мини|Рељеф Србије
Геотектонску структуру Србије карактеришу три велика разлома Земљине коре који се простиру од полуострва Халкидики и Солунског залива у Грчкој, кроз Македонију и Србију, све до Панонског басена, и као такви су битно утицали на рељеф и геолошку грађу нашег простора. Геотектонска структура Србије састоји се од:Географија за трећи разред гимназије-Завод за уџбенике и наставна средства Београд Српско-македонска маса (централно-источни део Србије) Унутрашњих Динариде (централно-западни део Србије) Централних Динариде (запад и југозапад Србије) Карпатско-Балканске Масе (источни део Србије)
Српско-македонска маса
Између централног и источног разлома простире се Српско-македонска маса (Родопска маса), претежно састављена од палеозојских шкриљаца и магматских стена. Током неогена, спуштањем терена, на том месту је образована удолина у коју је продрла вода Панонског језера, претворивши је у велики залив у коме су се сталожиле дебеле наслаге језерских седимената. После повлачења Панонског језера, ту су усечене долине Велике и Јужне Мораве. У појасу Српско-македонске масе заступљене су громадне планине.Ове Планине су груписане у планинску масу. Настале су тектонским издизањем дуж раседних пукотина, а Котлине између њих настале спуштањем дуж раседа. Овакву структуру рељефа називамо Шаховска структура.
Карпатско-Балканске Масе Источно од Српско-македонске масе су планински венци Карпатско-балканских планина, које су претежно састављене од мезозојских кречњака, пешчара и конгломерата, у чијој основи су палеозојски шкриљци. Под ти утицајем потиска који је долазио с истока и југозапада, образоване су бројне навлаке, као и лежишта мрког угља.
Унутрашњи динарид Између централног и западног дубинског раседа леже Унутрашњи динариди. Они се састоје од више блокова различитог састава, геолошке историје и порекла. Карактерише их наглашена заступљеност дубинских магматских стена (перидотити), које су метаморфисане под утицајем атмосферилија (серпентинити). Постоји мишљење да су ове стене биле истиснуте на површину приликом судара блокова Централних и Унутрашњих динарида у мезозоику, односно да по саставу одговарају океанској 3емљиној кори.
Централно динариди Западно су Централно динариди, претежно изграђени од мезозојског флиша и кречњака. На основу састава стена претпоставља се да се овде крајем мезозоика догодио судар две плоче Земљине коре, при чему је дошло до истискивања полуискристалисане магме с велике дубине и њеног мешања с одломцима других стена. Вулканска активност је била изражена и током неогена, када су око великог раседа у долинама Ситнице и Ибра образоване вулканске купе од трахита: Велетин код Јањева, (јужно од Приштине), Ђурђеви ступови код Новог Пазара и Градина код Ушћа. Тада су настала и лежишта оловно-цинканих руда и каменог угља. Под утицајем тектонских покрета и магматских интрузија, мрки угаљ неогене старости је метаморфисан и претворен у најмлађи камени угаљ код нас.
Панонска депресија Северно од Српско-македонске масе и Унутрашњих динарида настала је Панонска депресија, и то лаганим тоњењем земљишта током неогена и квартара (сада износи 2-4 мм/год ). Депресију је све до средине квартара испуњавало Панонско језеро, у коме су се таложили плитководни седименти и образовала лежишта нафте, гаса и угља. Испод језерских седимената, дебљине 1-3 km, лежи основа од мезозојских седиментних стена, гранита и палеозојских шкриљаца.
Вулканска активност Током плиоцена и квартара дуж централног и западног дубинског раседа била је изражена вулканска активност. Осим бројних лавичних излива андезита, риолита и трахита у рељефу су очувани и вулкански облици. На некадашњу вулканску активност сада указују бројни термоминерални извори. Вулканизам, сеизмизам необичан састав стена и рудна лежишта сведоче да се покрети дуж великих раседа нису смирили. Они су на овом простору почели у мезозоику и још увек трају.
Референце
Категорија:Географија Србије