Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959) српски је политичар и политиколог. Тренутни је предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је предсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Владе Републике Српске.
Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања, као што је награда Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба од стране јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти и Орден Републике Србије на великој огрлици.
Дјетињство и образовање Милорад Додик је рођен 12. марта 1959. године у Бањој Луци, као син Богољуба и Мире Додик. Живио је у Лакташима, гдје је похађао основну школу. Године 1978, завршио је Средњу пољопривредну школу у Бањој Луци, након које се уписује на Факултет политичких наука Универзитета у Београду, који је завршио 1983. године. У млађим данима се бави активно кошарком играјући у КК Поткозарје, а касније и у КК Полет. Милорад Додик је више од десет година био предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.
Рана политичка каријера Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СР Босни и Херцеговини изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то вријеме, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српске демократске странке — која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.
Године 1996, послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа и Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.
Премијер Републике Српске (1998—2001) Након сукоба Биљане Плавшић са остатком Српске демократске странке (СДС) Радована Караџића, основала је нову политичку странку, Српски народни савез (СНС). Пријевремени избори у Републици Српској одржани су 1997. године, након чега су Плавшићева и њен СНС блиско сарађивали са мањим српским социјалистичким партијама (Социјалистичком партијом и Додиковим СНСД-ом). Додик је именован за премијера Републике Српске, иако је његова странка имала само два мандата у Народној скупштини.
Тадашњи предсједник Републике Српске Никола Поплашен није хтео да именује Додика на мјесто премијера, па га је усљед тога 2. септембра 1999. Високи представник Карлос Вестендорп сменио са мјеста предсједника. На Поплашеново мјесто није дошао потпредсједник Мирко Шаровић, већ предсједник Народне скупштине Републике Српске Петар Ђокић, који је одслужио Поплашенов преостали мандат до 26. јануара 2000.
Други премијерски мандат (2006–2010) лево|мини|233x233п|Додик демонстрира количину папирологије смањену реформама које подржава USAID, април 2007. Током кампање за опште изборе 2006. године, након стицања независности Црне Горе, Додик је рекао да Република Српска не искључује своје право на референдум о независности. Додиков СНСД је на изборима освојио 46,9 одсто гласова, док је СДС освојио 19,5 одсто гласова. Међународна заједница га је доживљавала као умјереног демократског лидера Републике Српске. Додик је имао подршку западних земаља које су настојале да маргинализују српске националисте. Вјеровали су да су у Додику нашли алтернативу. Након што је постао премијер, Запад је наставио да га подржава на рачун српских националистичких партија. Западне земље су обећале да ће, уколико Додик остане премијер, Република Српска добити западну економску помоћ. ОХР и западне силе су такођер жељеле осигурати да он оствари своје обећање да ће вратити 70.000 хрватских и бошњачких избјеглица у Републику Српску.
Како је обећано, након побједе Додика на изборима, Република Српска је добила новчану помоћ од Европске уније, тим новцем су исплаћене плате државним службеницима и полицији. Средином фебруара 2007. Додик је отпутовао у Сједињене Америчке Државе, гдје га је примила Медлин Олбрајт. Описала га је као "дашак свежег ваздуха" и обећала 3,6 милиона евра хитне помоћи. Република Српска је у истом мјесецу добила и помоћ од британске владе. Британски министар иностраних послова Робин Кук рекао је испред Народне скупштине Републике Српске да је Додикова влада „у прве две недеље учинила више на побољшању живота људи него што је то урадила њена претходница за две године“.
Касније је Додик постао најмоћнији српски политичар у Босни и Херцеговини, а касније га је Запад посматрао као „неустрашивог националисту и највећу претњу крхком мултиетничком миру у Босни и Херцеговини“. Након што је постао премијер, Додик је постао чак и националистичкији од СДС-а. Током реформе полиције у Републици Српској, Додик је успио да себи створи националистички профил. Харис Силајџић је у међувремену побиједио на изборима за бошњачког члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Како је током рата у БиХ био министар и близак сарадник Алије Изетбеговића, Силајџић је критиковао Републику Српску као геноцидни ентитет и позивао на њено укидање. Штавише, Силајџић се залагао за даљу централизацију Босне и Херцеговине.
Додик и председник Србије Борис Тадић су 5. маја 2008. године свечано отворили Парк Републике Српске у Београду.
Додик је 1. јуна 2008. године, током посјете Загребу, изјавио да је операција "Олуја" чин етничког чишћења спроведеног над Србима и оцијенио је "највећим етничким чишћењем почињеним након Другог свјетског рата". Хрватски председник Стјепан Месић критиковао је Додика што је подстицао незадовољне Србе у Хрватској да живе у Републици Српској, а занемарио је да позове бошњачке и хрватске избеглице да се врате. Иво Банац, председник Хрватског хелсиншког одбора, изјавио је да се Хрватска тада бранила и критиковао Додикове коментаре као провокације.
Додик је 12. децембра 2008. изјавио да муслиманским судијама не би требало дозволити да предсједавају предметима у Републици Српској. Он је прецизирао да је "за РС неприхватљиво да нам муслиманске судије суде и избацују жалбе које су правно основане. А ми мислимо да је то само зато што су муслимани, Бошњаци и што имају негативну оријентацију према РС, а видимо заверу која је створена.“ Додикове коментаре осудиле су међународне институције, Амбасада Сједињених Америчких Држава у Сарајеву и други званичници као „екстремно шовинистичке“.
Он и Борис Тадић, председник Србије, 9. септембра 2009. године отварају школу на Палама под називом „Србија“. Бошњачки и хрватски чланови трочланог Председништва Босне и Херцеговине нису консултовани о Тадићевом путовању.
Додик је 27. октобра 2009. обезбиједио авион Владе РС да покупи Биљану Плавшић, бившу предсједницу Републике Српске осуђену за ратне злочине, и пожелио јој добродошлицу у Београд након пријевременог пуштања из шведског затвора. За то је навео „чисто моралне разлоге“. Жељко Комшић, хрватски члан Предсједништва БиХ, отказао је планирану посјету Шведској у знак протеста. мини|Додик држи говор, 2010. Додик је у новембру 2009. године одбио да међународним тужиоцима пред Судом БиХ преда тражене документе о финансирању комплекса владиних зграда у Бањалуци у вриједности од 110 милиона еура и изградњи аутопута. Он је навео да суд није надлежан за Републику Српску и поднио је тужбу против замјеника високог представника Рафија Грегоријана и међународним тужиоцима. Додик је оптужио Грегоријана да води заверу против Републике Српске и рекао да постоји пристрасност према Србима међу тужиоцима и судијама на централном нивоу.
Додик је 10. новембра 2009. открио да озбиљно размишља о давању службе Биљани Плавшић у Сенату. Он је навео да „радимо на ревизији закона о председнику Републике, којим би Плавшић, и други бивши председници, добили могућност да уживају неке привилегије попут службе, новчане накнаде, саветника, секретара, службеног аутомобила са возачем и тако даље." Младен Босић, лидер Српске демократске странке, критиковао је Додика.
Хрватски председник Стјепан Месић је 19. јануара 2010. године изјавио да би Додик, уколико би расписао референдум за независност Републике Српске, послао хрватску војску да интервенише.
Председник Републике Српске Први и други мандат (2010–2018) мини|Расподјела мандата Представничког дома Републике Српске за период 1996–2014. У октобру 2010. Додик је тесно победио на председничким изборима РС већ у првом кругу, чиме је постао 8. председник републике.
Дана 30. новембра 2010. године, процуреле дипломатске депеше Сједињених Држава откриле су да Додик подржава Ахтисаријев план за независност Косова. Депешу је послао Данијел Фрид, званичник америчког Стејт департмента, у мају 2007. и цитирао Додика да ће „признање Косова уследити након такве одлуке (да се усвоји план) Савета безбедности УН“. Додик је негирао оптужбе и навео да је Данијел Фрид лажов и смутљивац.
Додик је у мају 2011. планирао да се у јуну одржи референдум за који је сматрао да ће се одразити на одбацивање државних институција БиХ, укључујући и суд за ратне злочине. Високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко упозорио је да би референдум потенцијално могао да угрози Дејтонски споразум. Међутим, убрзо након повећања тензија у вези са предложеним референдумом, Република Српска је одлучила да поништи референдум, након што је Кетрин Ештон, висока представница Уније за спољну политику и безбедност ЕУ у Бањој Луци уверила Додика да ће ЕУ испитати притужбе РС на злоупотребе у правосудном систему Босне и Херцеговине, те препоручити измјене.
Додик је 25. октобра 2011. на Универзитету Колумбија говорио на тему „Америчка спољнополитичка успешна прича: Дејтонски споразум, Република Српска и европске интеграције Босне“. Због овог догађаја протестовале су бројне организације, укључујући Конгрес Бошњака Северне Америке, Саветодавно веће за Босну и Херцеговину, Канадски институт за истраживање геноцида, Босанскоамерички институт за геноцид и образовни центар, и Међународни центар за транзициону правду. Протести су се одвијали и док је говор био у току. мини|Додик на предизборном скупу подршке предсједнику Србије Борису Тадићу, 2. мај 2012. Додик је у октобру 2012. предложио да се укину јединствене оружане снаге Босне и Херцеговине. Додик је 3. новембра 2012. године најавио да ће Влада Републике Српске донирати необјављени износ за реновирање старе резиденције српског православног патријарха Иринеја у Београду. Иринеј је прокоментарисао да је „ово одлична прилика да се практично покаже јединство српског народа и српске цркве ван наших граница“. Српски блогери су изразили „неслагање и са једнима и са другима у време тешке економске кризе и тешкоћа“.
Високи представник Валентин Инцко је 13. новембра 2012. цитирао Додика као „најчешћег, иако свакако не јединог заговорника распада [босанске] државе“ у извјештају Савјету безбједности УН. Он је додао да је "најновија и забрињавајућа од њих иницијатива коју је предсједник упутио Народној скупштини Републике Српске у покушају да се створе услови који би једнострано изнудили распуштање Оружаних снага Босне и Херцеговине". Виталиј Чуркин, руски представник у Уједињеним нацијама, стао је у одбрану Додика и окривио Бошњаке за напетост.