом, ћерком и наследницом Ричарда Бутона из Вутона у Бедфордширу са којом је имао пет синова и две ћерке.

Референцe

Литература

-{Britton. The second Edition. Faithfully corrected according to divers ancient Manuscripts of the same Booke. By Edm. Wingate, Gent.}- (друго издање), Лондон: одштампано од странe Џона Мура, штитоноша (Мајлс Флечер, Џон Хавлленд и Роберт Јунг), 1640, OCLC. Овај чланак укључује текст из публикације сада у јавном домену: -{"Wingate, Edmund". Dictionary of National Biography}-. Лондон: Смит, Старији & Цо. 1885–1900.

Категорија:Математичари Категорија:Рођени 1596. Категорија:Умрли 1656.