Владимир Варићак (Швица код Оточца, 14/26. март 1865 — Загреб, 17. јануар 1942) био је српски и југословенски математичар, физичар и професор анализе.Владимир Варићак на веб презентацији САНУ-а Ректори загребачког универзитета

Биографија мини|Синови Владимира Варићака Рођен је у етнички српској породици у селу Швица покрај Оточца 1865. године у тадашњем Аустријском царству, простор данашње Хрватске. Основну школу је похађао у Сиску, у Петрињи средњу школу коју је завршио 1880. године, а вишу школу у Загребу коју је завршио 1883. године. Студирао је математику и физику на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирао је 1888. године. Докторирао је већ 1891. године на тему "Теорија ножиштних кривуља". Након тога радио је као професор на реалним гимназијама у Земуну, Бакру, Загребу и Осијеку. Предавао је Милутину Миланковићу.

Наставио је с академским напредовањем, хабилитован је на Филозофском факултету 1895. године, а исте године му је додељена дозвола предавања на универзитету (venia legendi) за алгебарску анализу и сферну тригонометрију. 1898. године је основана Шумарска академија. Варићак је у новој школи постављен као професор математике и физике. Године 1899. је постао суплент на Филозофском факултету након што је отишао професор Карел Захрадник у Брно, а већ 1902. предаје математику као редовни професор. Редовни је члан ХАЗУ-а од 1904. године.Летопис Југословенске академије наука и уметности за 1905. годину, издање број 20, (1906). pp. 7-16, ЈАНУ, Загреб

Веома је заслужан за успех математичара Радивоја Кашанина који је тада студирао у Загребу, и био је инструктор Ђури Курепи. Академске године 1921–1922. Варићак је вршио дужност декана факултета. Био је ректор Универзитета у Загребу од 1921. до 1922. године. Проректор је био након ректорског мандата у три наврата 1922–1923. затим 1928–1929. и 1931–1932. године. Кад је умро ректор Милер 1928. године, по други је пут је изабран за проректора.

Научни интереси професора Варићака били су теорија равних линија, теорија функција, теорија релативности и математичко-педагошка проблематика. Много је допринео анализирању Бошковићевог математичког деловања. Имао је светски углед. Водио је кореспонденцију са угледним светским научницима попут Милеве и Алберта Ајнштајна, Милутина Миланковића и других.. Albert Einstein's special theory of relativity. Emergence (1905) and early interpretation (1905–1911), Reading: Addison–Wesley. „Математичар Владимир Варићак – сина студента поверио Милеви Ајнштајн, а Миланковића усмерио ка науци”, РТ, 17. јануар 2025. Посећено: 17. марта 2025.„Познати математичар Владимир Варићак поверио свог сина студента Милеви Ајнштајн – а Миланковића усмерио ка науци”, РТС, 29. јануар 2025. Посећено: 17. марта 2025.„Сведоци заједничког рада Милеве Марић и Алберта Ајнштајна: Они који знају истину почивају у Београду”, Нови магазин, 6. март 2026. Посећено: 20. марта 2026.

Био је ожењен Албином Варићак, са којом је имао четири сина: Светозара (1894–1932), Владимира (1895–1954), Милутина (1897–1920) и Богдана (1898–1951).„Дању кувала, ноћу решавала сложене математичке задатке”, Политика, 17. фебруар 2026. Посећено: 4. марта 2026. Светозар је после завршене матуре отпочео студије у Цириху, од 1912. до 1914. године, а Милева и Алберт Ајнштајн су му издавали собу у њиховом стану. Истовремено, Светозарев отац Владимир је увелико предавао у Загребу: истраживао је и објављивао радове на тему теорије релативитета и интензивно се дописивао са Ајнштајновима.

Владимир Варићак је почетком рата 1941. веома тешко поднео живот у тадашњој Независној Држави Хрватској те се осамио. Угасио се као свећа и отишао у вечност 17. јануара 1942. Као Србину нимало му није било лако да гледа усташке злочине и умро је у 77. години живота 1942.„Еруптивни математички дух”, Новости, 17. март 2015. Посећено: 18. марта 2025.„Владимир Варићак: смрт српског научника у НДХ”, Нови стандард, 3. март 2026. Посећено: 20. марта 2026. Сахрањен је тајно (без објаве погреба) на Мирогоју.„Усмерио Миланковића, угостио Милеву Марић: математичар, физичар и професор Владимир Варићак (1865–1942) остао непознат широј јавности”, Вечерње новости, 13. август 2026. Посећено: 15. августа 2026.

Био је члан Југословенске академије наука и уметности, Српске академије наука и уметности, Чешке академије наука, Хрватског природњачког друштва и Југословенског математичког друштва.

Одабрана дела

. Bd. II, SS. 213—26.

. A.F. Kracklauer translator , at Amazon.com.

Библиографија Владимира Варићака је објављена у:

Види још Списак српских математичара Референце

Спољашње везе Владимир Варићак на веб презентацији Математичког института САНУ Биографија на сајту САНУ

Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Оточачани Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски математичари Категорија:Српски физичари Категорија:Дописни чланови САНУ