Kumandinci, poznati još kao Kumandi i Kumanda, turkijski su starosedelački narod Centralne Azije. Njihovo prebivalište je pre svega vezano za Altajsku republiku Ruske Federacije. Na popisima stanovništva iz sovjetskog perioda Kumandinci nisu priznavani kao poseban narod, već su tretirani kao podgrupa Altajaca. Tek od 2002. godine Kumandinci su u Ruskoj Federaciji priznati kao poseban narod.

Populacija Po prvom popisu iz 1926. godine 6.335 Kumandinaca je živelo na teritoriji Rusije. Na popisu 2010, njihov broj je bio samo 2.892. Na popisu iz 1926. godine su verovatno prebrojani kao Kumandinci srodni narodi tadašnje Rusije. Neki Kumandinci, koji su živeli na obalama reke Bije, od reke Ku nizvodno, skoro do grada Bijska i nižim delovima reke Katun, stopili su se do 1969. sa etničkim Rusima.

Istorija Omeljan Pricak tvrdio je da je kuman- u imenu Kumandinaca ima identično značenje kao i imena data drugim Turkijskim narodima, kao što su Kipčak i Polovec (slovenski termin za Kumane).Pritsak O., "Stammesnamen und Titulaturen der altaischen Volker. Ural-Altaische JahrMcher", Bd. 24, 1952, Sect. 1–2, pp. 49–104

Međutim, seoci (klanovi) Kumandinaca, imaju različite mitove o poreklu. L. Potapov predložio je teoriju po kojoj su Kumandinci prvobitno bili federacija naroda sa različitim istorijskim pozadinama: nomadi i stočari stepskih pašnjaka (Kumani), lovci tajge (Čuvaši), pastiri koji su čuvali krda irvasa (Nenci) i ribari (Tatari).

Do 17 veka, Kumandinci su živeli pored reke Čariš, blizu ušća sa rekom Ob. Relokacija ovih naroda na Altaj je usledila zbog nevoljnosti naroda da ruskim vlastodršcima plate jasak (danak). N. Aristov je povezao Kumandince i Čelkance – sa starim Turcima, koji su u periodu od 6-8 veka napravili moćnu nomadsku državu u Centralnoj Aziji, nazvanu Gokturka (Drevna Turska).Aristov N. A., Notes on ethnic composition of Türkic tribes and nations//Olden Times Alive, 1896, v. 3–4, p. 341

Potapov je takođe istakao da su Kumandinci antropološki srodni Uralskim narodima i sugerisao na to da su fenotipski više kavkazoidni i manje istočnoazijatski kao što su narodi Altaja. Ovaj subjektivni zaključak se izrodio na osnovu genetičkog istraživanja koje je ukazalo na to da većina muškaraca Kumandinaca pripada podkladusima Zapadne Evroazije, haplogrupama -{Y}- hromozoma, kao što su R1b ili N. Međutim, većina ispitanih mitohondrijalnih DNK linija pripada severnoazijskoj haplogrupi C ili D.

Šest seoka(klanova) su identifikovana:W. Radloff "Aus Sibirien", Bd. 1, p. 212

+ Kumandijska seočka imena Predložene ethnolingvističke veze Period Beleške Su (So) verovatno prototurski narodi; plemenska imena slična Su – Sogo, Soko, So i Soki – su sačuvana među Hakasima i Jakutima pre 4 veka Pritsak О. "Das Abakan- und Čulymtürkische und das Schorische"//Jean Deny et al. (Hrsg.): Philologiae Turcicae Fundamenta, Wiesbaden, 1959, p. 600 Kubandi verovatno deo Kangarske konfederacije ; Kumani 7 vek Tastari verovatno deo Kangarske konfederacije, Kumani i/ili Asiji 7 vek Dijuti (Čuti) verovatno Tijeli (deo Gok turaka) 6 do 8 veka Čabaš (Čabat) verovatno Čuvaši nepoznato Ton (Ton-Kubandi) verovatno Nenci, Tongdžoan (Altajski narodi) i/ili Tongaci (Tuvanci) 12 vek (Skrivena istorija Mongolaca )

U staroj turskoj legendi zabeleženoj u kineskim Žoušu analima (周書, 636 CE) kaže se da su preci Starih Turaka iz države (ili plemenskog poseda) nazvane „So”, živeli na teritorijama severno od teritorija Huna (koja u ovom slučaju očigledno znači Mongolija).N. Aristov je napomenuo: "Plemenski posed So, koji se prostire severno od teritorija Huna, današnja Mongolija, bi trebalo da bude sa severne strane planine Altaj, pošto su južne padine deo teritorija Huna... Odatle, sa dovoljnim stepenom sigurnosti se može zaključiti da su legendarne preteče Turaka potekli iz plemena So koji su živeli na severniom padinama planine Altaj i da je klan So mali podsetnik postojanja ne tako malog plemena u praistoriji." Aristov N.A., Notes on ethnic composition of Türkic tribes and nations//Olden Times Alive, 1896, Vol. 3-4, p. 279Liu Mau-tsai, "Die chinesischen Nachrichten zur Geschichte der Ost-Türken", vol. 1, pp. 5–6, vol. 2, pp. 489–490, Wiesbaden, 1958

Ime seoka Ton je objašnjeno kao etnonim koji oslikava njihovu ekonomsku specijalizovanost, jer ta reč znači „irvas” ili „uzgajivači irvasa”. Daleki preci ovog kumandinskog seoka Ton su bili uzgajivači irvasa, opisani u lovačkim legendama i bajkama Kumandinaca, kako muzu irvase (što je povezano sa kumandinskim planinskim duhovima). Legende o uzgajanju i muži irvasa pripadaju udaljenim istorijskim precima jednog dela Kumandinaca, koji pripadaju kumandinskom etnopostanju od južnoneneckih plemena, koji su uzgajali irvase za jahanje, ali takođe koristili u ishrani i za pravljenje odeće.

Jezik Kumandinci govore kumandinskim dijalektom severnoaltajskog jezika ili severnoaltajske grupe dijalekata altajskog jezika.

Videti Komi – slično nazvani ali verovatno nepovezani narodi Urala.

Spoljašnje veze Genetička istraživanja na Kumandincima

Beleške

Reference

Категорија:Туркијски народи Категорија:Етничке групе Русије Категорија:Етничке групе у Азији