Јежевица или жута јежевица () представља честу врсту у нашим шумама. Јавља се током лета и јесени. Микоризна је врста. Расте и појединачно и у мањим групама или ретко у кругу (вилино коло). Среће се у свим типовима шума. Забележена је у северној Америци, Европи, на северу Азији и мањем делу Аустралије.
Опис плодног тела Плодно тело је у облику шешира пречника до 15 цм углавном раван ређе испупчен. Клобук је меснат и прилично неправилан. Ивица дуго остаје подвијена, површина је мат до лагано сомотаста и сува, у нијансама крем, жуте или наранџасте боје. Хименијум се састоји од крхких, беличастих бодљи дужине 0,4 цм које сазревањем плодног тела постају тамније. Дршка је дужине до 8 цм и нешто је блеђе боје од шешир. Беличасте је до крем боје јака и пуна. На месту додира тамни и мења боју у наранџасту смеђу. Месо је беличасто и крхко, љуткастог укуса са благом нотом горчине кад је гљива нешто старија.
Микроскопија Споре су огругласте, глатке, хијалине величине 6,5-9x5,5-7,5 µm. Базидијуми су најчешће са три или четири споре. Отисак спора Отисак спора код јежевице је светле крем боје. Јестивост Јестива печурка доброг квалитета. Крцкаве је структуре и помало слаткаста.Пре употребе пожељно је одстранити бодље. Приликом припремања ова гљива се најчешће кува.
Галерија
Литература
Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009. Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006 Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010 Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
Спољашње везе http://bioras.petnica.rs/home.php http://www.indexfungorum.org/
Категорија:Гљиве