Коптски језик

мини|250px|Коптски натпис на камену

Коптски језик је назив за египатски језик писан грчким писмом, уз неколико слова за звукове које Грци нису употребљавали. Коптски језик потиче од старог египатског, био је говорни језик 3-7 века када га је потиснуо арапски. Копти су потомци старих Египћана, има их око 3 милиона раштрканих по градовима у Горњем и Доњем Египту. Данас Копти говоре арапским језиком, а религија им је хришћанство.

Коптски језик је једини члан египатске породице језика, поријеклом од староегипатског, којим су се служили Копти, потомци старих Египћана који нису хтели да прихвате муслиманску веру арапских освајача. Коптски језик имао је шест дијалеката, који негде до 16. стољећа, нестају један за другим продором муслиманских Арапа, који су им наметнули арапски језик. Коптски се писао прилагођеним грчким алфабетом (коптско писмо), а најпознатији су преводи Јованова еванђеља и Дјела апостолских написана на асјутском дијалекту. Од шест коптских дијалекта четири су се говорила у Горњем, а два у Доњем Египту. Данас је бохајирски дијалект литургијски језик Коптске оријентално-православне цркве.

Коптски језик потекао је из старог египатског језика те се, приликом изучавања, на темељу њега могао реконструисати стољећима заборављен језик хијероглифских споменика.

Име мини|250px Родно име за језик је ϯ ⲙⲉⲑⲣⲉⲙⲛⲭⲏⲙⲓ / ти-метʰ-рем-ен-кʰеː-ми / . Префикс ме(н)т- из глагола ⲙⲟⲩ ϯ моути („говорити”) формира све апстрактне именице на Коптику (не само оне које се односе на „језик”). Термин ременкхеми који значи „египатски”, буквално „лице Египта”, је саставни део рем-а, што је конструктивно стање коптске именице ⲣⲱⲙⲓ / ⲣⲱⲙⲉ, „човек, људско биће”, + генитивна предуслова (е) н- 'оф' + реч за 'Египат', ⲭⲏⲙⲓ / ⲕⲏⲙⲉ кхеми / кеме (види Кемет). Дакле, читав израз буквално значи „језик народа Египта”, или једноставно „египатски језик”.

Многа велика имена градова у модерном Египту су арапске адаптације њихових бивших коптичких имена: Танта — ⲧⲁⲛⲧⲁⲑⲟ (Тантато) Асиут-ⲥⲓⲟⲟⲩⲧ (Сиовт) Фајум — ⲡⲉⲓⲟⲙ (Пеиом) Думиат — ⲧⲁⲙⲓⲁ ϯ (Тамиати) Асван — ⲥⲟⲩⲁⲛ (Суан) Даманхур — ϯ ⲙⲓⲛ ϩ ⲱⲣ (Тиминхор)

Систем писања Копти користе писани систем готово у потпуности изведен из грчке абецеде, уз додатак великог броја слова које имају своје порекло у демотичком египатском. (То га чини упоредивим са исландском латинском абецедом, која укључује ружичасто писмо трња.) Постоје неке варијације у броју и облицима ових знакова у зависности од дијалекта. Неке од слова на Коптској абецеди која су грчког порекла обично су резервисане за речи које су саме Грчке.

Књижевност У коптској књижевности сачуван је у народном, радикално модификованом облику последњи одјек старог египатског језика из доба фараона. Преко ње је средњовековна Европа упознала тек извесне основе књижевности и резултате знаности из старог Египта. У раним коптским нехришћанским књигама сачувани су и трагови религиозне кризе коју је преживљавао хеленистички свет на прагу хришћанизације. Коптски књижевни језик и писмо настали су у раздобљу од 3. до 7. века из народног (демотског) египатског говора, преузимањем делимично прилагођеног грчког алфабета.

Књижевност се може поделити на пет периода: у првом (2-4век)сачувани су важни гностички и манихејски списи извесних секти у долини Нила. важан извор за проучавање текста је била библиотека из 4. века нађена у Хенобоскиону, са 43 рукописа који досад нису издати. У њима су апокалипсе, списи приписани митској личности Сету, апокрифи о Адаму, Тајна Јованова књига и др. Из тог доба су и манихејски списи пронађени у Фајуму и превод Старог завета са хебрејског. други период обухвата књижевност 3-5 века, њен златни век. Одликује се значајним преводом Новог завета на коптски и првом књижевношћу која је настала у хришћанским манастирима. Из тог доба су и бројни апокрифи нпр. Паблово узнесење. Многи апокрифи инспирисани су мотивима из фараонских гробница. Друга дела као Јованова и Прохорова, имају забаван карактер, изгледа да је чувени црквени писац Атанасиј написао на коптском живот св. Антонија, једну од првих хришћанских хагиографија. Макарије из Пахомије, оснивач „ксенобитске школе”, износи учење анахорета, калуђера-пустињака. у трећем периоду , по карактеру византијском, који траје до 11. века, кад у долину Нила долазе Арапи, нестаје стара књижевност која је до тада била превођена, а коптска црква се после црквеног сабора у Халкидону год.одваја због византијске због монофизитске шизме. Књижевност се снажно развија у манастирима, али под јаким утицајем византијских црквених писаца. Најбројније су биографије светаца, а главне личности су Хенути, калуђер сељачког порекла, командант војске црноризаца који су рушили паганске храмове и Писенциос, владика из Коптоса и писац многих сачуваних посланица и писама. У четвртом периоду, који почиње у 11. веку у Доњем Египту, дотле доминантан тебански или сахидијски дијалект замењује се бохаирским, којим се говорило у области Нилове делте. Књижевност се углавном развија у манастиру св. Макарија у Вади Ноструму. На бохаирски дијалект преведени су многи списи са сахидијског, а књижевност се ширила ван египатских граница, нарочито у Етиопију У петом периоду, арапски све више улази у хришћанску коптску цркву и коптски као живи језик ишчезава негде у 14. веку. Доцније се одржао само литургијски језик, док се на арапском стварала нова црквена књижевност. Из тог доба су Књига мрака Абул Бараката и збирка легенди везаних за доба египатских фараона : Књига о скривеним бисерима, О чудима и др.

Референце

Литература

Wolfgang Kosack: Lehrbuch des Koptischen.Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke, Graz 1974. . Christoph Brunner Papyruskodex 6 IV im Museo Egizio di Torino. Einleitung, Textbearbeitung und Übersetzung herausgegeben von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2013. Koptisch — Deutsch — Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel. Westendorf, Wolfhart. 1965/1977.

. edited by David Noel Freedman. Vol. 4 of 6 vols180—188.

. edited by Aziz Suryal Atiya. Vol. 8 of 8 vols. 169—188. . edited by Aziz Suryal Atiya. Vol. 8 of 8 vols. New York and Toronto: Macmillan Publishing Company and Collier Macmillan Canada. 87—96. Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke, Graz

, edited by Carleton Taylor Hodge. (Jana Linguarum: Series Practica; 163). 's Gravenhage and Paris: Mouton. 67—79 . LINCOM Languages of the World/Materials 07 Jernstedt, Peter V. 1927. Das koptische Präsens und die Anknüpfungsarten des näheren Objekts. 'Comptes rendus de l'Academice des Sciences de l'Union République Soviétique Socialistes. 2, 69—74.

. (Porta linguarum orientalium; N.S., 20) . . Beyrouth.

. Decatur, Ga.: Scholars Press.

. Orientalia lovaniensia analecta 30 . Analecta Orientalia 53 . Orientalia Lovaniensia Analecta 160. Leuven — Paris — Dudley, MA: Peeters. . Tattam, Henry, A compendious grammar of the Egyptian language as contained in the Coptic, Sahidic, and Bashmuric Dialects (London 1863)

Vergote, Jozef. 1973—1983. .Mary, St.Bakhomious and St.Shenouda Coptic Orthodox Church.

Crum, Walter Ewing. 1939. A Coptic Dictionary. Oxford: Clarendon Press. Reprinted by Sandpiper Books Ltd, London & Powells Books, Chicago, 2000. Koptisch — Deutsch — Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel . Éditions Peeters. Westendorf, Wolfhart. 1965/1977.

(new series):. . eds., K Denning & S Kemmer. :. . eds., Eitan Grossman, Martin Haspelmath & Tonio Sebastian Richter. Berlin/Munich/Boston: Walter de Gruyter.. Isḥāḳ, Emile Māher. 1975. „The phonetics and phonology of the Boḥairic dialect of Coptic and the Survival of Coptic Word in the Colloquial and Classical Arabic of Egypt and of Coptic Grammatical Constructions in Colloquial Egyptian Arabic”. University of Oxford. 32-671. . ed., Alan S. Kaye

. . . Christoph Brunner, Berlin . Papyruskodex 63000.IV im Museo Egizio di Torino. Einleitung, Textbearbeitung und Übersetzung herausgegeben von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin . Wolfgang Kosack: Basilios „De archangelo Michael”: sahidice Pseudo — Euhodios „De resurrectione”: sahidice Pseudo — Euhodios „De dormitione Mariae virginis”: sahidice & bohairice : < Papyruskodex Turin, Mus. Egizio Cat. 63000 XI. > nebst Varianten und Fragmente. In Parallelzeilen ediert, kommentiert und übersetzt von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin . neue Ausgabe, Christoph Brunner, Basel .

Спољашње везе

Ethnologue (16th) By Alin Suciu, a blog on Coptic literature and manuscripts By Mikhail David, French coptic site. Copticsounds — a resource for the study of Coptic phonology : Coptic language and Coptica.ch Online library of Coptic texts at University of Geneva (site text in French) ; includes the new Coptic range Online Coptic tutorial A comprehensive Coptic language resource(Remenkimi) () Coptic block in the Unicode 4.1 standard

Ifao N Copte — A professional Coptic font for researchers.

GNU FreeFont—FreeSerif face includes a Coptic range.

Категорија:Језици Египта Категорија:Копти