Александар I Пољски (Краков, 5. август 1461 - Вилњус, 19. август 1506) је био велики војвода Литваније од 20. јула 1492. године, а потом и краљ Пољске од 12. децембра 1501. године. Био је син краља Казимира IV и краљице Елизабете Хабзбуршке. У Великом војводству Литваније звао се Александар II.Грыцкевіч А. Аляксандр // Вялікае княства Літоўскае: Энцыклапедыя. У 3 т. Т.1: Кадэцкі корпус — Яцкевіч / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў (гал.рэд.) і інш.; Маст. З. Э. Герасімовіч. — Мн.: БелЭн, 2007. — 792 с.: іл. .
Биографија
Младост Четврти син краља Казимира IV Јагелона и краљице Елизабете, ћерке немачког краља Албрехта II Хабзбуршког, и унук краља Владислава II Јагелона. мини|Краљ Александар Јагелон. Гравира непознатог аутора, 1521. године. Принц Александар Јагелонац је рођен 5. августа 1461. године у граду Кракову. Имао је црну косу. Био је физички јак човек. Међутим, сва његова браћа су била паметнија од његаPapeé F. Aleksander Jagiellończyk (1461—1506) // Polski Słownik Biograficzny. — Kraków : Nakładem Polskiej Akademji Umiejętności, Skład Główny w Księgarniach Gebethnera i Wolffa, 1935. — Т. 1, zeszyt 1. Reprint. Kraków : Zakład Narodowy im. Ossolińskich, .. Такође је познато да је често био болестанЭдвардас Гудавичус. «История Литвы с древнейших времён до 1569 года». Фонд имени И. Д. Сытина BALTRUS. — 2005 год.. Принца Александра је образовао историчар Јан Длугош. Принца Александра су одгајили Јан Длугош и Филип Калимах. Принц Александар је провео детињство и младост у Кракову. Волео је луксуз, као и науку и неке уметности. У литванској историографији је широко распрострањено мишљење да је принц Александар Јагелон био последњи владар Великог војводства Литваније који је знао литвански језикSteponas Maculevičius, Doloresa Baltrušiene. Znajomość z Litwą. Księga tysiąclecia. Tom pierwszy. Państwo. — Kaunas: Kraštotvarka, ..
Године 1484, његов отац, велики војвода Литваније и краљ Пољске Казимир IV, именовао је принца Александра за наследника престола Великог војводства Литваније. Године 1491, принц наследник Александар се преселио у престоницу Великог војводства Литваније, Виљнус. Почетком 1490-их, радио је у ковници новца као заменик свог оца, великог војводе Литваније и краља Пољске, Казимира IV. Након смрти његовог оца краља Казимира IV, Сејм у Виљнусу га је изабрао за великог војводу Литваније.
Спољна политика Поред веома ограничених способности, Александрове карактеристичне особине биле су екстраваганција и недостатак независности у његовим поступцима. На пример, стално се обраћао кнезу Михаилу Глинском за саветГлинский, Михаил Львович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907., а такође је координирао многа именовања на положаје са својим братом, пољским краљем Јаном I Олбрахтом. Готово цела Александрова владавина била је неповољна за државу због сталних ратова са суседима. Најопаснија од њих била је руска држава, а затим њени савезници - Менгли I Гирај, кримски кан, и Стефан III, молдавски кнез; Обојица су напали Литванију, а кан Менгли I се чак више пута приближавао самом Виљнусу.
Дошавши на власт у Великом војводству Литванији, велики војвода Александар се суочио са утицајном опозицијом која је желела да Семјон Олелкович-Слуцки буде велики војвода ЛитванијеЗимин А. А. Россия на рубеже XV—XVI столетий. — М.: Мысль, 1982. — .. Поред тога, велики војвода Александар је дошао на власт на врхунцу Руско-литванског рата 1487-1494. На почетку његове владавине, руске трупе су интензивирале војне операције и окупирале источни део Смоленске кнежевине са ВјазмомБ. Н. Флоря ИОАНН III ВАСИЛЬЕВИЧ Архивная копия от 1 сентября 2019 на Wayback Machine // «Православная Энциклопедия» под редакцией Патриарха Московского и Всея Руси Кирилла, Т. 23, .. Пошто није успео да пронађе војну подршку других државаЗимин А. А. Россия на рубеже XV—XVI столетий. — М.: Мысль, 1982. — .Базилевич К. В. Внешняя политика русского централизованного государства (вторая половина XV века). — М., 1952. — ., велики војвода Литваније Александар је почео да преговара о миру са руском државом. Као резултат тога, у фебруару 1494. године закључен је мировни споразум, према чијим одредбама су Верховске кнежевине и источни део Смоленске области постали део руске државе, а велики војвода Александар се оженио ћерком великог кнеза Ивана III, кнегињом Јеленом, што је означило крај Руско-литванског рата 1487-1494, али није окончало неслагања, већ напротив, дало је нове разлоге за непријатељство. мини|Грб краља Александра Јагелона Године 1495, представници Јагелонске династије из Краљевине Пољске дошли су код великог водјводе Александра у Виљнус. Предложили су му да створи засебну кнежевину са центром у Кијеву и да је преда свом млађем брату принцу Жигмунду. Међутим, Рада Великог војводства Литваније и представници племићке елите су се изјаснили против тога, након чега је велики војвода Александар одбио предлог. У пролеће 1496. године, пољска делегација на Сејму у Виљнусу предложила је обнову литванско-пољске уније без услова зависности Литваније од Пољске. Велики војвода Александар је, под притиском Раде Великог војводства Литваније, пристао да одобри овај документ, али је поставио услов да акти који крше суверенитет Великог војводства Литваније неће ступити на снагу. То није одговарало Пољацима. У новембру–децембру 1496. године, у Парчеву је развијен план за заједничку војну акцију Великог војводства Литваније и Краљевине Пољске против Османског царства и Кримског каната. Државе су почеле да спроводе план, али већ на почетку заједничких акција, Пољаци су отворили војне операције против кнежевине Молдавије, а не Османског царства. Велики кнез Русије Иван III Васиљевич је преко амбасадора захтевао да велики војвода Александар не ратује са молдавским владарем кнезом Стефаном III. Велики војвода Литваније Александар је одговорио следеће: „Одувек сам се надао да вам је зет дражии од вашег пријатеља: ја видим другачије“Н. М. Карамзин. История государства Российского. ТОМ VI. Глава VI. ПРОДОЛЖЕНИЕ ГОСУДАРСТВОВАНИЯ ИОАННОВА. Г. 1495—1503 Архивная копия от 17 октября 2019 на Wayback Machine.. Велики војвода Александар је такође одговорио да ће се борити против кримских Татара, али је војску Великог војводства Литваније пребацио на границу са кнежевином Молдавијом, а такође је дозволио литванским добровољцима да оду у помоћ Пољацима. Пољска кампања је завршена поразом. Након овога, војска Великог војводства Литваније покривала је повлачење Пољака из кнежевине Молдавије. Велики војвода Литваније Александар објаснио је своје поступке великом кнезу Русије, Ивану III Васиљевичу, као одговор на увреде које му је нанео кнез Стефан III МолдавскиРоссия, Польша и Приморье в XV—XVIII веках. М. Наука. 1979.. У међувремену, након свега овога, закључен је мировни споразум између Великог војводства Литваније и кнежевине Молдавије.
Односи са Ханзеатском лигом били су напети, јер су њени трговци били незадовољни ограничењима трговине у Ковну. У пролеће 1495. године, као одговор на трговинске санкције Тевтонског реда против Великог војводства Литваније (уведене на захтев Ханзеатске лиге), велики војвода Александар је затворио трговачке путеве ка Пруској. Године 1497, посредовањем пољског краља Јана Олбрахта, односи између Великог војводства Литваније и Тевтонског реда почели су да се побољшавају. Велики војвода Александар је ослободио пруске трговце од поморских царина унутар своје државе. Међутим, остаје низ ограничења. На пример, немачким трговцима је било забрањено да превозе со у Ковно својим бродовима. Виљнуски цариник Абрахам Езофович активно је вршио притисак на данцишке трговце. Истовремено, у XVI веку, трговина између Тевтонског реда и Великог војводства Литваније почела је да се повећава.
Године 1498, велики војвода Александар је покушао да изнесе своју кандидатуру за шведски престо преко Марка Салтијерија. Међутим, овај потез није дао никакве резултате.
Велико војводство Литванија почело је да се приближава Краљевини Пољској. Литванска страна је 1498. године предложила пољској страни да реше односе. Године 1499, литвански амбасадори у Краљевини Пољској су иступили против покушаја Пољака да воде послове бискупа Великог војводства Литваније у Риму, а такође су захтевали једнаке услове. Краљевина Пољска је са тим пристала. Почели су да се закључују споразуми. На Виљнуском сејму 1499. године одлучено је да од сада велики војвода Литваније неће бити биран без сагласности Пољске, и обрнуто, Пољска не би требало да бира краља без сагласности литванског племства. Године 1499. потписана је Краковско-Вилњуска унија, чији је главни циљ био јачање одбрамбене способности Великог војводства Литваније и Пољске у борби против других државаAntanas Jusaitis. The history of the Lithuanian nation and its present national aspirations Архивная копия от 16 ноября 2020 на Wayback Machine. — The Lithuanian Catholic Truth Society, 1918. — .. мини|Александар Јагелончик, велики војвода литвански. Гравира (Александар Гвањини „Опис европске Сарматије“). Године 1500. почео је руско-литвански рат. Током овог рата, неки православни кнежеви су прешли на руску страну, а војска Великог војводства Литваније је поражена у бици код Ведроше (1500. године). Међутим, Велико војводство Литваније је подржавао Ливонски ред и Велика Хорда. Током овог рата, Мељницка привилегија од 25. октобра 1501. године одредила је да од тада Пољска и Литванија чине једну државу, којом влада један краљ, изабран у Кракову. Неколико месеци након смрти свог брата, краља Јана I Олбрахта, велики војвода Александар је ступио на пољски престо.
Краљ Александар је, убрзо након крунисања, отишао у Велико војводство Литванију, а у међувремену су Пољску напали Татари, који су опустошили огромну количину пољске земље. Истовремено, кнез Стефан III Молдавски је освојио провинцију Покуће. Војне акције из 1502. године показале су да руска држава није могла да освоји нове територије, али ни Велико војводство Литванија није било у стању да настави рат. У марту 1503. године закључено је примирје између руске државе и Великог војводства Литваније на 6 година, према којем су Мценск, Серпејск, Брјанск, Дорогобуж и Путивљ, освојени од стране руских трупа, остали под руском влашћу. Тада је краљ Александар протерао кнеза Стефана III Молдавског из Пољске. Као резултат Руско-литванског рата, благајна Великог војводства Литваније је испражњена. Велики војвода Литваније дуговао је велике суме магнатима и заложио им је многе земље.
Сејм Великог војводства Литваније 1505. године није одобрио Акт о Мељницкој унији, који је 23. октобра 1501. године потписао краљ Александар, услед чега унија није ступила на снагу. Међутим, то је одговарало Александровим интересима, јер је према условима ове уније пољско-литванска монархија престала да буде наследна и постала изборна, што је било неповољно за владара Великог војводства Литваније и Краљевине ПољскеГрыцкевіч А. Мельніцкая унія // Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мн.: БелЭн, 2005. — Т. 2: Кадэцкі корпус — Яцкевіч. — . — 788 с.. Неке присталице овог покрета били су изложени репресији. Тако су Јан Заберезински и Алберт Табор смењени из Раде, а први од њих је изгубио и положај гувернера. Истовремено, противници уније (присталице кнеза Михаила Глинског) били су охрабрени од стране великог војводе. Николај Раџивил је добио потврду својих поседа, његов син је добио војводство, а бискуп Самогитије Мартин је добио нови посед. У јесен 1505. године, потиснути магнати су уз подршку пољских сенатора успели да обнове своје позиције на Сејму у Гродно. Међутим, сада су се они, заједно са Глинским присталицама, супротставили Мелницкој унији. На Сејму 1506. године у Лублину, краљ Александар и представници Великог војводства Литваније коначно су одбацили унију. мини|Александар Лесер "Александар Јагелон"