Лежиште „Церово“ налази се у рудном пољу Мали Кривељ – Церово, 15 километара северозападно од Бора. На овом локалитету откривена су рудна тела „Церово – Цементација 1“, „Церово – Цементација 2“, „Церово – Цементација 3“, „Церово – Цементација 4“, лежиште „Дренова“ и „Церово – примарно“. Овај површински коп припада порфирском типу лежишта, са основном минерализацијом насталом у хидротермално измењеним андезитским стенама. Главни носилац бакроносног орудњења је минерал халкопирит праћен борнитом, док је пирит најзаступљенији минерал у орудњењу. У мањој мери заступљени су халкозин, ковалин и азурит.

Пројектовање рудника и рудних постројења Пројекат је поверен домаћем Институту за бакар, уз ангажовање Рударског института из Београда и Техничког факултета из Бора. 20. новембра 1991. године стартовали су извођачи радова: грађевинска предузећа "Трудбеник" из Београда и "Слога" из Бора. Изградња рудника коштала је 40 милиона долара и трајала 23 месеца. Пројектом је прецизирано да се у првој фази (рудно тело Цементација I) рачуна на рудно тело у коме су рудне резерве 20 милиона тона, што је значило годишњу експлоатацију од око 2,5 милиона тона руде и век трајања од око 7 година. Пројекат је определио хидраулични транспорт руде од рудника до борске флотације, у дужини од 15 километара.

Хидротранспорт пулпе Главни објекат хидротранспорта био је згушњивач за пулпу, односно систем за основно флотирање на Церову, повезан цевоводом са борском флотацијом, где ће се пулпа дорађивати у концентрат бакра заједно са јамском рудом. То су, у ствари, два двострука паралелна цевовода. Први, за пулпу из рудника и други за воду из Бора која се користи у флотирању и за пиће. Вода за потребе флотирања узимана је из јаловишта борске флотације, а коришћена је и сирова језерска вода. Довод воде за пиће био је прикључен на борски градски водовод. Оваквим водоснабдевањем избегнута је свака могућност загађења Кривељске реке. За потпуну заштиту животне средине изграђено је складиште руде и водосабирница око јаловишта.

Историјат производње Пробна производња у руднику Церово цементација I кренула је 24. октобра 1993. године. Наведена су и поређења: бакар из Церова два пута је био јефтинији од бакра из јамске производње. Већ прве године рада Церово цементација је достигло и премашило пројектоване параметре: скинуто је више од 5 милиона тона ископина са 20 525 тона бакра, што је више за 1883 тоне од пројектованог задатка. Ово рудно тело експлоатисано је 7 година. Укупно је ископано 17,5 милиона тона влажне руде, из које је добијено 120 хиљада тона бакра.

Производња на копу Церово од 1991. до 2002. године Година Ископина (t) Раскривка (t) влажна руда (t)Бакар у руди (t)Злато у руди (t)Сребро у руди (t) 1991. 1 605 164 1 605 164 1992. 3 966 536 3 966 536 1993. 4 825 0354 533 922291 1132 21659314 1994. 5 821 3283 447 2552 374 07322 7275803 982 1995. 7 038 0434 511 8332 526 12118 4794314 478 1996. 5 402 7952 867 8282 534 96717 4824166 081 1997. 4 485 6601 745 8322 739 82817 4113344 871 1998. 3 397 597843 6062 553 9913925 106 1999. 2 525 719345 5602 180 15911 3423954 807 2000. 2 424 612320 3802 104 2327 3252934 694 2001. 1 767 978338 1501 429 8284 6151762 569 2002. 1 454 670252 4401202 2304 1251922 317Укупно44 715 13924 778 50619 936 633121 7133 26839 218

Повољнији пословни амбијент и тржишни услови, у доброј мери диктирани добром ценом бакра на Лондонској берзи метала, отворили су 2011. године комбинату бакра могућност за обнављање производње у запостављеном руднику „Церово – Цементација 1“, где је остало да се откопа још 14 милиона тона руде средњег садржаја 0,31%. Нова сагледавања показала су да производња у њему, али и у осталим лежиштима која припадају комплексу „Церово“, и имају укупно 320 милиона тона руде, може бити рентабилна и са просечном годишњом ценом бакра од шест хиљада долара за тону. Инфраструктура рудника На копу „Церово – Цементација 1“ постоји сва потребна инфраструктура: приступни путеви, водоводна и канализациона мрежа, електроенергетско напајање са трафо станицом и бензинском пумпом, телефонска мрежа, систем одводњавања итд. Такође, ту је и постројење за припрему и прераду руде до нивоа млевења. Све то ће, уз неопходну реконструкцију, ревитализацију и доградњу, и даље бити у функцији. Дефектажа опреме, инсталација агрегата и објеката на технолошкој линији за прераду руде показала је да за довођење целог погона у функционално стање и то за инсталисани капацитет од два и по милиона тона руде годишње, нису потребна велика улагања. Референце Сто година Борског рударства (1903-2003), Божин Јовановић и Миодраг Ђурђевић Званични интернет сајт Рударско-топионичарског басена Бор

Категорија:Предузећа из Бора категорија: Рудници у Србији Категорија:Рудници бакра