Канг Јоувеј (Нанхај, 19. март 1858 – Ћингдао, 31. март 1927) је био један од најзначајнијих кинеских мислилаца и реформатора прве половине XX века и реформатор у Кини из позне династије Ћинг. Његова све већа блискост и утицај на младог цара Гуангсју изазвали су сукоб између цара и његове усвојитељице, царице регента Циси. Његове идеје су биле утицајне у неуспешној Стодневној реформи. Након Цисиног преврата који је окончао реформу, Канг је био приморан да побегне. Наставио је да се залаже за кинеску уставну монархију након оснивања Републике Кине.

Младост

Канг је рођен 19. марта 1858. у селу Су, град Данцао, округ Нанхај, провинција Гуангдунг (данас округ Нанхај града Фошан). Према његовој аутобиографији, његову интелектуалну надареност је током његовог детињства препознао ујак. Као резултат тога, у раној младости, породица га је послала да проучава конфучијанске класике и положи испите за кинеску државну службу. Међутим, као тинејџер, био је незадовољан школским системом свог времена, посебно нагласком на припремању осмоделних есеја, који су представљали вештачке литерарне вежбе потребне као део испита.

Учење за испите је била изузетно ригорозна активност, тако да се бавио будистичком медитацијом као обликом опуштања, неуобичајеном лежерном активношћу за једног кинеског учењака његовог времена. Током једне од ових медитација имао је мистичну визију која је постала мотив његовог интелектуалног трагања током читавог живота. Верујући да је могуће прочитати сваку књигу и „постати мудрац”, кренуо је у квазимесијанску потрагу за спасавањем човечанства.

Биографија

Канг је позвао на крај својине и породице у интересу идеализоване будуће космополитске утопије и навео Конфучија као пример реформатора, а не као реакционара, као што су чинили многи његови савременици. О овој другој идеји се детаљно говори у његовом делу Студија о Конфучију као реформатору институција. Он је тврдио, да би поткрепио своје тврдње да су поново откривене верзије конфучијанских класика биле кривотворене, као што је детаљно обрадио у Студији фалсификованих класика из Син периода.

Године 1879, Канг је отпутовао у Хонгконг и био је шокиран тамошњим просперитетом, што је покренуло његово интересовање за западну културу и размишљања. Године 1882, Канг је отишао у Пекинг да полаже царски испит. Када се враћао кући, купио је многе западњачке књиге и почео да развија своју идеологију засновану на тим списима. Био је под утицајем протестантског хришћанства у његовој потрази за реформама.

Канг је 1883. основао Друштво против везивања стопала у близини Кантона.

Канг Јоувеј је покренуо Друштво за проучавање националног јачања (Ћангсјуехуеј, ) у Пекингу. То је прва политичка група коју су основали реформисти у Кини. Преко њега се Канг упознао са генералним гувернером Џанг Џидунгом и добио његову финансијску подршку за инаугурацију новина Друштва за проучавање националног јачања (Ћангсјуебао, ) јануара 1896. Истог месеца, друштво је распуштено и лист је морао да престане да излази.

Канг је снажно веровао у уставну монархију и желео је да преуреди земљу по узору на Меиџи Јапан. Ове идеје су разљутиле његове колеге из научне класе који су га сматрали јеретиком.

Године 1895, Кина је поражена од Јапана у Првом кинеско-јапанском рату. У знак протеста против Споразума из Шимоносекија, Канг Јоувеј, Љанг Ћичао и преко 600 кандидата за царски испит потписали су петицију цару Гуангсју, што је у историји познато као покрет Гунгче Шангшу. Овај покрет се узима као знак појаве реформиста и почетак кинеских масовних политичких покрета.

Канг и његов истакнути ученик, Љанг Ћичао, били су важни учесници кампање за модернизацију Кине сада познате као Стодневна реформа. Реформе су увеле радикалне промене у кинеску владу. Царица мајка Циси је извршила државни удар који је ставио тачку на реформе, ставио цара Гуангсју у кућни притвор, и наређено је Кангово хапшење и погубљење на основу тога што је покушао да изврши атентат на њу. Канг је побегао из земље, али је такође организовао Друштво заштите цара које је промовисало цара Гуангсјуа за монарха, углавном у заједницама кинеске дијаспоре, и заговарало скидање Циси са власти. Канг се ослањао на свог главног америчког војног саветника, генерала Хомера Лијаа, да предводи војни огранак Друштва заштите цара. Канг је путовао широм света да промовише своје идеје. Он се такмичио са револуционарним вођом Сун Јат Сеном, Друштвом за оживљавање Кине и Револуционарним савезом за средства и следбенике међу Кинезима у иностранству.

Канг је два пута посетио Индију, прво 1901–1903, а затим поново у октобру 1909, делом да би проучавао Индију, коју је сматрао упоредивом са Кином. Иако су његове информације о индијској историји изведене од енглеских аутора, приметио је да је тешко стање Индије као колонизоване земље последица нејединства између различитих региона Индије.. Kang Youwei’s Journey to India: Chinese Discourse on India During the Late Qing and Republican Periods, Liu Xi, CHINA REPORT 48 : 1& ]

Синхајска револуција довела је до абдикације династије Ћинг и успостављања републике под Сун Јат Сеном 1912.

Неки су се залагали да се за цара постави Хан Кинез, било војвода Јаншенг (признати потомак Конфучија), што је Канг накратко подржао пре него што је одустао од идеје и вратио се идеји о Ћинг монарху, било Маркиз проширене милости (признати потомак династије Минг).

Занимљивости

Канг Јоувеј је 1908. године посетио Београд.

Референце

Литература

(1931, repr. 1963); biography ed. and tr. by Lo Jung-pang (1967).

Chang Hao: "Intellectual change and the reform movement, 1890-1898", in: Twitchett, Denis and Fairbanks, John (ed.): The Cambridge History of China: Vol. 11, Late Ch’ing, 1800–1911, Part 2 (1980). Cambridge: Cambridge University Press, pp. 274–338, esp. 283-300, 318-338. . and 382-386 (notes). Hsiao, Kung-Chuan: A Modern China and a New World – K`ang Yu-wei, Reformer and Utopian, 1858-1927 (1975). Seattle and London: University of Washington Press.

Karl, Rebecca And Zarrow, Peter (ed.): . Cambridge/Mass.: Harvard University Press, esp K'ang Yu-wei. . ed. Lo Jung-pang, Tucson 1967 . , Bd. 23). Spence, Jonathan D. The gate of heavenly peace: the Chinese and their revolution. (Penguin, 1982). : 88+. online Teng, Ssu-Yü, and Fairbank, John K.: China's response to the West – a documentary survey 1839-1923 (1954, 1979).

.), , 12-29. Chi Wen-shun, K'ang Yu-wei (1858–1927) (in Die Söhne des Drachen. Chinas Weg vom Konfuzianismus zum Kommunismus, ed. P. J. Opitz, Mchn. 1974, S. 83–109) Franke, W. Die staatspolitischen Reformversuche K'ang Yu-weis u. seiner Schule. Ein Beitrag zur geistigen Auseinandersetzung Chinas mit dem Abendlande (in Mitt. des Seminars für Orientalische Sprachen, Bln. 38, 1935, Nr. 1, S. 1–83).

G. Sattler-v. Sivers, Die Reformbewegung von 1898 (in Chinas große Wandlung. Revolutionäre Bewegungen im 19. u. 20. Jh., ed. P. J. Opitz, Mchn. 1972, S. 55–81). Tang Zhijun, Kang Youwei yu wuxu bianfa, Peking 1984. – Ders., Wuxu bianfa shi, Peking 1984. Wuxu weixin yundong shi lunji, ed. Hu Shengwu, Changsha 1983. Lawrence M. Kaplan. Homer Lea: American Soldier of Fortune.

Спољашње везе

Канг Јувеј – први Кинез у Србији

K'ang Yu-wei on Encyclopedia.com On the Ostensible Sources of Mao Zedong's Utopia: Kang Youwei & Saneatsu Mushanokoji

Категорија:Рођени 1858. Категорија:Умрли 1927. Категорија:Кинези Категорија:Кинези у Србији