Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (; држава чланица ()). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест држава чланица се користи назив територијална држава ().
Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, државе чланице СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.
Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.
Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности држава чланица и федерације; државе чланице задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, државе чланице своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.
Државе чланице Грб Застава Држава чланица ДиоСРЊ од Шеф владе Слика Владајућакоалиција Гласовау Бундесрату Површина (км2) Бр.становника Ст.покм2 Гл.град -{ISO}-3166-2код БДП по главни ст. (€)
Баден-Виртемберг 1952. Винфрид Кречман (Зелени) 70px Зелени, -{CDU}- 6 35.752 10.755.000 301 Штутгарт -{BW}- 34.885
Баварска 1949. Маркус Зедер (-{CSU}-) -{CSU}- 6 70.552 12.542.000 178 Минхен -{BY}- 35.443
Берлин 1990. Михаел Милер (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, Зелени, Љевица 4 892 3.469.000 3.890 — -{BE}- 28.806
Бранденбург 1990. Дитмар Видке (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, Љевица 4 29.479 2.500.000 85 Потсдам -{BB}- 22.074
Бремен 1949. Андреас Бовеншулте (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, Зелени 3 419 661.000 1.577 Бремен -{HB}- 42.405
Хамбург 1949. Петер Ченчер (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, Зелени 3 755 1.788.000 2.368 — -{HH}- 52.401
Хесен 1949. Волкер Буфир (-{CDU}-) 70px -{CDU}-, Зелени 5 21.115 6.066.000 287 Висбаден -{HE}- 37.509
Доња Саксонија 1949. Штефан Вајл (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, Зелени 6 47.609 7.914.000 166 Хановер -{NI}- 28.350
Мекленбург-Западна Померанија 1990. Мануела Швезиг (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, -{CDU}- 3 23.180 1.639.000 71 Шверин -{MV}- 21.404
Сјеверна Рајна-Вестфалија 1949. Армин Лашет (-{CDU}-) 70x70px -{CDU}-, -{FDP}- 6 34.085 17.837.000 523 Диселдорф -{NW}- 32.882
Рајна-Палатинат 1949. Малу Дрејер (-{SPD}-) 70px -{SPD}-, Зелени, -{FDP}- 4 19.853 4.052.803 202 Мајнц -{RP}- 28.311
Сарланд 1957. Тобијас Ханс (-{CDU}-) 70px -{CDU}-, -{SPD}- 3 2.569 1.018.000 400 Сарбрикен -{SL}- 30.098
Саксонија 1990. Михаел Кречмер (-{CDU}-) 70px -{CDU}-, -{SPD}- 4 18.416 4.143.000 227 Дрезден -{SN}- 22.980
Саксонија-Анхалт 1990. Рајнер Хазелоф (-{CDU}-) 70px -{CDU}-, -{SPD}-, Зелени 4 20.446 2.331.000 116 Магдебург -{ST}- 22.427
Шлезвиг-Холштајн 1949. Данијел Гинтер (-{CDU}-) 98x98px -{CDU}-, -{FDP}-, Зелени 4 15.799 2.833.000 179 Кил -{SH}- 25.947
Тирингија 1990. Бодо Рамелов (Љевица) 70px Љевица, -{SPD}-, Зелени 4 16.172 2.231.000 138 Ерфурт -{TH}- 21.663
Види још Нове државе чланице Њемачке
Напомене
Референце
Категорија:Административна подела Немачке Њ