Хабад () познато и као Хабад ЉубавичAdditional spellings include Lubawitz, and Jabad (in Spanish speaking countries) је најпознатија хасидска секта ортодоксног јудаизма. Хабад Љубавич је данас најбројнији хасидски покретHasidismEncyclopedia of the Arab-Israeli ConflictAn Architectural Guidebook to Brooklyn и једна од највећих јеврејских организација у свету.
Хабад је основао рабин Шнеур Залман из Љозне, Руска ИмперијаЉозна је пре прве поделе била део Пољско-латвијске уније, до 1772. Реч хабад је акроним, и долази из хебрејских речи Хохма, Бина, Даат (Мудрост, Разумевање и Знање) (), појмови који подупиру покретDara Horn, June 13, 2014 "Rebbe of Rebbe's" Archived October 26, 2014, at the Wayback Machine. The Wall Street Journal"About Chabad-Lubavitch on". Chabad.org. Приступљено 2010-05-12.. Име Љубавич долази из јидиша, означава село одакле је покрет кренуо у свет. Данас је део Русије, где су живели лидери Хабада више од 100 година. 1951. рабин Менахем Мендељ Шнерсон, седми рабин Хабад-Љубавича, преобразио је малу секту у највећи покрет унутар јудаизма. Покрет има више од 3600 институција (религијске, социјалне и хуманитарне), у више од 1000 градова, у преко 80 земља света, најприсутнији је у САД, где делује у 50 савезних државаSouth Dakota is getting its only full-time rabbi — and becoming the 50th state for Chabad - The Washington PostJewish Literacy, Telushkin, William Morrow (2001). стр. 470Gelbwasser, Michael, Mansfield rabbi reaches out, Sun Chronicle, March 31, 2007Religion today[dead link], by Emily Fredrix, December 6, 2007 Associated PressAbout Chabad-Lubavitch". Chabad. Приступљено January 13, 2015.Drake, Carolyn (February 2006). "A Faith Grows in Brooklyn". National Geographic."Chabad-Lubavitch Directory". Chabad. Приступљено January 13, 2015.. Институције обезбеђују приступ неповезаним Јеврејима хуманитарној помоћи, верским, културним и образовним активностима у Хабадовим центрима; у синагогама, школама, камповима, и народним кухињама.
Студије показују да је између 1993 до 1996 број чланова са 40.000Heilman, Samuel (December 15, 2005). "The Chabad Lubavitch Movement: Filling the Jewish Vacuum Worldwide". Jerusalem Center for Public Affairs. Приступљено January 13, 2015. повећан на 200.000The perfect matzo a matter of timing". TODAY. Associated Press. April 12, 2006. Приступљено January 13, 2015.Wertheimer, Jack. A People Divided: Judaism in Contemporary America. New York: Basic Books (A Division of Harper Collins) 1993. pg. xiv–xv". Adherents.com. Приступљено 2010-05-12.. Јерусалимски центар за односе са јавношћу (JCPA) је у свом извештају из 2015. навео је да годишње, на Хабадовим скуповима, присуствује најмање милион људи.Sharon Chisvin (5 August 2007). "Chabad Lubavitch centre set for River Heights area". Winnipeg Free Press. Archived from the original on 27 September 2007. За време Хануке присутно је око 8 милиона Јевреја у 80 земаља светаChabad-Lubavitch's Global Chanukah Campaign". Chabad. Приступљено January 13, 2015..
Историја
Хабад је био основан у Љозни 1775. године, Руска Империја. Оснивач покрета је рабин Шнеур ЗалманAgudas Chasidei Chabad of United States v. Gourary NO. CV-85-2909 Archived June 9, 2015, at the Wayback Machine., студент Магида из Межарича (рабин Довбер бен Абрахам), наследник покрета хасидског јудаизма, рабина Израел Бал Шем Това. Седиште је у почетку било у селу Љубавичи, око 100 година, једно кратко време у Ростову на Дону, Риги и Варшави. Од 1940. центар је премештен у Бруклин, Њујорк.Sholom DovBer Schneersohn (1860–1920)". Chabad. Приступљено January 13, 2015.Altein, R, Zaklikofsky, E, Jacobson, I: Out of the Inferno: The Efforts That Led to the Rescue of Rabbi Yosef Yitzchak Schneersohn of Lubavitch from War Torn Europe in 1939–40. Merkos L'Inyonei Chinuch. Иако је било више покрета који су се везивали за име Хабад, Хабад Љубавич је једини који је данас активан.Beck, Atara (16 August 2012). "Is Chabad Lubavitch". The Jerusalem Post. Према професору Џонатану Сарни (Историја Јевреја у Америци), покрет Хабад доживео је велики успон y периоду 1946-2015.Jonathan D. Sarna (October 14, 2015). "The Jewish Future: What will be the condition of the Jewish community 50 years from now?". Commentary Magazine. Commentary, Inc. Почетком 20. века (око 1900) основали су кровну организацију Агудас Хасидеј Хабад.
Лидери покрета Хабад
Покрет Хабад је од оснивања предводило седам главних рабина: рабин Шнеур Залман, оснивач Хабада у селу Љозна. Био је најмлађи ученик Магида из Мазерича (Бал Шем Тов, оснивач хасидизма) и његов наследник. Написао је књигу Таннија, главна књига следбеника Хабадизма. Његови наследници су преузели називе Шнеури или Шнерсон, означавајући њихово порекло од оснивача покрета Хабад. Шнеур Залман је био познат као Стари рабин (јидиш: אַלטער רבי, хебрејски: אדמו״ר הזקן).The Encyclopedia of Hasidism, "Habad", Jonathan Sacks. стр. 161–164 рабин Дов Бер Шнеури (1773–1827), син Шнеура Залмана, који је водио покрет Хабад у селу Љубавичи. Његово лидерство је оспоравано од стране рабина Аарона Халевија, упркос томе признато му је очево наследство. Књижевно је проширио дела за хасидски покрет, такође на објавио нека нове записе свога оца. Већи део радова рабина Дов Вера је накнадно објављавила заједница Хабад. Познат је као Средњи рабин (јидиш: מיטעלער רבי, хебрејски: אדמו״ר האמצעי).Leadership in the Chabad movement, Avrum Erlich, Jason Aronson. Hayom Yom, p. A10 рабин Менахем Мендељ Шнерсон (1789–1866), унук Шнеура Залмана и нећак од Дов Бера. Активан је био у селу Љубавичи, као претходники био је активан код писања радова, такође је објавио неке списе Старијег рабина, деда Шнеура Залмана. Менахема Мендељ Шнерсона су звали Цемах Цедек.Chanoch Glitzenshtein, Sefer Hatoldos Tzemach Tzedek рабин Шмуељ Шнерсон (1834–1882), био је седми, најмлађи, син рабина Менахем Мендеља (Цемах Цедека). Титулу наследника, рабина, је примио у селу Љубавичи, док је остала браћа била у осталим, локалним, насељима, који су основали самосталне групе. После смрти његов рад је објављен од стране Хабада. Звали су га рабин Махараш, акроним за Мареину ХаРав Шмуељ (Наш учитељ рабин Шмуељ).Hayom Yom, p. A14"Sefer HaToldos Admur Maharash". Приступљено March 8, 2008. рабин Шалом Дов Бер Шнерсон (1860–1920), био је други син Шмуељ Шнерсона, који је наследио свог оца на месту рабина. Пре преузимања титуле рабин, сачекао је неко време, како не би увредио свог старијег брата Залмана Аарона. Установио је јешиву (Талмудска школа за младе) Томхеј тмимим. За време Првог светског рата преселио се у Ростов на Дону. Његова дела се данас изучавају на хабадским јешивама. У народу познат је као Рашаб (РАбин Шалом Бер).Hayom Yom. стр. 15–16 рабин Јосиф Јицачак Шнерсон (1880–1950), једини син Шломо Дов Бера Шнерсона, који је наследио свог оца као рабин Хабада. Из Русије је био протеран за време бољшевика, који су му претили смртном казном.Encyclopedia of Hasidism, "Schneersohn, Joseph Isaac". Naftali Lowenthal. Aronson. Преселио се у Пољску, где је водио Хабад у Варшави, све до Другог светског рата, када бежи од нациста у САД. Населио се у Бруклину, Њујорк, где води Хабад са својим институцијама. Организација се од тада није много мењала. Као остали рабини и он је оставио свој печат у књижевним радовима. У народу је познат као Претходни рабин (превод са јидиша Frierdiker Rebbe) рабин Менахем Мендељ Шнерсон (1902–1994)његово оригинално име је мало другачије од трећег рабина (презиме није исто, фали друго слово х), син Јосифа Јицачака Шнерсона и праунук трећег рабина из Љубавича, који је постао рабин годину након смрти оца. За његово време доста је проширио Хабадизам по свету и додао стотине нових установа. Његове дела су део учења хабадиста. Звали су га Рабин из Љубавича или Рабин. Чак и након смрти неки га сматрају најважнијим од свих седам рабина.
Референце
Литература
Категорија:Јудаизам