250px|мини|Амброзија, једна од вероватно најопаснијих инвазивних биљних врста Србије, како због негативног дејства на велики број грађана, тако и због утицаја на остатак биљног света Инвазивне биљне врсте Србије су оне, углавном стране врсте, које на овом простору угрожавају биодиверзитет на генетском, специјском и екосистемском нивоу.Панић, Н., Stanley M., Тркуља, М. (2000): Geodiversity; Earth Heritage, issue 14, Royal Society for Nature Conservation, Ludlow, UK, pp. 15-18. У Србији данас има преко 100 врста биљака које су стекле инвазивни статус,Лазаревић Предраг, Стојановић Верица, Јелић Ивана, Перић Ранко, Крстески Биљана, Ајтић Растко, Секулић Ненад, Бранковић Саша, Секулић Горан, Бједов Владан (2012): Прелиминарни списак инвазивних врста у републици Србији са општим мерама контроле и сузбијања као потпора будућим законским актима. Заштита Природе 62/1, часопис Завода за заштиту природе Србије, Београд. а тај број тежи да се повећава како се повремено откривају нове придошлице. Праћењем инвазивних врста баве се заводи за заштиту природе, Покрајински Завод За Заштиту Природе. Приступљено 11. 04. 2020. катедре биолошких наука и пољопривредни институти. – Универзитет у Бањој Луци. Институт обавља и пружа стручне услуге кроз...Картирање инвазивних врста; Приступљено 11. 04. 2020.

Проблематика инвазивности Проблем са инвазивношћу биљних врста у Србији је тај што се стране врсте које нападају ново подручје одмах почињу неконтролисано ширити. Ове инвазивне биљне врсте су натурализоване биљне врсте које производе репродуктивно потомство, често у веома великом броју и на значајној удаљености од родитељских биљака. Оне поседују потенцијал да се прошире преко великих површина малог и/или ширег простора Балканског полуострва.Група аутора. 2003: Еколошке активности за основне и средње школе, Приручник за професоре и наставнике, Европска агенција за реконструкције, Војна школа, Београд.

Упркос наведеног, постоји јавна полемика у односу на инвазивни статус појединих врста, пошто на проблематику другачије гледају различите примењене науке (нпр. хортикултура) и тај статус другачије виде разне заинтересоване стране (нпр. пчелари). Рецимо, неке у заштити природе омражене алохтоне врсте дрвећа које се у природи тешко искорењују (на пример кисело дрво и багрем) трпе се, па и саде у градским парковима и дрворедима.

Багрем и свиленица као примери полемичног случаја мини|десно|Лептир купусар који је угинуо, ухваћен у лепљиви цвет свиленице Багрем, који је 1601. године унет из Северне Америке као украсно дрво, данас се у Европи толико аклиматизовао, да многи и не знају да није домаћа врста. Аргументација и говор о његовој инвазивности новијег је порекла, исто као што су и наука о човековој средини и екологији релативно нове области. Другачије размишља о багрему биолог, а другачије пчелар или техничар пејзажне архитектуре. Пчелари аргументују о користи багрема као медоносне биљке. У Мађарској су рецимо 2014. багрем и његов мед проглашени дрветом и продуктом од националног значаја (хунгарикум), у исто време када багрем има статус инвазивне биљке у свим чланицама Европске уније. Међутим, нико се не би сетио да аргументује у корист отровне биљке свиленица која је као и бaгрем дошла из Америке и у скорије време постала неискорењива пошаст. Поред чињенице да њени – иначе атрактивни и миришљави – цветови дају одличан мед, исти убијају један број пчела (подједнако домаће као и корисне пољске бумбаре), као и многе дневне лептире који се заглаве у лепљиве полинаријуме сложене крунице ().

Што се багрема тиче, шумари опет имају свој аргумент да је злата вредан у везивању покретних пескова (види: ерозија). Постоји обимна шумарска литература о багрему, од пошумљавања Делиблатске пешчаре у 19. веку па наовамо. С друге стране, багрем је такође отровна биљка. За човека су опасни фитотоксини фазин и робин који се налазе у кори и семену (једино је цвет јестив), а за биљке састојци алеопатског карактера који настају разлагањем листова у стељи, спречавајући раст зељастог биља. То је један од разлога зашто је приземна вегетација багремове шуме тако пуста, а и због тога што багрем као и све махунарке на корену има бактерије које врше синтезу азота из ваздуха (азотофиксација), а такву средину трпе само малобројне нитрофилне биљке, као коприва, руса и зова. Багрем се на стаништима која му одговарају толико агресивно шири, да је пример инвазивне биљке која је инвазивна чак и у својој прапостојбини.Black Locust: Robinia pseudoacacia – Invasive Plant Atlas of the United States. Приступљено 11. 04. 2020.

Подела врста према инвазивности Инвазивне врсте Врсте које су означене као „јако инвазивне“ спадају у најизраженије представнике инвазивне флоре у Србији. То су „агресивни“ инвазивни представници који освајају природна и полуприродна станишта без директне помоћи људског деловања, репродукују се спонтано и опстају у стабилним популацијама. Посматрано на регионалном нивоу, ове врсте такође спадају у јасно препознате инвазивне врсте и у суседним земљама (Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска), али и шире у Европи. Спорадично инвазивне врсте Ове врсте су у односу на претходну групу забележене на знатно мањем броју природних и полуприродних станишта у Србији, односно локализоване су на мања подручја или регионе (Војводина, западна Србија) или само одређене локалитете и типове станишта (поред одређених река, у неким шумама и сл.). Типична станишта таквих врста у Србији су антропогено настале и одржаване површине, одакле се повремено субспонтано шире. Потенцијално инвазивне врсте Ове врсте су углавном представници рудералне флоре, односно везане су за станишта са јасно израженим антропогеним утицајем. Ове врсте свој инвазивни потенцијал остварују на многим антропогено створеним на природним и полуприродни стаништима Србије. Међутим, узимајући у обзир да су ове врсте већ исказале своју инвазивност у појединим суседним земљама у региону и шире, могле би неке од њих ускоро постати инвазивне и у Србији и стога се препоручује њихово праћење.

Инвазивна флора Србије Сагледавајући проблематику инвазивних биљних врста Србије са становишта заштите природе и узимајући у обзир све тренутно расположиве податке, сачињен је списак инвазивне флоре Србије, према препознатљивости биљних таксона који су потврђени као инвазивни у различитим природним и полуприродним стаништима Србије.

Са листе су искључени они таксони који се искључиво срећу на површинама које су под снажним и сталним антропогеним утицајем - рудерална станишта, урбанизоване средине, путна инфраструктура, расадници, паркови и дрвореди, плантаже, грађевине, гробља, камени и бетонски канали и слично. У списку уз сваки таксон наведен је и процењен степен инвазивности (јако инвазивна, спорадично инвазивна, потенцијално инвазивна).

Наведена листа настала је као производ тренутно расположивих теренских података и сазнања из литературе. Зато се у наредном периоду очекује да ће она будућим активностима, пре свега научно- стручне јавности, али и других заинтересованих страна бити употпуњена и прецизније дефинисана правим карактеристикама инвазивности инвазивних таксона. Списак инвазивне флоре Србије: Фамилија Латински назив Српски назив Скала инвазивностиAceraceae Acer negundo јасенолосни јавор јако инвазивнаAsclepiadaceae Asclepias syriaca циганско перје јако инвазивнаCompositae Ambrosia artemisiifolia амброзија јако инвазивнаCompositae Aster lanceolatus звездица јако инвазивнаCompositae Bidens frondosa козји рогови јако инвазивнаCompositae Erigeron annuus красолика јако инвазивнаCompositae Erigeron canadensis репушњача јако инвазивнаCompositae Helianthus tuberosus чичока, морска репа јако инвазивнаCompositae Solidago gigantea голема златица јако инвазивнаCucurbitaceae Echinocystis lobata јежасти краставац јако инвазивнаGramineae Echinochloa crus-galli велики мухар јако инвазивнаGramineae Paspalum distichum троскот дивљи јако инвазивнаHydrocharitaceae Elodea canadensis водена куга јако инвазивнаHydrocharitaceae Elodea nuttallii нуталова водена куга јако инвазивнаLeguminosae Amorpha fruticosa багремац јако инвазивнаLeguminosae Robinia pseudoacacia багрем јако инвазивнаPolygonaceae Reynoutria japonica реинутрија јако инвазивнаSimaroubaceae Ailanthus altissima пајасен, кисело дрво јако инвазивнаUlmaceae Celtis occidentalis амерички копривић јако инвазивнаAzollaceae Azolla filiculoides азола спорадично инвазивнаBalsaminaceae Impatiens glandulifera недирак спорадично инвазивнаBalsaminaceae Impatiens parviflora - спорадично инвазивнаCompositae Artemisia verlotiorum - спорадично инвазивнаCompositae Aster × versicolor разнобојни звездан спорадично инвазивнаCompositae Galinsoga ciliata коница спорадично инвазивнаCompositae Galinsoga parviflora коница спорадично инвазивнаCompositae Rudbeckia laciniata пупавица спорадично инвазивнаCompositae Solidago canadensis штап светога Јозефа спорадично инвазивнаCompositae Xanthium italicum зелена боца спорадично инвазивнаCruciferae Armoracia rusticana хрен спорадично инвазивнаGramineae Sorghum halepense коштан спорадично инвазивна Oleaceae Fraxinus americana амерички јасен спорадично инвазивнаOleaceae Fraxinus pennsylvanica пенсилвански јасен спорадично инвазивнаOnagraceae Oenothera biennis жути ноћурак спорадично инвазивнаPhytolaccaceae Phytolacca americana винобојка спорадично инвазивнаPolygonaceae Reynoutria sachalinensis - спорадично инвазивнаUlmaceae Ulmus pumila сибирски брест спорадично инвазивнаRosaceae Prunus padus сремза спорадично инвазивнаRosaceae Prunus serotina касна сремза спорадично инвазивнаVitaceae Parthenocissus quinquefolia петолисни бршљан спорадично инвазивнаVitaceae Vitis riparia - спорадично инвазивнаAmaranthaceae Amaranthus retroflexus штир, ђипан потенцијално инвазивнаBalsaminaceae Impatiens noli-tangere прскавац потенцијално инвазивнаCompositae Aster novi-belgii новобелгијски астер потенцијално инвазивнаCompositae Aster × salignus звездица потенцијално инвазивнаCompositae Aster tradescantii - потенцијално инвазивнаCompositae Conyza albida - потенцијално инвазивнаCompositae Conyza sumatrensis - потенцијално инвазивнаCompositae Helianthus decapetalus - потенцијално инвазивнаCompositae Iva xanthifolia ива потенцијално инвазивнаCompositae Matricaria discoidea жута камилица потенцијално инвазивнаCompositae Xanthium spinosum мали чичак потенцијално инвазивнаCompositae Xanthium strumarium зелена боца потенцијално инвазивнаConvolvulaceae Cuscuta campestris вилина косица потенцијално инвазивнаCucurbitaceae Bryonia dioica тиква потенцијално инвазивнаCyperaceae Cyperus strigosus амерички шиљ потенцијално инвазивнаEuphorbiaceae Euphorbia maculata - потенцијално инвазивнаGramineae Cenchrus incertus - потенцијално инвазивнаGramineae Eleusine indica кокошија нога потенцијално инвазивнаJuncaceae Juncus tenuis зуква потенцијално инвазивнаMoraceae Broussonetia papyrifera дудовац потенцијално инвазивнаOnagraceae Oenothera depressa - потенцијално инвазивнаOxalidaceae Oxalis stricta зечја соца потенцијално инвазивнаPolygonaceae Reynoutria x bohemica - потенцијално инвазивнаScrophulariaceae Veronica persica кокошија љубица потенцијално инвазивнаSolanaceae Datura stramonium татула потенцијално инвазивнаSolanaceae Lycium barbarum жива ограда потенцијално инвазивнаSolanaceae Solanum elaeagnifolium - потенцијално инвазивна

Напомене

Види још Инвазивне врсте Инвазивни процес Животна средина

Референце

Литература

Diklić, N. (1984): Ţivotne forme biljnih vrsta i biološki spektar flore SR Srbije. U: Sarić, M. (urednik), Vegetacija SR Srbije. I: 291-316, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd. Lazarević, P., Stojanović, V., Jelić, I., Perić, R., Krsteski, B., Ajtić, R., Sekulić, N., Branković. S., Sekulić, G., Bjedov, V. (2012): Preliminarni spisak invazivnih vrsta u Republici Srbiji sa opštim merama kontrole i suzbijanja kao potpora budućim zakonskim aktima. - Zaštita prirode .