Председник Републике Србије је шеф државе у Србији. Бира се на непосредним изборима, тајним гласањем на мандат од пет година. Једини је члан извршне власти у Србији којег грађани директно бирају.

По Уставу Србије то је церемонијална функција, пошто државну политику води влада и њен председник. Председник Републике представља Србију у земљи и иностранству, указом проглашава законе, предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа, предлаже Народној скупштини носиоце функција, поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје помиловања и одликовања, врши и друге послове одређене Уставом.

Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Мандат почиње полагањем заклетве пред Народном скупштином.Када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га председник Народне скупштине.

Тренутни вршилац дужности председника је Ана Брнабић.

Историја функције председника Србија је 19.веку била уставна монархија. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ( Краљевина Југославије) 1918. године, Србија је унела своју државност, а српски краљ владао је Југославијом. У Другом светком рату држава је капитулирала пред силама Осовине, које су укинуле државу. Победом савезника Југославија је обновљена, а комунистичка револуција је увела је републичко уређење. Србија је била једна од 6 федералних јединица (република) социјалистичке Југославије, а на челу државе био је доживотни председник Јосип Броз Тито. Након Устава Југославије из 1974. и Устава федералних јединица исте године, уведена је функција председник Председништва Социјалистичке Републике Србије. Након уставних амандмана, први директни избори за председника Председништва Србије, одиграли су се 12. новембра 1989.

Након увођења вишестраначког система и новог Устава Србије из 1990. уведена је функција председника Републике Србије, а први вишестраначки избори за председника Србије били су у децембру 1990.

Надлежности Према Уставу из 2006, председник Републике Србије: бира се од стране грађана, на непосредним изборима, на период од 5 година. Једино га може разрешити Народна скупштина Србије двотрећинском већином, уколико је Уставни суд на инцијативу Скупштине, утврдио да је председник прекршио Устав може бити изабран највише два пута за председника; представља државу у земљи и свету; предлаже Народној скупштини мандатара за састав владе (односно председника Владе), пошто саслуша мишљења представника изабраних посланичких група у Народној скупштини, које му дају доказ да имају посланичку већину за избор владе. има право да стави вето на донет закон и да га врати у скупштинску процедуру на поновно разматрање. Уколико се закон изгласа по други пут, председник Републике Србије је дужан да га потпише; поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе Србије; Прима акредитиве страних амбасадоре. ужива имунитет као народни посланик; има право да распусти Народну скупштину и распише ванредне изборе за народне посланике, само на образложени предлог владе или уколико се влада није конституисла у законском року. додељује помиловања и одликовања; расписује изборе и референдуме; не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Председник Републике Србије командује Војском Србије. У складу са законом, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Уколико је председник Републике Србије спречен да обавља своје дужности или уколико му је раније престао мандат, вршилац дужности председника постаје председник Народне скупштине, до избора новог председника.

Мандат Мандат председника Републике траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Уколико мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. Председник може бити само 2 пута биран, по једном уставу. Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком, разрешењем или смрћу током мандата. Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине.Члан 116 Устава Републике Србије

Редослед наслеђивања председништва Према члану 17 Закона о председнику, ако председник Републике поднесе оставку, буде разрешен или спречен да извршава своју функцију, замењује га председник Народне скупштине, и то најдуже три месеца. Док замењује председника Републике, председник Народне скупштине овлашћен је да представља Републику Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије.

Списак председника

Република Србија је од 1990. до 2002. године имала два председника Републике.

Списак председника Републике Србије у време СФР Југославије / СР Југославије: 35px|center55px|center|ивица 95px 95px Председник Слободан Милошевић Милан Милутиновић од11. јануара 1991. 29. децембра 1997. до23. јула 1997. 29. децембра 2002. изабран1990. и 1992.1997.

Република Србија је од обнове суверенитета 2006. године имала до сада три председника Републике.

Списак председника Републике Србије у време Србије и Црне Горе и од обнове суверенитета: 55px|border 97px 95px 95px Председник Борис Тадић Томислав Николић Александар Вучић од11. јула 2004. 31. маја 2012.31. маја 2017. до5. априла 2012. 31. маја 2017.28. септембра 2026. изабран2004. и 2008.2012.2017. и 2022.

Вршилац дужности председника Републике Србије Вршилац дужности Председника Републике Србије привремени је положај који омогућава Устав Србије (актуелни Устав из 2006. и претходни из 1990).

Ако је председнику Републике престао мандат пре избора новог председника Републике, дужност председника Републике до избора новог председника Републике врши председник Народне скупштине.

1997. Када је председник Републике Србије Слободан Милошевић у Савезној скупштини изабран за председника СРЈ 23. јула 1997. председник Народне скупштине Драган Томић постао је вршилац дужности председника Србије. Ову функцију обављао је до 29. децембра 1997, када је после неуспелих избора за председника у октобру 1997, због неизласка потребних 50% бирача у другом кругу гласања и успешних избора за председника децембра 1997. на којим је изабран Милан Милутиновић.

2002—2003. усправно|мини|Наташа Мићић се најдуже налазила на позицији в. д. председника Републике Србије и једина је која је на тој позицији била дуже од годину дана

У периоду од 29. децембра 2002. године, када је истекао председнички мандат Милана Милутиновића, па све до 11. јула 2004. године, када је за председника изабран Борис Тадић, Србија није имала председника Републике, па су функцију вршиоца дужности обављали: Наташа Мићић (децембар 2002 — фебруар 2004) Драган Маршићанин (фебруар — март 2004) Војислав Михаиловић (3. март 2004) Предраг Марковић (март — јул 2004)

Још пре истека мандата Милана Милутиновића, била су одржана два од укупно три циклуса неуспелих председничких избора. Први неуспели избори одржани су 29. септембра 2002, али пошто у другом кругу избора одржаном 13. октобра није изашао довољан број гласача избори су поништени. Следећи неуспели избори одржани су 8. децембра 2002, али на њима већ у првом кругу није изашао довољан број гласача тако да су и они поништени. Трећи неуспели избори одржани су након скоро годину дана, 16. новембра 2003, али ни на њих није изашао довољан број гласача тако да су и они поништени.

Фебруара 2004. Народна скупштина Србије изменила је Закон о избору председника Републике, па је укинут цензус од 50% изашлих на изборе. Након тога су у јуну 2004. одржани председнички избори на којима је изабран Борис Тадић.

2012.

Председница Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић вршила је дужност председника Србије од 5. априла до 31. маја 2012. после оставке председника Бориса Тадића до избора Томислава Николића.

2026.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић врши дужност председника Србије од 28. септембра 2026. после оставке председника Александра Вучића до избора 2026.

Живи председници Србије Напомена: Према Закону о председнику Републике члану 35. Право на почасни назив „бивши председник Републике“ имају сви председници Републике Србије бирани почев од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници државне заједнице Србија и Црна Гора који су били из Републике Србије.Извор: www.predsednik.rs | Закон о председнику РепубликеЖиви бивши председници на дан (од најстаријег до најмлађег):

Галерија

Види још Списак председника Србије Избори за председника Србије Председник Савезне Републике Југославије

Референце

Литература

Спољашње везе Званична Интернет презентација председника Србије Избори за председника Републике

Категорија:Институције Србије Категорија:Председници по државама