Хрватско вијеће одбране (ХВО; ) било је оружана формација босанскохерцеговачких Хрвата. Основали су је 8. априла 1992. чланови Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине. Представљала је оружане снаге Херцег-Босне за вријеме рата у Босни и Херцеговини, као и Хрватске одбрамбене снаге, и бранила је хрватске интересе на простору бивше Југославије. Велику подршку пружала јој је Хрватска војска, а сматра се једном од најбројнијих и најдјелотворнијих хрватских војних формација на простору бивше Југославије.
Постојала током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995, након чега је ушла у састав Војске Федерације Босне и Херцеговине. Након војне реформе 2005, војно насљеђе и идентитет Хрватског вијећа одбране његује 1. пјешадијски (гардијски) пук () Оружаних снага Босне и Херцеговине.
Историја Образовање
Према историчарима, за образовање је заслужна политика предсједника Хрватске Фрање Туђмана, једног од најватренијих присталица идеје „Велике Хрватске”, који је настојао да Хрватској припоји оне дијелове Босне и Херцеговине у којима живи претежно хрватско становништво. Међутим, у Хрватској су дјеловали и радикални националисти који су жељели да обнове Хрватску у границама фашистичке марионетске Независне Државе Хрватске из Другог свјетског рата.
У љето 1991, већ у вријеме распада Југославије, Хрватска демократска заједница је почела да образује паравојне формације на простору БиХ. Политички и војни врх Хрватске уложио је значајне напоре да оснује војну босанскохерцеговачких Хрвата. Захваљујући томе, Хрватско вијеће одбране је образовано за кратко вријеме и дочекало је избијање борбених дејстава са већ успостављеном структуром.
мини|лево|2С1 „Гвоздика” коју су припадници ХВО заробили од српских снага.
Према хрватском историчару Давору Марјану, испорука оружја из Хрватске у БиХ почела је још 1991. године. У почетку је попуна била само јединицама босанскохерцеговачких Хрвата, али је након почетка борбених дејстава већих размјера почело снабдијевање оружје Армије Републике Босне и Херцеговине, оружаних снага Муслимана. Поред наоружања и војне опреме, у прољеће 1992. хрватски војници су почели да попуњавају одреде босанскохерцеговачких Хрвата. Конкретно, према одлуци генерал-инспектора Оружаних снага Хрватске генерала Мартина Шпегеља, у БиХ су упућена војна лица из дијелова Оперативне зоне „Ријека”.
Хрватско вијеће одбране је званично основано 8. априла 1992. као босанскохерцеговачко-хрватска организација, чија је сврха била координација дјеловања хрватских и босанскохерцеговачких војних формација. Прва војне јединице ХВО дејуре су образоване 15. маја, иако су још раније образовани Одјел одбране, Главни штаб, војна полиција, управа и главна логистичка база у Грудама.
Учешће у сукобима
Противници ХВО током рата у БиХ били су Војска Републике Српске, оружана сила Републике Српске, и Армија Републике Босне и Херцеговине, оружана сила Републике Босне и Херцеговине — непосредне правне насљеднице Социјалистичке Републике БиХ. У априлу 1993, заоштрени етнички сукоби резултирали су избијањем Хрватско-бошњачког сукоба. Уз подршку Загреба, ХВО је тражио да Бошњаци према Венс—Овеновом плану одмах повуку трупе са подручја претежног насељених Хрватима. Алија Изетбеговић, бошњачки лидер, одбио је да се повинује, а хрватске милиције су почеле да заузимају ове територије и протјерују нехрватско становништво. Све оне који су одбили да напусти територију, припадници ХВО су убијали. Нарочито много Бошњака је протјерано из Лашванске долине.
мини|десно|Регистарске таблице ХВО са грбом Хрватске Републике Херцег-Босне.
Због сличности назива на пришивкама, припадници ХВО су се врло често мијешали са припадницима хрватских регуларних снага. У Ахмићима код Витеза је 16. априла 1993. стријељано око 120 бошњачких цивила, а њихове куће су спаљене до темеља, укључујући цијело село. Истог дана десио се још један покољ у самом Витезу: Хрвати су опсјели град и пуцали на њега артиљеријом. Готово све бошњачке куће су изгорјеле, 172 особе су погинуле, а 5000 је избјегло, док је 1200 људи послато у логоре. Од маја 1993. до јануара 1994. ХВО је извршио етничко чишћење Мостара, протјеравши хиљаде Бошњака и пљачкајући њихове домове. Мушкарци су послати у логор Дретељ, док су жене силоване.
У марту 1994, под притиском Сједињених Држава, ХВО је објавио прекид ватре и убрзо је постао са активним борбеним дејствима против Бошњака. Бошњачки вођа Алија Изетбеговић и хрватски предсједник Фрањо Туђман закључили су мировни споразум, који су Бошњаци дали право пролаза хрватским трупама. ХВО је званично добио могућност пружања помоћи Хрватској војсци у рату против Срба (учествујући у операцијама „Зима ’94”, „Скок 2”, „Љето ’95”, „Маестрал 2” и „Јужни потез”), а такође је учествовао у операцији „Олуја” која је довела до ликвидације Републике Српске Крајине.
Послије рата мини|десно|Постројавање ХВО у Родочу код Мостара 11. маја 2001. године.
Рат у Босни и Херцеговини окончај је потписивањем Дејтонског мировног споразума 1995. којим је одобрена будућа структура Босне и Херцеговине. Исто године ХВО је ушао у састав Војске Федерације Босне и Херцеговине.
У Херцеговачкој банци након пет и по година пронађено је 50 рачуна отворених на имена неких припадника ХВО — власника дионица банке. У јануару 2004. ухапшен је политичар Анте Јелавић, члан ХДЗ БиХ. Оптужен је за проневјеру средстава и пружање финансијске помоћи групи завјереника: она је покушала да створи још једну хрватску самоуправо у земљи и да се у будућност отцијепи од БиХ. Дио украденог новца је враћен.
мини|десно|Припадници 2. гардијске бригаде ХВО на војној вјежби.
Насљедник Хрватског вијећа одбране је 1. пјешадијски (гардијски) пук, образован 1. децембра 2006. након реорганизације Оружаних снага Босне и Херцеговине. Амблем пука је хрватска шаховница, која симболизује повезаност пука са хрватским војним формацијама. Сваке године се 8. априла обиљежава Дан оснивања ХВО.
Организација Врховни командант - Мате Бобан (1991—1993), Крешимир Зубак (1993—1996) Министар Одбране - Бруно Стојић (1992—1993, Владимир Шољић (1993—1996) Начелник главног штаба - Миливој Петковић (1992—1993), Слободан Праљак (1993), Анте Росо (1993—1994), Тихомир Блашкић (1994—1996)
1993. Оперативна зона Југоисточна Херцеговина - штаб у Широком Бријегу 8 пешадијских бригада 4 самосталних пешадијских батаљона 1 батаљон војне полиције Оперативна зона Сјеверозападна Херцеговина - штаб у Томиславграду: 4 пешадијских бригада 1 батаљон војне полиције Оперативна зона Средња Босна - штаб у Витезу: 8 пешадијских бригада Јединица за посебне намене „Витезови“ 1 батаљон војне полиције Оперативна зона Посавина - штаб у Орашју: 8 пешадијских бригада 1 батаљон војне полиције
1995. Зборно подручје Мостар - штаб у Читлуку: 2. гардијска бригада ХВО-а - Мостар 1. домобрански пук - Посушје 40. домобрански пук „Ранко Бобан“ - Груде 41. домобрански пук „Кнез Бранимир“ - Читлук 50. домобрански пук „Кнез Домагој“ - Чапљина 56. домобрански пук - Коњиц 81. домобрански пук - Мостар 82. домобрански пук - Мостар 83. домобрански пук „Марио Хркач Чикота“ - Широки Бријег Зборно подручје Томиславград - штаб у Томиславграду: 1. гардијска бригада ХВО-а „Бруно Бушић“ - Чапљина 55. домобрански пук - Купрес 80. домобрански пук „Краљ Томислав“ - Томиславград 42. домобрански пук „Рама“ - Прозор-Рама 43. домобрански пук „Анте Старчевић“ - Горњи Вакуф-Ускопље 97. домобрански пук "Hrvoje Vukčić Hrvatinić" - Прозор-Рама ? домобрански пук "Eugen Kvaternik" - Прозор-Рама Артиљеријска група (130 и 203mm) ВБР група (40 ВБР 122mm) Зборно подручје Средња Босна - штаб у Витезу: 3. гардијска бригада ХВО-а „Јастребови“ - Витез 91. домобрански пук „Фран Крсто Франкопан“ - Травник 93. домобрански пук „Никола Зрински“ - Бушовача 94. домобрански пук „Стјепан Томашевић“ - Нови Травник 96. домобрански пук „Бобовац“ - Вишњићи 110. домобрански пук - Усора 111. домобрански пук - Жепче Зборно подручје Босанска Посавина - штаб у Орашју: 4. гардијска бригада ХВО-а „Синови Посавине“ 106. домобрански пук 201. домобрански пук 202. домобрански пук Јединице под заповедништвом Армије РБиХ: 1. корпус АРБиХ: Хрватска бригада „Краљ Твртко“ - Сарајево 2. корпус АРБиХ: 107. бригада - Градачац, 108. бригада - подручје Брчког 5. корпус АРБиХ: 101. домобрански пук - подручје Бихаћа
Референце
Спољашње везе Гнојнице он-лајн / Хрватско вијеће одбране Хрватско вијеће одбране
Категорија:Настанци у Босни и Херцеговини 1992.