300px|мини|Рибарско острво у сумрак Споменик природе Рибарско острво представља заштићено природно добро које се налази на левој обали Дунава, на територији општине Нови Сад, у Јужнобачком округу.

Положаj Острво представља крајњи, 1,4 километара дуг, источни део Каменичког острва од кога је одвојено рукавцем Шодрош широким 200 метара. Овај рукавац скреће на задап пружајући се у правцу насипа. Каменичко острво данас не представља право острво у географском смислу и то због постепеног сужавања западног (узводног) дела рукавца, што је последица процеса речне акумулације. Оба острва су везана за насип својим западним странама.

Геоморфологија Рибарско острво се налази у поплавном подручју Дунава, јужно од насипа, у небрањеном делу на равном терену. Коте терена крећу се у распону од 77, 50 до 79 метара надморске висине, за разлику од ширег приобаља, тј. Каменичког острва, чије су коте ниже.

Доминантну морфолошку улогу у обликовању рељефа на простору Каменичког и Рибарског острва имао је флувијални и барски процес. Облици флувијалног рељефа, у овом случају алувијална раван, речна тераса и речно острво, формирани су дејством Дунава. Алувијалне равни представљају најниже делове војвођанске равнице. Око Дунава се простиру у ширину од 5 до 15 километара. Састављене су у највећој мери од песковитих и муљевито-песковитих седимената. Алувијална раван Дунава се простире углавном на левој страни речног тока. Најзначајнији облици флувијалног рељефа су речне терасе.

280px|мини|Рукавац Шодрош Нижа (алувијална) речна тераса констатована је са леве стране Дунава, између Бачке Паланке и Новог Сада. На алувијалним равнима и речним терасама запажају се терасе пешчаних спрудова које су настале померањем речног тока. Данашње Каменичко и Рибарско острво формирао је Дунав. Алувијална тераса има највећу ширину од око 5 километара, на западној страни града, на прелазу у рукавац Дунава звани Шодрош.

Речна острва формирали су углавном већи војвођански речни токови, међу којима су Дунав, Сава и Тиса. Од облика флувио-барског рељефа на ширем подручју присутне су баре и мочваре. Значајне морфолошке промене су настале као последица дејства антропогеног фактора. Као најкарактеристичнији облици антропогеног рељефа истичу се: урбане средине, депоније, канали и водоодбрамбени насипи. Највећи утицај ових облика рељефа остварен је у односу на баре и мочваре.

Геологија Рибарско острво и његова околина изграшена је од творевина квартарне старости. Седименти квартара имају искључиво површинско распрострањење. Дебљина седимената је око 15—20 центиметара, а представљени су седиментима холоцена који припадају алувијалној равни Дунава. Међу седиментима који изграђују широку алувијалну раван Дунава издвојени су фације корита и поводња и старача.

Фација корита представљена је средње до крупнозрним шљунковима и сивим средњозрним песковима који изграђују доње делове профила алувијалне равни. Насупрот њих поводањске фације су од жућкастих лискуновитих алевритичних пескова и песковитих алевролита који леже преко шљункова и пескова у оквиру најмлађих делова рецентних речних профила.

Фација старача стварана је у рукавцима и напуштеним меандрима Дунава. Изграђује најмлађи део алувијалне равни и у литолошком погледу изграђена је од органогено-барских пескова, разних алеврита и глине алевритичних варијетета. За седименте је карактеристична ситносочиваста и хоризонтална стратификација.

Непосредно испод кварталних творевина леже стене различитог састава и старости представљене: палеозојским шкриљцима и гранитима, мезозојским кречњацима и пешчарима са андезитско-трахитским пирокластитима и неогеним седиментима који садрже појаве угља и појаве гасовитих угљоводоника. Основни подаци о подлози квартарних седимената потичу из дубинских бушотина, геофизичких истраживања и корелације са геологијом обода Панонског мора и хорста Фрушке горе.

Вредновање Споменик природе Рибарско острво представља остатак ритских шума које су некада захватале много шире пространство у Подунављу. Стабла аутохтоних врста, пре свега беле тополе (), доброг су здравствених стања и одликују се изузетном декоративношћу. Изворност вегетације представља темељне вредности за заштиту овог природног добра.

Локација на обали Дунава, као и остаци шума, представљају један од суштинских развојних потенцијала простора у складу са његовом основном наменом за миран одмор и спортске активности. Амбијенталној атрактивности овог дела предела приобаља, поред постојеће вегетације, доприноси окруженост Дунавом са јужне и источне, а Дунавцем са северне стране.

Споменик природе Рибарско острво представља само део просторне целине Рибарског острва обрастао високом вегетацијом, који је због своје пејзажне атрактивности, аутохтоности, присуства вредних примерака и еколошке и здравствене функције издвојен у циљу очувања.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе Завод за заштиту природе Србије Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије Регистар заштићених добара

Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Заштита природе Категорија:Екологија Категорија:Географија Војводине Категорија:Географија Новог Сада Категорија:Јужнобачки управни округ