мини|десно|250п|веверица Животна форма представља скуп морфолошких, анатомских и физиолошких особина којима је врста прилагођена свом стаништуMilorad Janković. 1973. Životna forma/Životne forme biljaka/Životne forme životinja. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.. Овакав скуп особина је адаптиван и настао је као одговор на утицаје различитих еколошких фактора. Животне форме је могуће издвојити (описати) на основу морфологије организама, дејства једног или више еколошких фактора, улоге у екосистему, позиције у мрежи исхране, особина животне историје и сл. Тако једна врста може бити окарактерисана са више животних форми. На пример, веверица је истовремено: лигниколни/арбореални организам (становник круне дрвета) — животна форма издвојена у односу на станиште врсте; хербивор (биљојед) — животна форма на основу типа исхране, као и хибернатор (пада у зимски сан, хибернацију) — што је животна форма издвојена на основу једне од карактеристика животне историје.
Животне форме нису увек у вези са филогенетским положајем врсте. Појава исте животне форме у несродним врстама се назива еколошка конвергенција. Такође, сродне врсте могу се карактерисати врло различитим животним формама — велике панде су биљоједи иако су остали медведи месоједе животиње. Присуство различитих животних форми у једној систематској или филогенетској групи најчешће се може објаснити адаптивном радијацијом.
Животне форме биљака
Класификација биљака у животне форме вршена је у различитим периодима и на различитим ступњевима сазнања о њимаДиклић Н. 1984. Животне форме биљних врста и биолошки спектар флоре СР Србије. У: Којић М. (-{ed.}-) Вегетација СР Србије -{I}-: општи део. Београд: САНУ.. Почев од Теофраста, биљке се деле у одређене категорије — дрвеће, жбунове и зељасте биљке. То су уједно и прве описане животне форме биљака на основу морфологије. Савременија схватања животних форми заснивају се на другим особинама, првенствено на екофизиолошким. Најприхваћенији систем је Раункијеров систем животних форми биљака-{Raunkiær C. 1904. Om biologiske Typer, med Hensyn til Planternes Tilpasninger til at overleve ugunstige Aarstider. Botanisk Tidsskrift 26, XIV.}--{Raunkiær C. 1934. The Life Forms of Plants and Statistical Plant Geography. Oxford University Press, Oxford.}-, заснован на положају (висини) и облику вегетативних пупољака у току услова неповољних за живот биљке.
Животне форме животиња
Класификација животних форми животиња је сложена услед могућности да се две врсте могу разликовати у погледу својих адаптација на тип станишта и тип кретања, а бити сличне у односу на начин исхране. Најчешће, животне форме животиња издвајамо у односу на: основне карактеристике станишта — становници тла, становници на и у другим организмима, становници првенствено ваздуха; карактеристике кретања — сесилни, планктонски, или слободно покретни организми, које даље можемо делити у ниже категорије животних форми; карактеристике исхране — биљоједи, месоједи, сапрофити, паразити.
Референце
* Категорија:Екологија