Хинухски језик ('гьинузас мец (hinuzas mec)) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 5 припадника Дидојаца, према подацима из 2010. године дуж десне обале ријеке Анди-Којсу.
Пошто хинухски језик нема свој писмени облик, као и остали чланови породице дидојских језика, користе аварски и руски језик као књижевни. Хинухски језик нема дијалекте, али је у једом одређеном периоду он сам био сматран као дијалекат дидојског језика, и то због своје језичке близине.
Хинухци су као народ већ поменути у грузијским хроникама из раног средњег вијека. Међутим, њихов језик је по први пут био описан 1916. године од стране руског етнографа А. Сержпутовског.
Правопис Вокали Хинухски језик има 6 вокала, и то „a, e, i, o, u, y”, који могу бити дуги и кратки.
Предњи Централни Задњи високи i ü u средњи e o ниски a
Консонанти
+Консонанти Хинухског језика*Forker, Diana. (2013). A Grammar of Hinuq. (Mouton grammar library; 63). Berlin & New York: Mouton de Gruyter. стр. 29УснениЗубниАлвеоларниПосталвеоларниПалаталниВеларниУвуларниФарингелниГлоталничистилабчистилабНазални /m/ m /n/ n Праскавизвучни /b/ b /d/ d /g/ g /gʷ/ gʷ /ʡ/ ʡбезвучни /p/ p /t/ t /k/ k /kʷ/ kʷ /q/ q /qʷ/ qʷ /ʔ/ ʔијективни /pʼ/ pʼ /tʼ/ tʼ /kʼ/ kʼ /kʼʷ/ kʼʷ /qʼ/ qʼ /qʼʷ/ qʼʷАферкативнибезвучни /t͡s/ c /t͡ɬ/ tɬ /t͡ʃ/ č ијективни /t͡sʼ/ cʼ /tɬʼ/ tɬʼ /t͡ʃʼ/ čʼ Фрактивнизвучни /z/ z /ʒ/ ž /ʁ/ ɣ /ʁʷ/ ɣʷ /ħ/ ħ безвучни /f/ f /s/ s /ɬ/ ɬ /ʃ/ š /χ/ x /χʷ/ xʷ /h/ hПрибижни /l/ l /j/ y /w/ w Трептави /r/ r
Референце
Категорија:Кавкаски језици Категорија:Нахско-дагестански језици Категорија:Дагестан Категорија:Језици Русије Категорија:Дидојски језици Категорија:Аглутинативни језици