Вранци или корморани (лат. -{Phalacrocoracidae}-) је породица птица која се према традиционалној класификацији сврстава у ред несита или пеликана (-{Pelecaniformes}-), а према модерној у ред блуна (-{Suliformes}-).
Према класификацији -{ITIS}--a, породица укључује три рода: -{Phalacrocorax}-, -{Leucocarbo}- и -{Microcarbo}-. Постоје и другачије класификације, а према једној од њих у оквиру породице се налази само један род -{Phalacrocorax}-, који укључује све врсте, којих укупно има 42, док се према другим класификацијама породица -{Phalacrocoracidae}- дели на више од три рода.
Опис Вранци воде активан начин живот. Имају усправно држање, дугачак врат и њихови прсти су повезани пловним кожицама. Веома су добри пливачи и рониоци.
Перје одрасле птице је сјајно црно са белим мрљама на подбратку и образима, а понекад је са сјајно зеленим преливом.
Распрострањеност Живе свуда по свету осим у региону средњег Пацифика.
Станиште Већина врста живи дуж морских обала, а неке врсте живе на копну поред слатких вода.
Исхрана Вранци се хране углавном рибом.
Систематика Вранци су традиционално смештани у ред несита (лат. -{Pelecaniformes}-). Род -{Phalacrocorax}- је увео француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године са великим вранацем (-{Phalacrocorax carbo}-) као типском врстом. -{Phalacrocorax}- је латинска реч за „корморана”. Род садржи 22 врсте укључујући једну врсту која је изумрла у 19. веку.
Врсте које припадају породици вранаца према Приручнику птица света ():
Подврсте
-{Phalacrocorax aristotelis aristotelis (Linnaeus, 1761)}- -{Phalacrocorax aristotelis desmarestii (Payraudeau, 1826)}- -{Phalacrocorax aristotelis riggenbachi Hartert, 1923}- -{Phalacrocorax auritus albociliatus Ridgway, 1884}- -{Phalacrocorax auritus auritus (Lesson, 1831)}- -{Phalacrocorax auritus cincinatus (Brandt, 1837)}- -{Phalacrocorax auritus floridanus (Audubon, 1835)}- -{Phalacrocorax auritus heuretus Watson, Olson & J. R. Miller, 1991}- -{Phalacrocorax brasilianus brasilianus (Gmelin, 1789)}- -{Phalacrocorax brasilianus mexicanus (Brandt, 1837)}- -{Phalacrocorax carbo carbo (Linnaeus, 1758)}- -{Phalacrocorax carbo hanedae Kuroda, 1925}- -{Phalacrocorax carbo maroccanus Hartert, 1906}- -{Phalacrocorax carbo novaehollandiae Stephens, 1826}- -{Phalacrocorax carbo sinensis (Blumenbach, 1798)}- -{Phalacrocorax pelagicus pelagicus Pallas, 1811}- -{Phalacrocorax pelagicus resplendens Audubon, 1838}- -{Phalacrocorax punctatus oliveri Mathews, 1930}- -{Phalacrocorax punctatus punctatus (Sparrman, 1786)}- -{Phalacrocorax varius hypoleucos (Brandt, 1837)}- -{Phalacrocorax varius varius (Gmelin, 1789)}-
Занимљивости
У Североисточној Азији се јапански вранац користи за риболов. На врат птице се поставља метални прстен како не би прогутао ловину. Рибари са Дојранског језера у Македонији такође користе вранце за риболов. На подручју јужнословенских земаља живи и мали вранац - врста угрожена у целом свету. У Војводини та врста се гнезди уз Дунав крај Ђердапа. Такође постоје колоније у Копачевском риту и на Скадарском језеру. Вранац је инспирација за митско створење ливерпулску птицу која је символ града Ливерпула и која је препознатљива у популарној култури ка култни грб ФК Ливерпул.
Галерија
Референце
Литература
Thames and Hudson, New York.
Dorst, J. & Mougin, J.L. (1979): Family Phalacrocoracidae. In: Mayr, Ernst & Cottrell, G.W. (eds.): Check-List of the Birds of the World Vol. 1, 2nd ed. (Struthioniformes, Tinamiformes, Procellariiformes, Sphenisciformes, Gaviiformes, Podicipediformes, Pelecaniformes, Ciconiiformes, Phoenicopteriformes, Falconiformes, Anseriformes): 163–179. Museum of Comparative Zoology, Cambridge.
IUCN (2007): 2007 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN, Gland.
Orta, Jaume : Family Phalacrocoracidae. In: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew & Sargatal, Jordi (eds.): , plates 22–23. Lynx Edicions, Barcelona.
Thevet, F. André (1558): About birds of Ascension Island. In: Les singularitez de la France Antarctique, autrement nommee Amerique, & de plusieurs terres & isles decouvertes de nostre temps: 39–40. Maurice de la Porte heirs, Paris. van Tets, G. F. (1976): Australasia and the origin of shags and cormorants, Phalacrocoracidae. Proceedings of the XVI International Ornithological Congress: 121–124.
Спољашње везе
Корморан (род) on the Internet Bird Collection
First video of cormorant deep sea dive, by the Wildlife Conservation Society and the National Research Council of Argentina. WCS press release, 2012-07-31
*