Милан Зорић (Доње Врточе, код Дрвара, 6. март 1912 — Београд, 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија Рођен је 6. марта 1912. године у селу Доње Врточе, код Дрвара. Потицао је из земљорадничке породице. Након основне школе, учио је металски занат и радио у Сарајеву, Варешу, Земуну и Раковици. Рано је постао члан Уједињених радничких синдиката (УРС) и преко њих добио сазнања о револуционарном радничком покрету. Учествовао је у акцијама радничког покрета — штрајковима, демонстрацијама и др, због чега је био хапшен и малтретиран у београдском затвору „Главњача”. У чланство илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) био је примљен 1939. године.

Због револуционарне активности био је неколико пута отпуштан с посла, а последњи пут априла 1940. године. Након напада Сила осовине на Краљевину Југославију, 6. априла 1941. године, напустио је разрушени Београд и отишао у родни крај. Одмах по доласку у Дрвар, активно се укључио у организовање оружаног устанка. Дан пре почетка прве устаничке акције у Дрвару, Милан Зорић је 26. јула 1941. године у селу засеоку Црљивица, код Доње Врточе, учествовао је у сукобу с усташама, које су пошле да пљачкају и убијају народ, који се повукао у шуму. Зорић је том приликом успео да тешко рани једног усташу. Била је ово један од првих оружаних сукоба с усташама на терену Дрвара.

Након ослобођења Дрвара и Оштреља, 27. јула 1941. године, Милан Зорић је ступио у руководство устанка, а 6. августа је с шеснаест бораца из Дрвара, упућен на терен Босанског Петровца, због организовања устанка и извођења акција на простору Кључ—Петровац. Милан је тада у Зденом долу организовао заседу, и два дана и две ноћи чекао наилазак непријатеља. Када је 9. августа од Кључа наишла моторизована колона на њу је отворена ватра и непријатељ је разбијен. Убијено је око 50, а заробљено 20 војника. Заплењено је 60 пушака, 4 пушкомитраљеза и доста муниције, а уништено седам камиона и један аутомобил.

После ослобођења земље, Милан Зорић је наставио војну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА), где се налазио на дужностима — команданта Прве пролетерске дивизије, начелника штаба Области, команданта корпуса и др. Након рата завршио је осам разреда гимназије, Војну академију „Фрунзе” у Москви и Школу оператике на Вишој војној академији ЈНА. Пензионисан је 1959. године у чину генерал-мајора, а након тога је унапређен у чин резервног генерал-потпуковника ЈНА.

Након одласка у пензију, посветио се писању о Народноослободилачком рату (НОР) и објавио је неколико књига:

Дрвар у устанку 1941, 1963. године Изволи друже Јевтане, 1967. године Рибнички партизански одред, 1967. године Тринаеста крајишка бригада, 1968. године Вртлог, 1969. године

Такође објавио је и више студија у неколико часописа.

Умро је 2006. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден народне армије другог реда и Орден за храброст., док се од иностраних истиче Партизански крст НР Пољске. Орденом народног хероја је одликован 27. новембра 1953. године.

Види још Лазо Кочовић

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Дрварчани Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине Категорија:Дрвар у Народноослободилачкој борби Категорија:Југословенски партизани Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Народни хероји - З Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду Категорија:Носиоци Ордена ратне заставе