Војислав Поповић (Смедерево, 3. децембар 1878 — ? ) био је српски лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски генерал, управник Војно-хигијенског завода 1937. до 1939, управник Главне војне болнице од 1939. до 1941. године.
Живот и рад
Војислав Поповић рођен је у Смедереву 3. децембра 1878. године. Гимназију завршава у Пироту. Након заршене гимназије уписује Медицински факултет у Петрограду, Русија, где је и дипломирао. По повратку са студија постављен је за лекара срезе Подгорског, округа Ваљевског.
Балкански ратови и Први светски рат
Као резервни санитетски официр учествовао је у Балканским ратовима.
У Првом светском рату, 1914-1918 радио је као трупни лекар. На предлог Војног Министарства 7. јула 1915. године резервни мајор Војислав Поповић преводи се у активну службу са истим чином.Службени војни лист, година 35, број 23, од 20.07. (1910). стр. 533-534
Напредовање у служби
Након завршетка рата радио је као лекар. За управника Сталне војне волнице Тимочке дивизијске области постављен је 13. маја 1920. године.Службени војни лист, година 39, број 22, од 28.05. (1920). стр. 813-814 Недуги затим 20. јула 1920. године унапређен је у чин санитетског потпуковника.Службени војни лист, година 39, број 32, од 31.07. (1920). стр. 1389-1390 У чин санитетског пуковника унапређен је 1. октобра 1924. године.Службени војни лист, година 43, број 48, од 04.10. (1920). стр. 1981-1982
Војислав Поповић постављен је 24. октобра 1927. године за управника Сталне војне болнице Пете армијске области.Службени војни лист, година 46, број 44, од 29.10. (1927). стр. 1973-1974 На месту управника био је све до 29. октобра 1930. године када је постављен за референта санитета у Команди Пете армијске области.Крупеж, Зоран, Војномедицинска академија : 170 година. Београд: Београд : Медија центар Одбрана, 2014(Београд : Војна штампарија). стр. 144. За управника Сталне војне болнице Пете армијске области постављен је 22. априла 1931. године.Службени војни лист, година 50, број 18, од 24.04. (1931). стр. 773-774 Након скоро годину дана, 30. априла 1932. године постављен је за управника Сталне војне болнице Друге армијске области.Службени војни лист, година 51, број 16, од 09.05. (1932). стр. 851-852
Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Драгомира Ж. Стојановића, унапредио је Војислава Поповића 17. децембра 1932. године у чин санитетског бригадног генерала.Службени војни лист, година 51, број 45, од 17.12. (1932). стр. 2283-2284
На месту управника Сталне војне болнице Друге армијске области био је све до 12. марта 1935. године када је постављен за референта санитета у Команди Друге армијске области.Службени војни лист, година 54, број 11, од 15.03. (1935). стр. 401-402.
Управник Војно-хигијенског завода
Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Љубомира Марића, поставља 17. априла 1937. године санитетског бригадног генерала Војислава Поповића за управника Војно-хигијенског завода Главне војне болнице.
Идеја о стварању Војно-хигијенског завода сазрела је тек пошто су у Београду прукупљени стручњаци за хигијенску службу. У саставу Главне војне болнице 16. јуна 1930. године у згради укинуте Вијносанитетске школе отвара се завод, са бактериолошким, хигијенско-епидемиолошким и хемијским одељењем. За првог управника завода поставља се санитетски бригадни генерал др Ђорђе И. Протић.Службени војни лист, година 49, број 23, од 06.06. (1930). стр. 1161-1162 На том положају остаје све до 22. маја 1936. године. Дужност управика Завода преузима санитетски пуковник др Ђура Новаковић, који на том месту остаје до 17. априла 1937. године, када је за управника Војно-хигијенског завода постављен санитетски бригадни генерал др Војислав С. Поповић.
Управник Главне војне болнице
Након скоро две године 6. марта 1939. године Војислав Поповић постављен је за управника Главне војне болнице. На тој дужности остао је све до почетка Другог светског рата.
Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године. Болнице је имала 780 постеља. За првог управника Главне војне болнице постављен је санитетски генерал др Сава Поповић.
Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Ђ. Недића, унапредио је у чин санитетског генерала Војислава Поповића 6. септембра 1939. године.Службени војни лист, година 58, број 28, од 06.09. (1939). стр. 1553-1554
Војислав Поповић био је редован члан Војносанитетског комитета. У више наврата био је члан, заменик председника и председник испитне комисије за више чинове.
Војислав Поповић је за своју дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.
Одликовања Орден Светог Саве V реда Орден Светог Саве III реда Орден Светог Саве II реда Орден Белог орла V реда Орден Белог орла IV реда Орден Југословенске круне II реда
Напомене
Референце
Литература
Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија) Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија) Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
Спољашње везе Резервни мајор Војислав Поповић преводи се у активну службу са истим чином Управник сталне војне болнице V Армијске области Управник сталне војне болнице II Армијске области Унапређен у чин санитетског бригадног генерала Орден Светог Саве II реда Заменика председника испитне комисије за чин активног и резервног санитетског мајора војске и морнарице и апотекарског мајора Унапређен у чин санитетског генерала Орден Југословенске круне II реда
Категорија:Рођени 1878. Категорија:Српски лекари Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Срби у Првом Светском рату Категорија:Историја српске медицине Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Смедеревци