Баноштор је насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 643 становника.
Географске одлике мини|лево|Скела на Дунаву мини|лево|Угоститељски објекат „Атос” на обали Дунава мини|220п|Мапа Беочинске општине Баноштор се налази у северном Срему, у Војводини, које припада општини Беочин. Налази се на северним падинама Фрушке горе, уз обалу Дунава на подунавском путу који спаја Петроварадин са Илоком и Вуковаром. Такође, насеље је повезано са бачким насељем Бегеч, који се налази на суседној обали Дунава, скелом. Од Новог Сада је удаљено 28 -{km}-.
Име Село Баноштор је добило име по називу тврђаве у чијој је близини настало. Сам назив је изведен из термина Бан Моноштра што значи Банов Манастир (једно време је ту био центар сремске католичке бискупије), а односи се на бенедиктански самостан који је 1150. године код тврђаве подигао мађарски палатин са титулом бана и српски принц Белуш.
Претходни називи тврђаве и насеља у средњем веку били су: Keu monasterium (1198), Cuher monastrium (1232), Ku ecclesia (1247), Kw monasterium (1250), Kew ecclesia (1297), Bani monasterium (1309), Kw (1345), Bani monasterium, Banmonostra (1473), Bonmonostor (1553), Banmonostor (1579), Bonmonostor (1620), Bon Monostor (1638), Banostra (1709), Banostar (1745), Bnostor (1775), Bnoster (1780—1782), Banoshtor (1806—1808), Banoshtor (1829), Баноштор (1897) и Баноштор (1910).
Историја Баноштор је једно од најстаријих сремских насеља. Помиње се први пут још у 12. веку. На месту данашњег Баноштора, или у непосредној близини (не зна се тачно) постојао је римски град Малата Бононија, који је био на важном подунавском путу, Лимесу, који је ишао обалом Дунава од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum), Петроварадина (Cusuma), преко Баноштора све до Осијека (Mursia).
Године 1858. живописац Петар Камбер је у православном храму у месту, намоловао 13 светитељских ликова. Тада су били први људи села Павле Миланов кнез и Живковић општински бележник."Србски дневник", Нови Сад 1858. године
Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 515 душа."Застава", Нови Сад 1885. године
Демографија мини|Рибарски чамац на Дунаву у селу Баноштру У насељу Баноштор живи 659 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 311 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века </timeline>
Види још Тврђава Баноштор Национални парк Фрушка гора Српска православна црква у Баноштору Црква Светог Рудолфа у Баноштору
Референце
Литература
Александар Дероко, „Medieval Castles on the Danube“, Београд 1964.
Спољашње везе Званичан сајт општине Беочин Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Блог о Баноштору
Категорија:Насељена места у Беочину Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији