Systema Naturae (оригинално на са топографском лигатуром æ) једно је од највећих дела шведског ботаничара, зоолога и лекара Карл фон Линеа (1707–1778) и увод у Линеову таксономију. Иако је систем, данас познат као биномијална номенклатура, био направљен од стране браће Бохин, Гаспара и Јохана, 200 година раније,Windelspecht (2002). Лине ју је први пут конзистентно употребио у својој књизи. Прво издање је публиковано 1735. Пун назив 10. издања (1758), које је и најважније, је или преведено: „Систем природе кроз три царства, према класама, редовима, родовима и врстама, са карактерима, разликама, синонимима, местима”.
Десето издање ове књиге из 1758. се сматра почетком међународног кодирања зоолошке номенклатуре (: ICZN или ICZN код). Лине је 1766–1768 публиковао надограђено 12. издање, последње под његовим ауторством. Још један опет побољшан рад у истом стилу и под називом „” публиковао је Јохан Фридрих Гмелин између 1788 и 1793. Најкасније од почетка 1900-их зоолози су ово дело почели узимати као последње издање из Линеове серије таксономија. Такође је званично сматрано и од стране -{ICZN}--а, у Мишљењу 296 (26. октобар 1954), као тринаесто издање -{Systema Naturae}-.Opinions and Declarations rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature 8: 167–178, also pp. 318 in ICZN 1987. Official lists and indexes of names and works in zoology. стр. 1–366. London. (The International Commission of Zoological Nomenclature).
Преглед Линеус (касније познат као "Карл фон Лине", по стицању племићке титуле 1761) публиковао је прво издање 1735. године, током свог боравка у Холандији. Као што је било уобичајено за научну литературу тог доба, књига је штампана на латинском. у њој, Лине је нагласио своје идеје о хијерархијској класификацији природног света, делећи га у животињско царство (), биљно царство () и "минерално царство" ().
Линеова Systema Naturae наводи само око 10.000 врста организама, од којих је око 6.000 биљака, а 4.236 су животиње. Према историчару ботанике Вилијам Томас Стерну, "Још у 1753. је веровао да би број врста биљака у целом свету тешко достигао 10.000; у својој целој каријери именоао је око 7.700 врста цветних биљака."
Лине је развио своју класификацију биљног биљке у покушају да опише и разуме природни свет као одраз логике божјег стварања. Његов сексуални систем, где су врсте са истим бројем прашника спадале у исту групу било је практично, али по његовом мишљењу вештачко. Лине је веровао у божју креацију и да не постоји дубља веза која би се могла изразити. Често се наводи да је говорио: "Бог је створио, а Линеус организовао". Класификација животиња је била много природнија. На пример, људи су први пут стављени у исту групу са осталим приматима, као Anthropomorpha.
Као резултат популарности његовог рада и броја нових узорака послатих са свих страна света, Лине је наставио да објављује нова и заувек растућа издања његовог пређашњег рада. Порасла су са 12-то страног издања из 1735. године на 2.400 страна 12. издања (1766–1768). Такође, како је посао напредовао, правио је промене: у првом издању, китови су класификовани ка рибе, пратећи рад Линеовог пријатеља и "оца ихтиологије" Петер Артедиа; у 10. издању, објављеном 1758. године, китовису померени у класу сисара. У овом истом издању је увео дводелна имена (види биномна) за животињске врсте, нешто што је урађено за биљне врсте у издању из 1753. под називом . Систем је накнадно израстао у линеову таксономију, хијерархијски организовану биолошку класифкацију.
Пошто је Линеово здравље почело да пропада крајем 1770-их, публиковање Systema Naturae је отишло у два правца. Други шведски научник, Муреј издао је део под називом Regnum Vegetabile 1774. године, део целог Линеовог дела са насловом Systema Vegetabilium, што је било прилично збуњујуће. Ово издање је означено као 13. издање. У међувремену, 13. издање целог Systema се појавило у деловима између 1788 и 1793. Имало је исто историју као и издање Systema Vegetabilium на коме је Лине радио и које је постало широко познато у Енглеској после превода наслова () од стране Дарвин Еразмуса (1783–1785).
Таксономија У његовој , Лине је основао три царства, названа, и . Овај приступ, животињско, биљно и минерално царство, преживело је до данас у популарној науци, нарочито у облику друштвених игара: "Јел то животиња, биљка или минерал?". Класификација је заснована на пет нивоа: царство, класа, ред, род и врста. Док су се врсте и родови могли видети у Богом даној (или "природној") класификацији, три виша таксона је креирао Лине. Концепт рангирања, који се примењује на све групе, био је да се направи систем који би се лако запамтио и кроз њега кретало. Ово је ствар за коју многи кажу да је Лине успео да уради. мини|усправно=1.9|Класификација животиња из 1735. године Линеов рад је имао јак утицај на науку. Непобитно је поставио темеље биолошке номенклатуре, сада регулисане номенклатурним кодовима. Два његова дела, прво издање (1753) о биљкама и 10. издање Systema Naturae (1758), су прихваћени као почетне тачке номенклатуре. Многа имена врста и родова су публикована јако рано у његовом раду, те тако имају приоритет над онима из других, каснијих радова. У зоологији постоји један изузетак, што је монографија о шведским пауковима, , издана од стране Карл Александар Клерка 1757. године, па имена у тој књизи имају примат над Линеовим именима.ICZN Code Art. 3.1 Међутим, значај Линеа није због вредности његове таксономије. Његов таленат за привлачење вештих младих ученика и њихово слање у иностранство учинио је његов рад далеко утицајнијим од рада његових савременика. На крају 18. века, његов систем је постао стандардни систем за биолошку класификацију.
Царство животиња Само је у царству животиња виша таксономија Линеа још увек мање-више препознатљива, а нека од његових имена су још увек у употреби, обично не баш за исте групе за које их је користио Лине. Он је поделио царство животињско у шест класа: Mammalia представљају сисаре. У првом издању, китови и северноамерички ламантини су били класификовани као рибе. Aves представљају птице. Лине је први који је померио слепе мишеве из групе птица и класификовао као сисаре. Amphibia представњају водоземце, гмизавце и сортирао риве које нису припадале кошљорибама. Pisces представљају рибе са коштаним скелетом. Ово је укључивало рибе са игличавим перајима, припаднике (Perciformes) као посебан ред. Insecta представљају зглавкаре. ракове, пауколике зглавкаре и стоноге које су биле у оквиру реда "Aptera". Vermes представњени групом бескичмењака, групо означени именом "црви", а то су: мекушци и организми са тврдим оклопом попут бодљокожаца.
Царство биљака Редови и класе биљака према Линеовом , никада нису имале намеру да представе природне групе (за разлику од његових природних редова описаних у ), већ само за потребе идентификације. У том смислу су се користили у 19. веку. мини|усправно|Кључ () Сексуалног система из 10. издања Systema Naturae Линеове класе биљака у Systema Sexuale биле су:
Classis 1. Monandria Classis 2. Diandria Classis 3. Triandria Classis 4. Tetrandria Classis 5. Pentandria Classis 6. Hexandria Classis 7. Heptandria Classis 8. Octandria Classis 9. Enneandria Classis 10. Decandria Classis 11. Dodecandria Classis 12. Icosandria Classis 13. Polyandra Classis 14. Didynamia Classis 15. Tetradynamia Classis 16. Monadelphia Classis 17. Diadelphia Classis 18. Polyadelphia Classis 19. Syngenesia Classis 20. Gynandria Classis 21. Monoecia Classis 22. Dioecia Classis 23. Polygamia Classis 24. Cryptogamia
Царство минерала Линеова таксономија минерала је одавно престала да се користи. У 10. издању , Линеове класе минерала су биле: Класа 1. (стене) Класа 2. (минерали и руде) Класа 3. (фосили и седименти)
Издања
Тринаесто Гмелиново издање () из 1788–1793, се лако може помешати са тринаестим издањем Јохан Андреас Муреј из 1774. године, а затим касније у даљим издањима, све под ревидираним називом Systema Vegetabilium.