Рударски басен Колубара (пуно име: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Лазаревац) је рудник угља и топионичарски басен и налази се код Лазаревца, јужно од реке Саве, у сливу река Колубаре и Тамнаве, у Србији. Овај рударски басен садржи велику количину угља који на више места избија на површину. Овај басен, удаљен од Београда 50 km и захвата површину око 600 km². Од 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ је огранак у оквиру Јавног предузећа „Елекропривреда Србије“. До 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ пословао је у систему „Електропривреде Србије“ као зависно привредно друштво.
У складу са статусним променама предвиђеним Програмом реорганизације „Електропривреде Србије“, на који је Влада Србије дала сагласност 27. новембра 2014. године у матично предузеће Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ од 1. јула припојена су привредна друштва за производњу угља и енергије „Хидроелектране Ђердап“, „Дринско-Лимске хидроелектране“, „ЕПС Обновљиви извори“, „Термоелектране Никола Тесла“, „Термоелектране - копови Костолац“, „Панонске Термоелектране - Топлане“ и Рударски басен „Колубара“.
На основу извршених опсежних истражних радова у ФНРЈ после ослобођења, билансне резерве угља се цене око 22 милијарде тона. Од тога на резерве појединих врста угља отпадају следеће количине у % : Камени угаљ 1% Мрки угаљ 9% Лигнит 90% Учешће НР Србије у билансним резервама угља у тадашњој ФНРЈ је следеће : У резервама каменог угља 51% (од укупно 1% ) У резервама мрког угља 31% (од укупно 9% ) У резервама лигнита 74% (од укупно 90%) Највеће резерве лигнита леже на територији НР Србије и то највећим делом концентрисане у 3 велика басена : Косовски, Колубарски и Костолачки.
По величини басена највећи је Косовски угљани басен, а одмах иза њега се налази Колубарски басен. Рударски басен „Колубара” лежи око 50 -{km}- југозападно од Београда и протезе се доњим током реке Колубаре од Лајковца до њеног ушћа у Саву. Укупна површина овог басена се процењује на око 1500 -{km}-. тј. сматра се да угљене наслаге у овом басену имају наведено пространство. Басен је током реке подељен на два дела: источни и западни. Источни део је скоро потпуно истражен и у овом делу басена налази се скоро 1.0 милијарде тона лигнита, чија се експлоатација врши површинском експлоатацијом. Западни део басена је задњих година интензивно истраживан. У овом делу басена су такође истражене велике наслаге угља које се процењују на око 800 милиона тона. Укупне количине у целом басену процењују се на око 3 милијарде тона. Квалитет лигнита који се експлоатише у овом басену спада у ред ниско квалитетних горива са високим садржајем воде и пепела. Басен је у том смислу и развијен и данас спада у ред највећих произвођача угља у југоисточној Европи, и учествује са око 35% у укупној производњи угља на простору бивше Југославије. Рударски басен „Колубара” се састоји из више погона, и то поље „А“, а затим поље „Б”, три јамска погона, поље „Д“ и Тамнава. Површински копови су врло високо механизовани и сматра се да су најмеханизованији рудници на Балкану. Продуктивност рада на овим коповима је врло висока. Угаљ из ових копова се транспортује железницом. Рударски басен „Колубара” заснива своју перспективу развоја на отварању копова великих капацитета и преради угља на лицу места. Тако је започета експропријација насељеног места Вреоци ради ширења површинског копа поље „Д” који производи око 9,0 милиона тона лигнита годишње.
Термоелектрана Колубара Термоелектрана „Колубара” подигнута је на богатим наслагама колубарског угљеног басена. Прва електрана у овом басену подигнута је 1937. године у селу Вреоци, са снагом од 14 -{MW}- која је снабдевала далеководима 60 -{kV}- Београд и Крагујевац. Њену улогу преузела је термоелектрана која је подигнута у месту Велики Црљени. Изградња електране се одвијала у четири етапе: Прва етапа са два турбоагрегата по 32-{MW}- пуштена је у погон 1956. године. Друга етапа са агрегатом од 65-{MW}- пуштена је у погон 1960. године. Трећа етапа са још једним агрегатом од 32-{MW}- пуштена је у погон у 1961. години. Четврта етапа са још једним агрегатом од 110-{MW}- пуштена је у погон у 1979. години.
Дневно троши око 4500 тона отпадног угља који се добија током сепарације и сушења. Електрана је везана за систем далековода 110-{kV}-. Данас је модерно опремљена, тако да производи око 1,5 милијарде -{KWh}- на годишњем нивоу. Њено учешће у производњи електроенергије у Србији је мало, али јако битно јер напаја Рударски басен Колубара, као и битне 110kV далеководе који напајају део Београда, далековод за напајање термоелектране Никола Тесла А, далековод за Аранђеловац.
Биолошка рекултивација у РБ 'Колубара' Планом биолошке рекултивације неопходно је рекултивисати 6000 ha. У поступку биолошке рекултивације предвиђено је побољшање квалитета земљишта уношењем органске масе. Планирани трошкови биолошке рекултивације су: за 1 ha -> 82.680,00 динара за 6000 ha -> 496.080.000,00 динара, односно 6.124.444 EUR.
До сада урађено ЈП РБ Колубара је приступила рекултивацији одлагалишта, сагледала постојеће стање површина и предложила мере за њихову поправку, како би се оспособиле за економски оправдану пољопривредну производњу.Мр Миладин Катић, Гроздана Белаћевић, Вукица Попадић, Ивко Грбовић(2005), Развојни програм, Лазаревац, стр 55-58
На одређеним рекултивисаним површинама су већ засновани експериментални засади воћа и винове лозе. Исто тако су подигнута и два шумска расадника у Барошевцу на површини од 16 ha и Цветовцу на површини од 3 ha са више врста лишћара, четинара и украсног шибља. На одређеним површинама вршено је пошумљавање јавором, храстом, багремом и више врста четинара (аршин, смрча, врба, багрем и др.).
С обзиром да се ради о ново формираном земљишту које је настало као резултат откопавања и експлоатације угља, неопходна је примена одговарајућих група педомелиоративних и агротехничких мера у циљу његовог поновног оспособљавања за биљну производњу.
Вишегодишњим експериментисањем са различитим ратарским културама, воћним и шумским засадима, засадима винове лозе и агротехничким мерама дошло се до полазних основа за рекултивацију овог земљишта-званог депосоли.
На тој основи неопходно је планираним мерама рекултивације прилагодити и сетвену структуру као што су сетва биљака које ће се користити као зеленишно ђубриво (сточни грашак, грахорица, лупина, соја и др.), коришћење стајњака, сетва луцерке и заоравање задњег откоса.
Ту су и друге мере као што су равнање терена, попуњавање микродепресија ораничним слојем земљишта-алувијумом или хумусом као и одговарајуће агротехничке мере.
Планови за будућност Мере биолошке рекултивације се остварују у периоду од 2-5 година, у том периоду планира се и пројекција приноса ратарских култура и воћно лозних засада при чему се у првим годинама постижу нижи приноси који ће уз одговарајући тренд раста ићи ка десетој години и достићи максимум који ће се очекивати у тим условима земљишта и климе. За све културе и производње које се планирају гајити на предметном подручју, предложиће се технологија производње која ће обухватити све агротехничке мере од плодореда до бербе и жетве.
Сходно сетвеној структури ратарских култура оствариће се обогаћивање ораничног слоја хумусом и покренути микробиолошки процеси у земљишту. Подизањем воћних засада разноврсних воћних врста, засада винове лозе према захтевима и потребама потрошача овог подручја, тржишта, задовољиле би се потребе и по структури и квалитету воћа.
Такође, све косине при формирању тераса и платоа при техничкој рекултивацији биће пошумљене листопадним и четинарским врстама дрвећа.
На основу планиране(сетве и садње)производње пројектованој производњи, и технологији производње и гајења предложиће се и потребна средства механизације, којима ће моћи успешно да се обаве све агротехничке мере и радови наведених производњи.
У складу са наведеним биће предложена потребна радна снага и кадрови, који су неопходни за успешно спровођење агротехничких и организационих мера у биљној производњи а даће се и потребе репроматеријалу које ће проистећи из сетвене структуре и технологије производње.
Приликом експлоатације угља и одлагања земљишта формирана су у већем броју језера, пресецањем одређених водотокова речица и поточића које их и данас пуне водом, а и акумулирањем воде одређених депресија и раседа које су формиране на одлагалиштима земље.
Седамнаест језераца ће се поред наводњавања користити и за производњу рибе и рибље млађи са укупним уређењем језераца и окружења, саобраћајница и других садржаја, осмислити ловно, спортскорекреативне активности, усмерених ка економски оправданим улагањима и увећаном дохотку.
У остварењу постављених задатака биолошке рекултивације и укупне биљне производње на рекултивисаним површинама земљишта, поред педолошко мелиоративних вредности и квалитета земљишта су и: Земљиште Климатски услови Падавине Ветар. Рејони у којима се интензивно експлоатишу минералне сировине трпе велике просторне и земљишне промене (у Републици Србији преко 30% деградираног земљишта отпада на површинске копове минералних сировина). Типичан пример овога је ЈП РБ „Колубара“, површински коп лигнита који се простире на сразмерно великој површини пољопривредног земљишта.
Процес враћања земљишта у првобитно стање погодно пољопривредној производњи, врши се рекултивацијом, односно довођењем органске материје (зелене масе) у осиромашени супстрат јаловине.
Током 2007. године у претходно споменутом предузећу постављен је експеримент (у току) на огледној парцели на напуштеном рударском копу. Циљ огледа је долазак до комбинације биљних врста које ће најефикасније допринети рекултивацији затечених земљишних површина, у њиховој трансформацији у природне ресурсе погодне за пољопривредну производњу.
Геологија басена 300п|мини Колубарско-тамнавски басен простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених главних притока: Пештан, Турије и Тамнаве, тако да је оса басена у правцу запад-исток дуга око 55, а север-југ око 15 km. Истражни радови рађени до завршетка Другог светског рата, били су оријентисани на поједине продуктивне делове басена и решавали су само питање геологије и угљоносности појединих концесија, а не басена као целине. Зато се о геологији Колубарско-тамнавског басена до завршетка Другог светског рата знало веома мало. Тек после рата у периоду од 1956. до 1964. године, имајући велике планове у вези са Колубаром, влада Србије је организовала детаљна истраживања басена, која су допринела бољем познавању геолошко-рударских услова Колубарско-тамнавског басена у целини. Захваљујући обимним истражним радовима, отклоњене су многе нејасноће по питању његове генезе, простирања угљеног слоја, слојних прилика и квалитета угља, да би Колубарско-тамнавски басен постао један од три најзначајнија енергетска извора у Србији.
По ободу басена је заступљена сложена и разноврсна геолошка грађа, у којој су заступљене три основне групе стена: матаморфне, седиментне и магматске. Формирање угљоносног хоризонта започето је пред крај доњег, а завршава у горњем понту. У то време владали су у подручју Рудоваца, Великих Црљена, Радљева и Коцељева(а и на ширим просторима), идеални услови за стварање биљног материјала који је обезбедио дебеле наслаге угља. Подину изграђују у источном делу песковите глине и глине, док је у централном делу басена подина изразито песковита. Повлата је изграђена од глина, пескова и слоја дијатомејске земље, који је наглашено присутан у источном пољу Б.
Рударске активности