мини|десно|200п|Црква Шогакат мини|десно|200п|Манастир Гандзасар Јерменска архитектура () представља јерменски архитектонски стил, који има богату историју и обухвата готово три миленијума развоја.
Јерменска средњовековна архитектура и јерменске цркве имају неколико различитих обележја карактеристичних за касноантичко градитељство чије основе је задржала. Имају један од првих националних стилова градњи цркви.http://armenianstudies.csufresno.edu/arts_of_armenia/architecture.htm Преузето 9. августа 2012.
Заједничке ознаке укључују следеће елементе: Купола, подсећа на врх планине Арарат, заобљена је и радијално сегментирана. Вертикални нагласак целе структуре, висина цркве је већа од дужине. Појачавање утиска окомитости високим, уским прозорима. Заобљени сводови. Материјал градње је готово искључиво камен, најчешће вулкански туф или базалт. Сложени кров који се састоји од фино резане шиндре од туфа. Фреске и резбарије, ако су присутне, опонашају лишће винове лозе. Користе се високи лукови.
мини|десно|200п|Манастир Мармашен Архитектура Јерменије развијала се вековима и била је под утицајем Ирана, Византије и Европе.
Најстарија архитектура показује утицај државе Урарту. То су биле кружне грађевине, с пажљиво зиданим блоковима од локалног вулканског камена. У каснијој јерменској архитектури једино што се мења у односу на Урарту архитектуру је то што дрвене стубове и елементе који су били део архитектуре храмова замењују каменом и добијају монолитне камене структуре.
Јерменија се налази на простору склоном земљотресима, па су самим тим јерменске грађевине у већини случајева ниске и дебелозидне. Јерменски мајстори су развили посебан стил градње, зидови су имали три слоја — два спољна слоја од фино обрађених камених блокова и средишње језгро испуњено камењем и кречним малтером, што је објектима давало велику снагу и отпорност. Такође, Јерменија има обилне ресурсе камена и релативно мало шума, па се самим тим, за градњу већих грађевина камен увек користио. Камен који се користио за неку зграду је увек вађен на истој локацији, како би се структури задржала једнолична боја. За разлику од Римљана и Сиријаца који су градили у исто време, Јермени никад нису користили дрво или циглу приликом изградње великих објеката, већ су користили туф и базалт, који су због сурове климе и сеизмичке активности били дуготрајнији.
У данашњој Јерменији постојале су грчке колоније, чији су храмови углавном уништени у земљотресима. Осим храмова, градили су се амфитеатри и римска купалишта. Након увођења хришћанства 304. године, више грчких храмова постали су хришћанске цркве.
Прве хришћанске цркве имале су тетраконхни план попут цркве Свете Хрипсиме. Катедрала у Звартноцу се срушила 930. године, а њени остаци и данас показују мајсторство заната јерменских градитеља.
Највећи процват јерменске архитектуре дешава се у 7. веку, који долази као наставак великог процвата сиријске архитектуре који је био окончан крајем 6. века, када јермени примају монофизитску јерес из северне Месопотамије. Ту су биле изражене две особености поткавкаске архитектуре сиријског и месопотамског порекла. Једну чине градитељски детаљи, појединости облика, камен као материјал и висока техника рада. Друга особеност је купола, која постаје неизоставан детаљ на сакралним грађевинама.
Осим храмова, градиле су се и световне грађевине за време јерменских краљева. Примењују се архитектонски облици као што су лукови, који су вековима испред сличних облика у архитектури западне Европе. Касније, Јерменија је ушла у раздобље опадања. Учестали напади непријатеља нису били погодни за изградњу нових храмова и палата, па су градитељи само проширивали постојеће објекте.
У 19. веку Јерменија је постала покрајина Руског царства, када је уследо период слабог доприноса развоју националне културе. Током тог раздобља није било значајних нових грађевина. Из совјетског раздобља истиче се Матенадаран, ризница старих рукописа и књига.
Јерменска архитектура постоји и у многим земљама где живи јерменска дијаспора. Пример је јерменска катедрала у Лвиву у Украјини.
Галерија
Референце
Литература
Архитектура