Сардинци,Sardinians – World Directory of Minorities такође познати и као СардиSard. Oxford Dictionary. (; , Sardus; , Sardos), су аутохтони народи и етничка група италијанске аутономне регије СардинијеEdelsward, Lisa-Marlene; Salzman, Philip (1996). Sardinians - Encyclopedia of World Cultures.
Демографија
Са густином насељености од 69 km², нешто више од трећине националног просека, Сардинија је четврти најмање насељени регион у Италији. Расподела становништва је неуобичајена у поређењу са осталим италијанским регионима који се налазе на мору. Заправо, супротно општем тренду, урбано насеље се није одвијало првенствено дуж обале, већ према центру острва. Историјски разлози за то укључују поновљене Сараценске рације у средњем веку чинећи обалу небезбедним. Експанизијом приморског туризма, ситуације се мења и данас се сви велики градови у Сардинији налазе се близу обале, док је унутрашњост острва веома ретко насељена.
Сардинија је регија Италије са најнижим укупним стопом фертилитетаIstituto Nazionale di Statistica Numero medio di figli per donna per regione 2002–2005 ISTAT Tassi generici di natalità, mortalità e nuzialità per regione 2002–2005 (1.087 рођених по жени) и регион са другом најнижом стопом наталитета. Стопа фертилитета у Сардинији је заправо најнижа на светуFertilità, Sardegna ultima al mondo - Sardinian socio-economic Observatory. Ипак, становништво на Сардинији се повећало последњих година због масивне имиграције, углавном са италијанског копна, али и из источне Европе (посебно Румуније), Африке и Кине.
2013. године било је 42.159 страних држављана (оних који се нису пријавили за држављанство Италије)и они су чинили 2,5% укупног становништва.
Просечни животни век је нешто више од 82 године (85 жене и 79,7 мушкарциISTAT - INDICATORI DEMOGRAFICI anno 2015- .).
Сардинија је прва откривена демографска и географска област света где људи живе дуже од светског порекаSardinia, Italy – Blue Zones. Кључни фактори високе концентрације стогодишњака идентификовани су у генетици СардинацаFrancesco Cucca: “Caratteri immutati da diecimila anni, ecco perché la Sardegna è speciale” (di Elena Dusi) - Sardegna SoprattuttoSardinia Exploration Backgrounds – Blue Zones, начину живота односној њиховој исхрани и социјалној структуриSusan Pinker: why face-to-face contact matters in our digital age – The Guardian.
Демографски показатељи
Наталитет 8.3 (на 1.000 људи, 2005. године)National Institute of Statistics (Italy) Tassi generici di natalità, mortalità e nuzialità per regione 2002–2005 Фертилитет 1.7 (рођених по једном жени, 2005/ године)(births per woman – 2005) National Institute of Statistics (Italy)|Numero medio di figli per donna per regione 2002–2005 Стопа смртности 8.7 (на 1.000 људи, 2005. године) Смртност одојчади, мушки 4.6 (на 1.000 рођених, 2005. године)Ministero della Salute Speranza di vita e mortalità Смртност одојчади, женски 3 (на 1.000 рођених, 2005. године) Бракови 2.9 (на 1.000 становника, 2014. године)Matrimoni, Il processo di secolarizzazione in Sardegna - Sardinian Socio-Economic Observatory Стопа суицида 11. 4 (на 100.000 људи)La mortalità per suicidio in Italia Писменост 98.2%Analfabetismo Italia – Censimento 2001Sardegna Statistiche: Analfabeti Стопа писмености за лица старија од 65 година 99,5%
Популација кроз историју
Подела према полу и старосној доби
Укупна популација по годинама
Географска распрострањеност
Већина Сардинаца је рођена на острву, али велики број људи се населио изван Сардиније. Процењено је да је између 1955. и 1971. године 308.000 Сардинаца емигрирало на италијанско копноGiuseppe Sanna – L'emigrazione della Sardegna (Emigration of Sardinia) . Значајне сардинске заједнице налазе се у Пијемонту, Лигурији, Ломбардији, Тоскани и Лацију. Сардинци и њихови потомци су такође бројни у Немачкој,Француској, Белгији и Швајцарској. У Северној Америци Сардинци су мигрирали на јужни део континента, нарочито у Аргентину (између 1900. и 1913. године око 12.000 Сардинаца живело је у Буенос Аиресу и околним насељима)L'emigrazione sarda tra la fine dell' 800 e i primi del 900 и у Уругвају (у Монтевидеу 1870. године живело је 12.500 Сардинаца). Између 1876. и 1903. године 92% Сардинаца који су се кретали према Јужној Америци населили су се у Бразилуhttp://lipari.istat.it/digibib/Annuari/TO00176482Annuario_statistico_emigrazione_italiana_1876_1925.pdf Commissariato generale dell'emigrazione (a cura di), Annuario statistico della emigrazione italiana dal 1876 al 1925. Између 1876. и 1925. године 34.190 Сардинаца је мигрирало у Африку, а нарочито према француским колонијама Алжиру и Тунису. Мале заједнице са прецима са Сардиније, око 5000 људи, такође се налазе у Бразилу (углавном у градовима Бело Хоризонте, Рио де Жанеиро и Сао Пауло)Il messagero sardo – Una piccola ma attiva colonia di sardi vive nello stato di Bahia , а има их и у Великој Британији и Аустралији.
Сардинциу Европи (2008)Museo Nazionale Emigrazione Italiana – 25-03-2012 Немачка 27,184 Француска 23,110 Белгија 12,126 Швајцарска 7,274 Холандија 6,040 Остале земље 17,763 Укупно 93,497
За разлику од остатка италијанске емиграције, у којој су мигранти били углавном мушкарци, између 1953. и 1974. године једнак број жена и мушкараца емигрирао је са Сардиније на италијанско копно.
Култура
Језик
мини|десно|220px|Распрострањеност традиционалних језика и дијалеката на Сардинији Поред италијанског језика, који је први пут уведен на острву по закону у јулу 1760. године. The Hague : Holland Academic Graphics. Iskra и постао је службени језик Пијемонтског краљевства, сардински језикSardinian is generally considered to be the most conservative Romance language, and was also the first language to split off genetically from the rest of the others, possibly as early as the 1st century BC. Most of the academic community usually subdivides Sardinian into two groups: the first one would be Logudorese dialect (Sardu logudoresu) and the second one would be Campidanese dialect (Sardu campidanesu). је други најраспрострањенији на острву и њиме се служе аутохотни СардинијанциDanver, Steven. Native peoples of the world - An Encyclopedia of Groups, Cultures, and Contemporary IssuesEduardo Blasco Ferrer, ed. 2010. Paleosardo: Le radici linguistiche della Sardegna neolitica (Paleosardo: The Linguistic Roots of Neolithic Sardinian). De Gruyter Mouton. Међутим, због прилично крутог модела стандардизованог образовног система који обесхрабрује сардинску омладину да не учи и не говори свој језик, број људи који задржавају сардински језик као њихов матерњи постепено се смањује на овом острву. Као резултат тога, сардински језик се тренутно суочава са сличним изазовима као и други језици мањина широм Европе, Lonely Planet, Damien Simonis. ., а дијалекти овог језика дефинисани су као угрожени од стране Унеско-аUNESCO Interactive Atlas of the World’s Languages in Danger. Сви остали језици на Сардинији, осим италијанског су угрожени.
Застава
Такозвана застава Четири Мура је историјска и званична застава Сардиније. Застава је састављена од крста Светог Георгија и четири Мурове главе у белој бандани у свакој четвртини. Њено порекло се у основи не зна, али се претпоставља да је идеја за заставу настала у АрагонуB. Fois, The crest of the four Moors, brief history of the Sardinian emblem, Carlo Delfino, Sassari 1990 током битке у Алкоразу.
Национални празник
Празник (Sa die de sa Sardigna) је празник који се прославља сваког 28. априла у знак обележавања побуне која се десила у периоду од 1794. до 1796. године, против феудалних повластица и извршења и протеривања династије Савоја из Сардиније 28. априла 1794. Побуна је подстакнута краљевим одбијањем да острву одобри аутономију коју су локални становници тражилиAlberto Loni e Giuliano Carta. Sa die de sa Sardigna - Storia di una giornata gloriosa. Sassari, Isola editrice, 2003.Massimo Pistis, Rivoluzionari in sottana. Ales sotto il vescovado di mons. Michele Aymerich, Roma, Albatros Il Filo, 2009.Adriano Bomboi, L'indipendentismo sardo. Le ragioni, la storia, i protagonisti, Cagliari, Condaghes, 2014.. Празник је формално признат од стране Сардинског савета 14. септембра 1993. године. Неколико јавних догађаја се годишње одржавају у знак обележавања овог празника, док су школе затворене.
Религија
Већина Сардиниаца су рикоматолици, међутим, присуство цркве је најмање у целој Италији (21,9%). Госпа од Бонарије је заштитница СардинијеISTAT.
Галерија
Референце
Литература
. Barcelona: Imprenta de Guardia Nacional.
.
Категорија:Романски народи Категорија:Италијани Категорија:Сардинија