Монада () Јединица. Недјељива, конститутивна јединица. Основа нематеријалног свијета и проста, посљедња честица цијелог свемира. Филозофски појам настао још код античких филозофа старе Грчке који је први научно систематизовао и елаборирао Готфрид Вилхелм ЛајбницКлајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.
Поријекло Појам из грчког језика. Означава јединицу- јединичност.
Тумачење по Ивану Клајну
thumb|Монада - питагорејска представа Монада је према Питагори бројчана јединица, за Платона идеја, према Ђордану Бруну атом, а Лајбницу проста супстанцијална јединица од каквих је саздан цијели свемир.
Значење по Малој просветиној енциклопедији У старој хеленској филозофији монада означава јединственост као принцип бића.Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.
Значење по Светиславу Марићу Монада је Марић С, Филозофски речник, Дерета, Београд, 2004. г.
О монади Опћа енциклопедија ЈЛЗ Монада је и по овој енциклопедији „јединица“, за Платона идеја, за Питагору и Еуклида број. Касније је у Хришћанству Бог сматран монадом монада. То се схватање у Хришћанству задржало све до учења Ђордана Бруна који спаја питагорејско схватање монаде са демокритовом идејом атома. Лајбниц први развија систематско учење о монадама у свом дјелу . Он, између осталог, тврди да је монада просто, супституцијално-динамично и материјално биће или центар сила, субјект доживљених стања. Монада стоји у одређеним односима с другим монадама као и према цјелини свих монада; она “репрезентира“ и „одсликава“ универзум према својој „тачки гледишта“ и степену свијести....Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
Монада по Браниславу Петронијевићу По Лајбницовом сљедбенику, српском филозофу Браниславу Петронијевићу монада је појединачна свијест, недјељиво биће; њени атрибути су свјесност и воља. Материја се састоји од релативно несвјесних атома- монада.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Метафизички појмови Категорија:Питагорејство