мини|Реконструкција Јерусалима из 1. века нове ере коју су омогућила открића библијских археолога. Библијска археологија представља откривање и научно истраживање прошлих култура које могу да осветле периоде описане у Библији. У поље истраживања спадају културе Старог завета (Танаха) и Новог завета, али и космоногамија јудео-хришћанских религија. Главна локација којом се ово поље археологије бави је позната у религијама као Света земља која се са западне перспективе назива Блиски исток.
Научне технике које се користе у библијској археологији су исте оне које се користе у свим гранама археологије попут ископавање и радиокарбонско датовање.
Археологија лево|мини|300п|Мозаик из византијске цркве из 5. века. Мозаици су једна од главних предмета истраживања библијске археологије.
Како би се разумео значај библијске археологије потребно је разумети концепте археологије као науке и Библије као предмета истраживањеистраживања. Археологија је наука не у Аристотеловом смислу cognitio certa per causas већ у модерном смислу систематског начина истраживања.,(на италијанском) Винсент Вилер износи да је археологија и уметност и наука: као уметност трага за материјалним остацима древних цивилизација и покушава да рекоструише колико може окружење и организацију једне или многих епоха. Такође је релативно модерна наука, Курт Бенш наводи да је наука која је једва стара 200 година, али која је упркос томе променила наше виђење прошлости.. cited by . Teologado Salesiano Internacional de Ratisbonne, Jerusalén, (на италијаснком).
Може се сматрати да археологија не би требало да користи информације из религиозних и многих филозофских система. Међутим, осим великог броја фактуалног материјала које они производе, попут места обожавања, светих објеката и других ствари које наука може посматрати, постоје и други значајни аспекти који су подједнако важни за научно археолошко истраживање. У ово спадају бројни религиозни текстови, обреди, обичаји и традиције. Археолози и историчари често користе митове као трагове дешавања и места. Рудолф Бултман је овај процес назива демитификација и најбољи пример овог процеса видимо код Хајнриха Шлимана који је користио Хомеров еп Илијаду да пронађе Троју. Ова модерна перспектива на митове коју су Бултман и остали развили је охрабрила научнике попут археолога да истражују места која се помињу у бибијским причама. (на италијанском)Cf. L. Randellini, voce Demitizzazione, in ER, , coll. 623-635; Id., Bultmann’s hermeneutics condemn K. Barth and the existentialist interpretation that he applies to Paul’s Epistle to the Romans (K. Barth, L'Epistola ai Romani): cfr. R. Marlé, o.c. pp. 36–41; J.M. Robinson, La Nuova Ermeneutica. pp. 34–35. 41-47 (на италијанском)
мини|300п|У Музеју Израела у Јерусалиму се чувају многи артефакти прикупљени приликом научних и бибијских истраживања и експедиција.
Библијска археологија је дисциплина која се бави научним истраживањем и прикупљањем материјалних остатака прошлих култура које могу осветлити времена и описе из Библије. Ова дисциплина се претежно бави истраживањем на Билиском истоку периода од 2000. године пре нове ере до 100. године нове ере.Volkmar Fritz, Introduzione all'archeologia biblica (превод Увод у библијску археологију). pp. 13–19 Други аутори преферирају да користе термин "археологија Палестине" и под тим подразумевају истраживање територије источно и западно од реке Јордан.
Сврха библијске археологије је да омогући разумевање људи који су живели у Светој земљи. Она омогућава разумевање њихове историје, културе, идентитета и покрета, а самим тим истраживачи могу да нађу тачне локације поменуте у причама и да их упореде са стварношћу. Ово је модерно разумевање. Касвалдер је изнео да је претходно у Америчкој и Изреалској школи бибијске археологе гледано на археологију као средство за прикупљање доказа да су бибијске приче тачне,Pietro Kaswalder, "L`archeologia biblica e le origini di Israele" (превод Бибијска археологија и порекло Изреала), in Rivista Biblica 41. pp. 171–188, 1993. што се може видети у радовима многих истакнутих археолога попут Вилијама Ф. Олбрајта, Ернеста Рајта и Јигела Јадина. Међутим, данас археолози не покушавају да докажу да су приче из Бибије тачне, већ покушавају да протумаче историјски свет на ком су те приче засноване и из ког вуку значење. Користећи овај приступ који је увео П. КасвалдерEl archaeologist Father Pietro Kaswalder, O.F.M. is professor of Old Testament exegesis and archaeology at the Studium Biblicum Franciscanum in Jerusalem. како наводи Јоан Мари Вернет:J.M. Vernet, "Basic Course in Biblical Archaeology ", International Silesian Theologate of Ratisbonne, Jerusalem, 2001 (in Italian). pp. 5 Бибијска археологија може осветлити знање које имамо о одређеним историјским подацима који су описани у библијским причама попут држава, народа, борба и градова. Омогућава нам да истражимо неке специфичне детаље поменуте у књигама библије попут Силоам тунела, бање Витезда, Голготе и других. Бибијска археологија пружа значајну помоћи егзергистичким истраживањима.
Библијска археологија у Србији
Од 2007. године студенти археологије на Филозофском факултету у Београду могу као изборни курс да слушају предмет Основе билблијске археологије. Предмет предаје Бранислав Анђелковић.
Локација мини|200п|Територија позната као Блиски исток је без сумње локација догађаја који су инспирисали писање бибијских текстова.
Географска област која занима бибијске археологе је „Света земља“. Ипак има различитих мишљења о томе коју тачно територију треба покрити бибијска археологија. Она се свакако посебно бави земљом Изреала, Палестине и Јордана; област која се назива јужни Левант. Многе истраживаче из овог поља такође занимају и места која се помињу у бибијским причава и која имају огромног значаја у повезивању прича: Египат, Сирија и Месопотамија посебно занимају истраживаче који се баве Танахом. Друге истраживаче, првенствено оне који се баве Новим заветом, више интересују Анадолија, Македонија, Грчка и Рим због њихових веза са бројним причама из завета.
Датуми
Исто као што локација поља истраживања варира од истраживача до истраживача, библијски археолози такође имају и различито виђење периода којим се треба бавити. Касвалдер наводи да: Период истраживања почиње од 9. миленијума пре нове ере, што се слаже са најранијим неолитским остацима у Јерихону, до 700. године нове ере када је почела прва инвазија муслиманских армија. Ову периодизацију поља многи критикују зато што је превише широка и контроверзна. Неки узимају други ужи период који блиско дефинишу бибијске приче: од средине бронзаног доба, тачније од 2.000. године пре нове ере када су по библијској хронологији живели патријаси (Абрахам, Исак и Јакоб); до краја 1. века нове ере када је преминуо последњи апостол, Јеванђелиста Јован; тада је био крај такозване Апостолске цркве. Термин Апостолска црква се користи као назив историјског периода када су Исусови апостоли живели укључујући и апостола Павла. Тачан датум смрти Јована није сигуран, али се верује да је преминуо око 110. године нове ере. Међутим, неки аутори сматрају да су писци јеванђења по Јовану и књиге Откривења били Јованови ученици.
Периодизација у библијској археологији
Ова листа периода археологије Леванта је заснована на табели из рада Библијска археологија: кратак увод (енгл. Biblical Archaeology: A Very Short Introduction). pp. 33–34 и са дефиницијама из Мерсер библијског речника.Mills & Bullard, (1990). pp. 55. Неолитски период : око 8500–4300 пре нове ере Прекерамички неолит ( Neolithic;PPN) = око 8500–6000 пре нове ере Прекерамички неолит А ( Neolithic A; PPNA) = око 8500–7500 пре нове ере Прекерамички неолит Б ( Neolithic B; PPNB) = око 7500–6000 пре нове ере Керамички неолит: око 6000–4300 пре нове ере Керамички неолит А (; PNA) = око 6000–5000 пре нове ере Керамички неолит Б (; PNB) = око 5000–4300 пре нове ере Халколитски период: око 4300–3300 пре нове ере Бронзано доба: око 3300-1200 пре нове ере Рано бронзено доба (; EB) = око 3300-2300 пре нове ере Рана бронза I (; EB I) = 3300–3050 пре нове ере Рана бронза II–Рана бронза III (; EB II–EB III) = око 3050–2300/2000 пре нове ере Средње бронзано доба (; MB) = око 2300/2000–1550 пре нове ере Рана бронза IV (; EB IV) / Средња бронза I (; MB I) око 2300–2000 пре нове ере Средња бронза IIA (; MB IIА) = око 2000-1800/1750 пре нове ере Средња бронза IIB–C III ( III; MBII and III) = око 1800/1750–1550 пре нове ере Касно бронзано доба (; LB) = око 1550–1200 пре нове ере Касна бронза II (; LB I) = око 1550–1400 пре нове ере Касна бронза IIA–B (; LB IIA–B) = око 1400–1200 пре нове ере Гвоздено доба: око 1200-586 пре нове ере Гвоздено доба IA = око 1200–1150 пре нове ере Гвоздено доба IB = око 1150–1000 пре нове ере Гвоздено доба IIA = око 1000-925 пре нове ере Гвоздено доба IIB = око 925-720 пре нове ере Гвоздено доба IIC = око 720-586 пре нове ере Вавилонски период: 586-539 пре нове ере Персијски период: 539-332 пре нове ере Хеленистички период = 332-63 пре нове ере Рани хеленистички период = 332-198 пре нове ере Касни хеленистички период = 198-63 пре нове ере Римски период: 63 пре нове ере-324 нове ере
Историја мини|Флиндерс Питри, енглески археолог и егитолог познати као отац Палестинске археологије. Питри је одговоран за нека од најважнијих открића библијске археологе и по открићу серијације. По њему је назван Питри музеј Египатске археологије. мини|Свици са Мртвог мора пре него што су одмотани. мини|Један од свитака са Мртвог мора Истраживање библијске археологије су била међу првим археолошким истраживањима икада спроведеним.
Фазе у развоју библијске археологије Развој библијске археологије се прожима кроз неколико различитих периода: Древни: Иако се на археологију гледа као на модерну науку, многи историјски писци су оставили важна документа која су данас од кључног значаја за библијске археологе. Јосиф Флавије, Ориген Адамантије и Јевсевије Кесаријски су значајни писци који су допринели проучавању библијске археологе. Егеријин итинераријум (један је од најстаријих документованих записа о путовањима хришћанским ходочасника) је један од текстова који доста значе истраживачима. Егерија је била шпанска жена која је била ходочасница у Светој земљи у периоду од 381. до 384. године нове ере и њен дневник археолозима даје најраније описе Свете земље.