Различите врсте оптичких дискова дуго су се користиле за складиштење података, пре свега музике и филмова. Поред овога, с појавом уређаја који су омогућили нарезивање произвољне врсте података на оптичке дискове, овакви дискови неко време користили су се и за пренос података између рачунара и прављење резервних копија података (енгл. -{backup}-). Иако је појавом флеш-дискова и широкопојасног интернета оптичка технологија донекле истиснута, она се и даље у некој мери користи.
У рачунарству и технологијама снимања оптичких дискова, оптички диск (ОД) је раван, обично кружни диск који кодира бинарне податке (битове) у облику удубљења и набора на посебан материјал, често алуминијум, на једној од својих равних површина. Његова главна употреба је физичка ванмрежна дистрибуција података и дугорочно архивирање. Промене од јаме до узвишења или супротно одговарају бинарној вредности од 1; док никаква промена, без обзира да ли се налази на равни или у јами, одговара бинарној вредности од 0.
Принцип рада Код оптичких дискова фокусирани ласер наноси запис прогоревањем емулзије пластичног диска. Приликом читања, ласером се утврђује постојање неравнина насталих прогоревањем.
Врсте оптичких дискова -{Аudio CD}- (енгл. -{compact disc digital audio, CDDA}-) стандард је некомпримованог дигиталног записа музике који је могуће пуштати и на обичним музичким уређајима. На један аудио CD може да стане до 80 минута стандардно снимљеног звука.
-{CD-ROM}- (енгл. -{compact disc read-only memory}-) садржи податке који се могу само читати. Капацитет ових дискова је око 700 MB (може да буде и до 900 -{MB}-). С временом су постали доступни уређаји који су омогућавали креирање (каже се и нарезивање или пржење (енг. -{burning}-) ових дискова и у оквиру стандардних рачунара. Брзина нарезивања је мања него брзина читања.
-{CD-RW}- (енгл. -{compact disc-rewritable}-)је диск сличних карактеристика као CD-ROM, али који омогућава и читање и (вишеструко) брисање и писање.
-{DVD}- (енгл. digital versatile disc) је диск веће густине записа него -{CD}- који омогућава складиштење веће количине података (обично око 4.7 -{GB}-). Као што се -{CD}- користи за запис музике и може да се пушта и ван рачунара, тако се -{DVD}- користи за видео-запис и може се пуштати на уређајима (енгл. DVD Player) прикљученим на телевизор. Слично као и код -{CD}- технологије, -{DVD}- се може класификовати на -{DVD-Video}-, -{DVD-ROM}-, -{DVD-R}-, -{DVD-RW}-.
-{BD}- (енгл. -{blu-ray disc}-) је диск још веће густине записа, који омогућава запис знатно веће количине података (обично око 25 -{GB}-). И овај диск је пре свега намењен за запис филмова, и то у високој резолуцији.
Преглед оптичких типова
Име Капацитет ЕксперименталноPrototypes and theoretical values. ГодинаYears from (known) start of development till end of sales or development. Ласерски диск (LD) 0,3 GB 1971–2001 -{WORM}- 0,2–6,0 GB 1979–1984 Компакт-диск (CD) 0,7–0,9 GB 1982–садашњост -{ETOM}- 6,0–12,0 GB 1987–1996 -{MiniDisc (MD)}- 0,14–1,0 GB 1989–садашњост Магнето оптички диск (MOD) 0,1–16,7 GB 1990–садашњост Дигитални вишенаменски диск (DVD) 4,7–17 GB 1995–садашњостLIMDOW (Laser Intensity Modulation Direct OverWrite) 2,6 GB10 GB1996–садашњост -{GD-ROM}- 1,2 GB 1997–садашњост Флуоресцентни вишеслојни диск 50–140 GB 1998-2003 Versatile Multilayer Disc (VMD) 5–20 GB 100 GB 1999-2010 Хајпер -{CD-ROM}- 1 PB 100 EB 1999?-? -{DataPlay}- 500 MB 1999-2006 Ултра густи оптички диск (UDO) 30–60 GB 2000–садашњост FVD (FVD) 5,4–15 GB 2001–садашњост Унапређени свестрани диск (EVD) DVD 2002-2004 HD DVD 15–51 GB 1 TB 2002-2008 Блу-реј диск (BD) 25 GB50 GB100GB (BDXL)128 GB (BDXL) 1 TB 2002–садашњост 2010-present (BDXL) Професионални диск за податке (PDD) 23 GB 2003-2006 Професионални диск 23–128 GB 2003–садашњост Дигитални вишеслојни диск 22-32 GB 2004–2007 Мултиплексирано оптичко складиште података (MODS-диск) 250 GB–1 TB 2004–садашњост Универзални медијски диск (UMD) 0,9–1,8 GB 2004–2014 Холографски свестрани диск (HVD) 6,0 TB 2004–2012 Диск обложен протеинима (PCD) 50 TB 2005–2006 M-DISC 4,7 GB (DVD формат)25 GB (Блу-реј формат)50 GB (Блу-реј формат) 100 GB (BDXL форма) 2009–садашњост Архивски диск 0,3-1 TB 2014–садашњост Ултра ХД блу-реј 50 GB66 GB100 GB 2015–садашњост Напомене
Табела
Врста диска Основна брзина Највећа брзина (умножак) -{CD-ROM}- око 150 -{kB/s}- 72x = око 10 -{MB/s}- -{DVD}- око 1.4 -{MB/s}- 24x = око 30 -{MB/s}- -{BD}- око 4 -{MB/s}- 14x = око 60 -{MB/s}-
Спецификације + Основа (1×) и (тренутно) максимална брзина по генерацији Генерација Основа Макс (Mbit/s) (Mbit/s) × 1st (CD) 1.17 65.6 56× 2nd (DVD) 10.57 253.6 24× 3rd (BD) 36 504 14× 4th (AD) ? ? 14×
+ Капацитет и номенклатура Ознака Стране Слојеви(укупно) Дијаметар Капацитет (cm) (GB) BD SS SL 1 1 8 7.8 BD SS DL 1 2 8 15.6 BD SS SL 1 1 12 25 BD SS DL 1 2 12 50 BD SS TL 1 3 12 100 BD SS QL 1 4 12 128 CD–ROM 74 min SS SL 1 1 12 0.682 CD–ROM 80 min SS SL 1 1 12 0.737 CD–ROM SS SL 1 1 8 0.194 DDCD–ROM SS SL 1 1 12 1.364 DDCD–ROM SS SL 1 1 8 0.387 DVD–1 SS SL 1 1 8 1.46 DVD–2 SS DL 1 2 8 2.66 DVD–3 DS SL 2 2 8 2.92 DVD–4 DS DL 2 4 8 5.32 DVD–5 SS SL 1 1 12 4.70 DVD–9 SS DL 1 2 12 8.54 DVD–10 DS SL 2 2 12 9.40 DVD–14 DS DL/SL 2 3 12 13.24 DVD–18 DS DL 2 4 12 17.08 DVD–R 1.0 SS SL 1 1 12 3.95 DVD–R (2.0), +R, –RW, +RW SS SL 1 1 12 4.7 DVD-R, +R, –RW, +RW DS SL 2 2 12 9.40 DVD–RAM SS SL 1 1 8 1.46 DVD–RAM DS SL 2 2 8 2.65 DVD–RAM 1.0 SS SL 1 1 12 2.58 DVD–RAM 2.0 SS SL 1 1 12 4.70 DVD–RAM 1.0 DS SL 2 2 12 5.16 DVD–RAM 2.0 DS SL 2 2 12 9.40
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Информатика Категорија:Дискови Категорија:Рачунари