Љуба () је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 361 становника.
Овде се налази Сеоска кућа у Љуби, као непокретно културно добро.
Историја Османска власт (1526-1688) Године 1526. Османско царство је довршило освајање Срема. Од свог првог помена 1568, Љуба је била део илочке нахије санџака Срем. На пописима 1568, 1578. и 1590. сеоски кнез био је Балета Марко. Број пореских домаћинстава (не нужно и укупни број домаћинстава) у Љуби током друге половине 16. века изгледао је овако: +Број пореских кућа у Љуби током 16. века156815781590373433 Љуба је спадала у ред насеља изражене етничке хетерогенисти, што се може видети на основу ономастичког материјала.
Хабзбуршка власт (1688-1918) По хабзбуршком освајању највећег дела Срема (1688-1691), цар Леополд I је принцу Ливију I из породице Одескалки препустио читаву област због раније датих новчаних позајмица. Поседи Одескалкија званично су оформљени као Сремско војводство. Касније су из њега издвајана властелинства и територије Војне Границе, али је Љуба остала у поседу Одескалкија, који је сам постао саставним делом Краљевине Славоније.
Православно становништво села је у црквеном смислу припадало Шидском протопрезвитерату Карловачке митрополије према организационој схеми из 1756. Римокатоличко становништво је у црквеном смислу припадало римокатоличкој жупи у Соту, која је била под јурисдикцијом обновљене Сремске дијецезе, са центром у Каптолу покрај Пожеге. Због малих прихода ова бискупија је обједињена са Босанско-ђаковачком 1773. булом "Universi orbis Ecclesiis" папе Климента XIV, са седиштем у Ђакову.
На пробним пописима између 1780. и 1783, учињеним пред стварање Јозефинског пописа, Љуба је имала око 400 становника. Иако су резултати варирали, римокатоличко становништво је имало око 250-300 становника, а православно око 80-90. Подаци за протестантско становништво нису наведени.
Од 1840-их у Љуби постоји и мала јеврејска заједница (испод 10 лица), која се спомиње у пописима до 1910. Највећа породица била је породица Хендлер.
Сремска жупанија је постала делом Краљевине Хрватске и Славоније 1868.
Према попису из 1890, Љуба је имала 805 становника, од чега 44,2% римокатолика, 35,3% протестаната и 20% православаца. Према попису из 1900, Љуба је имала такође 805 становника, од чега 36% Словака, 28,3% Хрвата, 20% Срба, 12% Мађара и 2,5% Немаца.
Југословенска држава (1918-2006) Простор на коме се Љуба налазила 1918. био је организован у Сремску жупанију, која је 1922. реорганизована у Сремску област. У обе административне јединице Вуковар је био административним центром. Сама Љуба налазила се у Шидском срезу. Према наредби Министарства за аграрну реформу, 1925. је спроведен поступак утврђивања објеката аграрне реформе некадашњег Сремског војводства и у Љуби.
Шидски протопрезвитерат Карловачке митрополије је реформисан у Српско православно архијерејско намесништво шидско по формирању Српске православне цркве.
Новом територијално-административном реформом 1929. Љуба је постала делом Дунавске бановине са центром у Новом Саду. Одлуком Краљевске банске управе из 1934, члановима породице Одескалкија одузети су делови имовине у Љуби, а експропријација је дефинитивно извршена 1938.
Споразумом Цветковић-Мачек из 1939. године, део Дунавске бановине у ком се налазила и Љуба припао је Бановини Хрватској.
Усташе су у доба НДХ српску православну цркву Светог Димитрија срушиле, а у доба сремског владике Макарија, 1974. године, храм је обновљен, иако је у томе учествовало само 18 православних домаћинстава у селу.
Географија Љуба је сеоско насеље у општини Шид, у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, на развођи између потока Шидина и потока Милин до, на просечно 231 м.н.в. Насеље је крстасте основе и радијалне структуре. Становништво се бави пољопривредом (сточарством, воћарством и виноградарством).Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора.
Галерија
Демографија У насељу Љуба живи 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (40,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а већину чине Словаци. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Шиду Категорија:Насељена места у Војводини