Александар Морфидис-Нисис (Ниш, 1803 — Нови Сад, 9. март 1878) био је композитор, наставник музике и хоровођа. Студирао медицину и филозофију, али није завршио студије. Знање немачког, француског, грчког и латинског омогућило му је да подучава класичне језике у Загребу, Вршцу, Темишвару и Осијеку. У Нови Сад долази 1838. године, где ради као наставник ноталног певања и као хоровођа у Српској гимназији. Упоредо држи и часове клавира. Године 1848. оснива приватну музичку школу. Између 1864. и 1867. године са својим ученицима приређује беседе у Новом Саду, појављујући се повремено у улози солисте. У цркву уводи нотално певање, а 1841. или 1842. компонује Литургију коју изводи са својим гимназијским хором. Компонује клавирске композиције, углавном салонског и играчког карактера. Валцери Поздрав српским девама сматрају се први представницима овог жанра у српској клавирској литератури. Поред валцера издвајају се и две полке-мазурке La jolie Bayadere и La Favorite и кадрил Un souvenir de deux yeux. Морфидисова Велика полонеза представља једини пример овог жанрау српској клавирској музици, а његова клавирска етида уједно је и и једина сачувана клавирска етида у српској музици до 1914. године. За живота уживао је велико поштовање у Новом Саду.
Дела A quelles graces, полка Грчка даворија (Greki sta armata Greki) Гудба сватовска, за гласовир у четири руке из опере Fra diavolo и La Muette de Portici Je ne pense qu' a toi Cotillon pour le piano La Marseillaise, речи и музика Рожеа де Л'Истеа La plus belle journée de ma vie, валцери за клавир Мачванка Лепа маца, марш за клавир Одзив из Пољске за гласовир Potpurri élegant surdes melodie Slaves Прица пева ономе који јој је крила дао, валцер Радо иде Србин у војнике (Serbischer Marches), fur das Pianofort Спаваћа песма Спавај ми чедо Српски победни марш Syrmier коло Fantasie über des Motifs Der Tiroler und sein kind Шафран, руска песма Chantes Serbes: Праг је овог милог српства, давориа, marziale Сабљо моја Ја сам Србин српски син Љубица мома Ти си душо лепо цвеће Без тебе драга не могу Параћинка Ти не буди луда Chantes Slaves
Литература
Владимир Р. Ђорђевић, Прилози биографском речнику српских музичара, Београд, 1950 Драгана Јеремић Молнар, Српска клавирска музика у доба романтизма (1841-1914), Матице српска, Нови Сад, 2006 Лексикон југословенског лексикографског завода, Загреб, 1974 Ивана Перковић Радак, Од анђеоског појања до хорске уметности, Београд, 2008 Милан Савић, Наши стари, Градска библиотека, Нови Сад, 2010 Стана Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Београд, 1971.
Категорија:Рођени 1803. Категорија:Умрли 1878. Категорија:Српски композитори