Алергијска кијавица са запаљењем вежњаче или вазомоторна кијавица са запаљењем вежњаче (rhinoconjunctivitis vasomotoria — rhinoconjunctivitis allergica) једна је од најчешћих хронична болест дисајних путева која показује трајни пораст преваленције, што је у последњој деценији у 21. века постала глобална појава.
Може се јавити током целе године, као несезонски алергијско запаљење носа и вежњаче, или је код неких особа израженији током одређених периода у години као сезонска алергијскка кијавица или поленска кијавица.Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
Болест се за разлику од изолованог алергијског ринитиса, поред носних симптома (воденаста секреција из носа, свраб и кијање), може имати и карактеристичне симптоме запаљењских промена на вежњачи ока. Етиологија мини|Контакт са честицама полена најчешћи узрокује болест Сезонски алергијску кијавицу може узроковати полен корова, трава или стабало, док кућна прашина, перје, плесни, длаке животиња и неки лекови (нпр нестероидни антиинфламаторни лек) могу изазвати несезонск кијавицу са алергијским запаљења вежњаче.
Патогенеза Алергијска кијавица и запаљење вежњаче подразумева упалу слузокоже носа, очију, еустахијеве туба, средњег ува, синуса и ждрела. Нос и вежњача ока су увек укључени у овај процес, док су други органи погођени само код појединаца. Запаљење слузокоже карактерише се комплексним садејством више инфламаторних медијатора, који на крају покрећу имуноглобулином Е (ИгЕ) посредоване одговоре на протеине из спољашње средине.:S2-8. Тенденција да развију алергијска, или ИгЕ-посредована, реакције на спољашње алергене (протеине способне да проузрокују алергијску реакцију) има генетску компоненту. У подложних особа изложеност одређеним страним протеинима доводи до алергијских сензитизације, које се карактеришу производњом специфичних ИгЕ усмереног против тих протеина. Овај специфични ИгЕ обавија површину мастоидних ћелија, које су присутне у носној слузокожи. Када се специфичан протеин (нпр специфично зрно полена) удахне у нос, оно се може везати за ИгЕ на мастоидних ћелија, што доводи до непосредног и одложеног отпуштањем већег броја медијатора.Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I, мини|Патофизиолошки механизми у поленом изазване алергијске кијавице Фаза реакције Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин. Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене, што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.
Како се сви ови догађаји могу јавити унутар неколико минута; ова реакција означава се као рана или непосредна, фаза реакције.
Касна фаза Током 4-8 часова, од контакта са алергеном, створени посредници кроз сложен след узајамних догађаја, доводе до регрутовања других запаљењских ћелија у мукози, носа и вежњаче ока попут неутрофила, еозинофила, лимфоцита и макрофага. Ово резултује континуираном инфламацијом, названом одговор касном фазом. Симптоми одговора у касној фази су слични онима из ране фазе, али кијање, сузење свраб и загушења и производња мукуса су мање изражене али и даље имају тенденцију да се јављају.
Касна фаза може трајати сатима или данима, а системски утицаји, укључујући замор, поспаност и малаксалости, може настати из запаљењског одговора. Ови симптоми често значајно утичу на квалитет живота болесника.
Клиничка слика мини|Разлике у клиничкој слици умногоме варирају од болесника до болесника Најчешћи симптоми алергијског ринокоњунктивитис су: кијање, запушен нос и цурење воденог секрета из носа, свраб и црвенило носа, свраб и црвенило очију, осећај пецкања и сузење очију, надражајни кашаљ и гребање у грлу. Разлике у клиничкој слици умногоме варирају од болесника до болесника али и између акутног и хроничног облика ринокоњунктивитиса. Дијагноза Дијагноза алергијског ринитиса примарно се поставља на основу: анамнезе, карактеристичне клиничке слике и дијагностичких тестова. Дијагностички тестови мини|Алерголошки тест на кожи Од тестова обавезан је кожни алергијски тест, који се по потреби допуњава другим испитивањима као што су бактериолошки и цитолошки (еозинофили) налази бриса носа, ока и испљувка, укупни и специфични ИгЕ и функција плућа.
Неспецифична носна хиперреактивност је важна особина алергијског ринитиса, која је дефинисана као повећани носно-очни одговор на нормалне надражаје резултујући са сузењем, кијањем, носном конгестијом и / или секрецијом.
Ређе се у рутинској дијагностици ринокоњунктивитис користе провокативни тестови (углавном у истраживачке сврхе) као што су мерење отпора пролазу ваздуха кроз нос, максимални инспираторни вршни проток кроз нос и неспецифични и специфични провокативни тест алергеном на носну слузокожу.
Терапија Класична терапија алергијске кијавице и запаљења вежњаче ока укључује примену: назалних кортикостероидних спрејева, антихистаминика у пероралном или топикално облику, или топикални назални кортикостероида очних или носних хромона и антихолинергика У зависности од контроле симптома првом линијом терапије сматрају се антихистаминици или топикални носни кортикостероиди.
Упоредне студије у лечењу сезонске алергијске кијавице не показују статистички значајне разлике у исходу лечења назалним спрејем који садржи ектоин и друге топикалне назалне препарата, као што су антихистаминици, хромони или кортикостероиди.
Медикаментозна терапија алергијске кијавице према препорукама Светске здравствене организације Облик Блажи облик Умерени, до тешки облик Интермитентна (повремена) кијавица Применити оралне Х1 - антихистаминике. Применити интраназални беклометазон, уколико је потребно, Након недељу дана могу се применити орални антихистаминици. Трајно присутна (перманентна) кијавица Применити оралне Х1 - антихистаминике или је довољна мања доза интраназалног беклометазона. Перманентни и интраназални беклометазон Уколико су симптоми јаки, могу се додати орални Х1 - антихистаминици и/или мања доза оралних кортикостероида на почетку лечења.
Референце
Литература
Johansson SGO, O'B Hourihane J, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C, Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, van Cauwenberge P, van HageHamsten
Спољашње везе
Како разликовати прехладу од алергије?
Категорија:Имунологија Категорија:Очне болести Категорија:Болести уха, грла и носа