Битка код Лубина била је одлучујућа битка између малоруских козачких устаника против (католичке) пољске репресије, Дана 16. маја — 28. маја 1596. у близини Лубина. Козаке је водио хетман Северин Наливајко и хетман Григориј Лобода, а пољску војску краљевски хетман Станислав Жолкевски.

Позадина

После тешке битке код Острога Камена, која се десила априла 1596, Запорошки Козаци су били принуђени на одступање на источну обалу (леву обалу) реке Дњепар, коју су звали левобережна Украјина.Запорошки Козаци су углавном насељавали деснобережну Украјину Са војском су одступале и породице хетмана, да би, у случају гушења устанка, побегли у Руско царство.

Опсада У мају 1596. пољска војска са краљевским хетманом Станиславом Жолкевским блокирала је пут према истоку, који је водио према Русији. Козаци су решили да се утврде код Лубина (данас Полтавска област). Користили су сличну тактику као у битки код Острога Камена, где су се утврдили коњским колима, која су појачали оштрим кољем. У козачком утврђеном логору је било око 10 хиљада људи, од чега 6 хиљада Козака, од тога 2.000 регистрованих Козака са 30 топова. У пољској војсци је било око 2.500 војникаГрушевський Михайло, Історія України-Руси, Том VII. Розділ IV. Стор. 6., заједно са војском пољских магната.

Дана 16. маја 1596. године почела је опсада козачког логора, која је трајала око две недеље. Козаци су се бранили и надали се помоћи Запорошких Козака под командом заповедника флоте () Гаспарја Подвисоцког, који је био активан иза непријатељских линија. Пољаке је ометао са својом ескадром шајки, које су Дњепром пловиле све до Кијева, где су потапале пољске бродове, и даље у реку Сулу (притока Дњепра). Пробој пољске опсаде му није успео. Велике губитке је Козацима нанела пољска артиљерија. Након две недеље нестало је намирница, коњи су почели да умиру од жеђи. Лоши услови довели су до спора између регистрованих и нерегстрових КозакаПољска је дозволила Козацима само мален, ограничен број Козака војника. Због великог броја много Козака није било уписаних код пољске администрације, ти су били илегални, нерегистровани Козаци. Устанак Наливајка су почели управо нерегистровани (за Пољаке нелегални) Козаци. То је искористио пољски хетман Жолкевски, који је почео тајне преговоре са регистрованим (за Пољаке административно легалним) Козацима и њиховим хетманом Григоријем Лободом, којима су нудили амнестију. Кад су остали Козаци сазнали за намеру дошло је до сукоба између две групе Козака, који се претворио у оружани конфликт. У сукобу је убијен хетман Лобода.

Дана 26. маја 1596. године Пољаци су извели последњи напад. У ноћи на 28. маја вође регистрованих Козака ухапсиле су Наливајка, рањеног Матеја Шаула и друге вође устаника и предали их Пољацима.

Последице Након предаје пољска шљахта је починила масакр над Козацима и њиховим породицама. У масакру је убијено око 1.500 православних Козака са децом и женама.

Око 1.500 Козака, под хетманом Кристифором Кремпским, спасло се пробојем у полтавску степу. Касније су се вратили у Запорошку Сечу.

Референце

Литература

Л. Гайдай. История Украины в личностях, терминах, названиях и понятиях. — Луцк: Вежа, 2000 Справочник по истории Украины . Ред. И. Подковы и Р. Шуста.- Киев: Генеза, 1993. Михаил Грушевский. История Украины-Руси, том 7

Категорија:Козачки устанак Наливајка Категорија:1596.