Друштвена средина, друштвени контекст, друштвено-културни контекст или средина се односе на непосредну физичку и социјалну средину у којој људи живе, односно у којој се нешто дешава или развија. Средина укључује културу у којој је појединац образован или у којој живи, као и људе и институције са којима се налази у интеракцији.
Интеракција се може одвијати лично или преко комуникационих медија, чак и анонимно или у једном смеру,Marjorie Taylor, Imaginary Companions (1999). стр. 147. и не мора да подразумева једнакост друштвеног положаја. Дакле, социјално окружење је шири појам од појмова друштвене класе или друштвени круг.
Теорија капиталистичког начина производње може се наћи у Капиталу Карла Маркса. Маркс је користио овај термин у својој анализи економског и политичког развоја друштва. Карл Маркс није постулирао да је питање друштвено-економских формација коначно решено и разликовао је различите формације у различитим радовима. Иако Маркс није формулисао потпуну теорију друштвено-економских формација, генерализација његових изјава постала је основа за совјетске историчаре да закључе да је он разликовао пет формација у складу са преовлађујућим индустријским односима и облицима својине: праисторија, ропство, феудализам, капитализам и комунизам.: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption." Маркс је користио парадигму за разумевање односа моћи између капиталиста и најамних радника: „у предкапиталистичким системима било је очигледно да већина људи не контролише сопствену судбину — у феудализму, на пример, кметови су морали да раде за своје господаре. Капитализам изгледа другачије, јер су људи у теорији слободни да раде за себе или за друге како желе. Ипак, већина радника има исто тако мало контроле над својим животима као и феудални кметови.”. [first published 1980], p. 91.
Солидарност Људи у истом социјалном окружењу често развијају осећај друштвене солидарности; склони су ка томе да верују и помажу једни другима, као и да се окупљају у оквиру друштвених група. Чак и када се њихови закључци разликују, њихови начини размишљања су слични.
Природна/вештачка средина У циљу обогаћивања својих живота, људи су користили природне ресурсе и у том процесу је дошло до стварања многих промена у природном окружењу. Људска насеља, путеви, фарме, бране и многе друге ствари су постајале све развијене. Све ове људске творевине су укључене у нашу културну средину, Ервинг Гофман посебно наглашава дубоку друштвену природу индивидуалне животне средине.Erving Goffman, Relations in Public (1972). стр. 296.
Етничка/друштвена структура Чарлс Рајт Милс је представио супротности између непосредне средине радних места / породице / комшилука и ширих формација друштвених структура, наглашавајући посебно разлику између "личних проблема у средини" и "јавне кризе друштвених структура".Quoted in Peter Worsley ed., The New Modern Sociology Readings (1991). стр. 17.
Емил Диркем заузима шири поглед на друштвено окружење (етничку средину), тврдећи да садржи Интернализоване норме и репрезентације друштвених снага и социјалних чињеница:P. Hamliton ed., Emile Durkheim: Critical Assessments, Vol I (1990). стр. 385.-6 "Читав наш друштвени амбијент треба да буде попуњен снагама које заиста постоје само у нашем сопствени ум"Emile Durkheim, The Elementary Forms of the Religious Life (1971). стр. 227. - колективна репрезентација.
Фенеменологија Феноменолози приказују контраст између две алтернативне визије друштва, између детерминистичког ограничења (средине) и колевке (амбијента).John O'Neill, Sociology as a Skin Trade (1972). стр. 174.-5
Макс Шелер прави разлику између средине као искуства које је вредно проживети и објективне друштвене средине коју уређујемо како бисмо направили првобитно поменуту, напомомињући да социјално окружење може или да подстиче или да ограничи наше стварање личне средине.Jörg Dürrschmidt, Everyday Living in the Global City (2000). стр. 47.
Друштвена операција Пјер Џенет је на неурозу гледао као на део производа који је резултат дисфункционалне друштвене средине – породице, друштвених мрежа, пословног окружења и слично – и сматрао је да би у неким случајевима оно што је називао „друштвена операција“ за прављење додатног простора у средини била погодна мера.Henri Ellenberger, The Discovery of the Unconscious (1970). стр. 380.-1
Сличне идеје су од тада биле усвојене у друштвеној психијатрији и породичној терапији.R. Skynner/J. Cleese, Families and How to Survive Them (1993). стр. 94.
Види још Комунитаризам Супкултура Терапијска заједница
Референце
Литература
Leo Spitzer, "Milieu and Ambience: An Essay in Historical Semantics", in Philosophy and Phenomenological Research III (1942-3) Cohen, G. A. 1978. . Expanded ed., Karl Marx: Die deutsche Ideologie (1844). In: MEW 3, Berlin: Dietz 1956 ff. . In: MEW 4, Berlin: Dietz 1956 ff. . In: MEW 13, Berlin: Dietz 1956 ff. . Beck, München 1984, , S. 135 ff György Lukács: Geschichte und Klassenbewußtsein (1923), Berlin: Luchterhand 1973. Dieter Nohlen, Rainer-Olaf Schultze (ed): Lexikon der Politikwissenschaft. Theorien, Methoden, Begriffe. Bd. 1, 2005, S. 301. Althusser, Louis; Balibar, Étienne Althusser, Louis (October 1969). . pp. 302–305. Originally appeared in French in L'Humanité on 21 April 1969. Eugen Böhm von Bawerk (1896), Karl Marx and the Close of His System
Euchner, Walter; Schmidt, Alfred, eds. ; Wien: Europa-Verlag. DNB 457299002. .
Lapides, Kenneth. "Marx's Wage Theory in Historical Perspective". . Vols. 1 and 2. Marx, Karl; McLellan, David, ed. . Abridged edition. . Heinrich, Michael (2004, translation 2012) "An Introduction to the Three Volumes of Karl Marx's Capital" translated by Alexander Locasio. Monthly Review Press.
https://web.archive.org/web/20120823013029/http://redquillbooks.com/Home_Page.html Red Quill Books]. .
.
</ref><ref>
Спољашње везе
"Wage Labour and Capital". An earlier work by Marx that deals with many of the ideas later expanded in Das Kapital. . Liberation School. (2021). "Reading Capital with Comrades" podcast class series Ehrbar, Hans G. "Annotations, Explanations and Clarifications to Capital". It helps with understanding the early concepts. . First in a series of accessible columns on Das Kapital. Harvey, David (12 July 2018). "Why Marx's Capital Still Matters". Jacobin. Retrieved 24 April 2019. . São Paulo: FFLCH/USP,
Категорија:Социологија Категорија:Лични живот