Једна љубав () роман је италијанског писца Дина Буцатија (), романописца, приповедача и новинара. Роман је написан 1963. године. О роману
Антоније Дориго је сценограф који има 49 година, на измаку је своје младости, али се заљубљује у младу проституку Лаиду. Радња се дешава у Милану, метрополи у којој се дешавају пороци карактеристични за велике градове. Роман почиње биографским подацима о главном јунаку, који као да су преписани из неког административног формулара. Антоније води прилично емоционално неангажован живот. Љубав купује у јавној кући. А онда се упознаје са младом девојком Лаидом и почиње потпуно другачији живот пун сумњи, недоумица, манипулација. Радња се одвија у стилу реализма, аутор не штеди свог јунака. Приказује га у различитим непријатним и суровим ситуацијама у које може љубав да одведе особу. Дориго се потпуно нерационално понаша, стално је у сумњама да ли веровати у све изјаве своје љубавнице. Ипак, и из ове апсурдне љубави уздиже се племенитост писања Буцатија. Писац никад није немилосрдни судија ни за град Миланo, ни за младе девојке које су посрнуле у грех. Буцати обилази тесне улице, скровита предграђа, раскрснице, закључане капије и очекује да ће открити нешто изузетно, чудесно, невиђено. Дориго је опседнут трагањем и очекивањем изузетног доживљаја и догађаја. Буцати сваку најобичнију слику стварности надограђује широм и другачијом сценом. Машта писца и главног јунака обдарена је способношћу да прелази пут од конкретног до аптстрактног, од реалног до имагинарног. Ликови Антоније Дориго Лаида Анфоси Госпођа Ермелина Флора, Лаидина пријатељица Марчело Антоније Дориго Дориго је приказан као лик који узалудно трага за измишљеним ликом једне жене. Пошто купује љубав у јавној кући, он се сусреће са средином равнодушном према другима, свирепом, односима који су рационални и механички. У таквом непријатељском окружењу упознаје младу девојку Лаиду. Дориго постаје жртва исцрпљујуће ситуације, манипулисан је, али не прихвата реалност. У њему се буде елементи нерационалности. Гоњен нелогичним поривима, као неким проклетством, упорно трага за нечим чиме би надоградио тривијалну реалност Лаидиног лика. На крају увиђа апсурдност своје ситуације. Али се мири са ситуацијом и, упркос Лаидиним лажима, наставља своју апсурдну везу и даље. Награда за превод романа Југана Стојановић је добила Награду Милош Н. Ђурић 1987. године за превод романа Једна љубав у издању Нолита из Београда. Цитат из романа
Референце
Литература
. .
Спољашње везе Једна љубав(ита) Дино Буцати: Једна љубав (ита)
Категорија:Италијански романи Категорија:Романи 1963. Категорија:Књижевност 20. века