Антоан Доминик „Фетс” Домино мл. (; Њу Орлеанс, 26. фебруар 1928 — Харви, 24. октобар 2017) био је амерички пијаниста и кантаутор, један од пионира рокенрола. Доминова понизност и стидљивост можда је била један од разлога зашто се његов допринос овом жанру није довољно увиђао.
Током своје каријере, Домино је продао више од 65 милиона плоча односно музичких записа. Имао је 35 дела која су се нашла међу топ 40 америчког чарта Билборд хот 100, а пет од његових свих дела до 1955. продато је у више од милион копија, те сертификовано као златно. У раздобљу између 1955. и 1960. године, имао је једанаест топ 10 хитова.
Његов музички стил је заснован на традиционалном жанру ритам и блуз, праћен саксофонима, басом, клавиром, електричном гитаром и бубњевима.
Биографија Антоан Доминик Домино мл. је рођен и одрастао у Њу Орлеансу (Луизијана, САД), као најмлађе од осморо деце Антоана Калистеа Домина (1879—1964) и Мери-Донатил Грос (1886—1971). Породица Домина има француску креолску позадину, а луизијански креолски је био његов матерњи језик.biography.com
Антоан је рођен у кући, уз помоћ своје баке (акушерка). Име му је првобитно било погрешно написано на родном листу, као Ентони (). Његова породица је недуго пре тога из Вачерија била стигла у њуорлеанско суседство Доњи Најнт ворд.Sublette, Ned (2009). . стр. 56—60. Отац му је радио на хиподрому и повремено је свирао виолину.
Похађао је школу „Луис Б. Макарти” мање од четири разреда, напустивши је да би започео посао као помагач достављача леда. Домино је научио свирати клавир око 1938. године, од свог пашенога — џез гитаристе Харисона Верета.Friedlander, Paul (2006). . стр. 28—32.
Музичар је био венчан са Роузмери Домино од 1947. до њене смрти 2008. године; отац је осморо деце: Антоан III, Анатол, Андре, Антонио, Антоанет, Андреа, Анола и Адоника. Чак и након свог успеха наставио је да ради у старом суседству, Доњем Најнт ворду, све до урагана Катрина када се морао преселити у предграђе Њу Орлеанса.
Почеци каријере (1947—1948) Већ са 14, Домино је наступао у баровима Њу Орлеанса. Године 1947, Били Дајамонд — фронтмен групе из Њу Орлеанса — прихватио је позив да послуша извођење младог пијанисте у оближњем локалу. Домино је наступио довољно добро па га је Дајамонд позвао да се прикључи његовом бенду — Солид сендерсима, у Хајдавеј клубу у Њу Орлеансу, где би он тада зарађивао 3 долара за свирање клавира. Дајамонд му је дао надимак „Фетс” ( — досл. „дебели”), пошто га је Домино подсећао на реномиране пијанисте Фетса Волера и Фетса Пикона, али и зато што је имао добар апетит. стр. 26—28.
Снимање за Империјал рекордс (1949—1962) Домино је потписао уговор за издавачку кућу Империјал рекордс 1949. године, отпочевши тако сарадњу са власником Луом Чадом; овде је добијао хонораре на основу продаје која се оствари а не накнаду за сваку песму. Он и продуцент Дејв Бартоломију написали су The Fat Man, ублажену верзију песме о зависницима о дроги која носи наслов Junkers Blues; њихов рад је продат у милион копија до 1951. године. Уз обичну клавијатуру и Доминово вокално „ва-ва” изнад снажног бекбита, The Fat Man се увелико сматра првом рокенрол изведбом која је донела толику зараду.Friedlander, Paul (2006). . стр. 28. Године 2015, песма је ушла у Гремијеву дворану славних.
Домино је објавио низ хит песама са Бартоломијуом (такође коаутор многих песама), саксофонистима Хербертом Хардестијем и Алвином „Редом” Тајлером, басистом Френком Филдсом, те бубњарима Ерлом Палмером и Смокијем Џонсоном. Други значајни и дугогодишњи музичари у Доминовом бенду били су саксофонисти Реџи Хјустон, Ли Ален и Фред Кемп, Доминов верни вођа састава.
мини|десно|усправно|Домино пева Blueberry Hill у Шоуу Еда Саливана (1956)
Домино је загазио у поп мејнстрим песмом Ain't That a Shame (погрешно Ain't It a Shame), која је дошла до топ 10. Ово је био први од његових радова који се нашао на Билбордовом чарту поп синглова (16. јула 1955), дебитујући на броју 14.billboard.com Блажа кавер верзија Пета Буна досегла је број 1, добивши већи радијски етер у доба расне сегрегације. Године 1955, Домино је зарађивао 10.000 долара седмично на турнејама, према извештају у мемоарима уметника Чака Берија. Домино је на крају имао 37 Топ 40 синглова, али ниједан није доспео на прву позицију поп топ-листе.
Доминов деби албум, Carry On Rockin, који је садржао неколико његових хитова и нумера које још нису биле изашле као синглови, издала је кућа Империјал (каталошки број 9009) новембра 1955, а реиздање је доживео као Rock and Rollin' with Fats Domino године 1956. Реиздање је дошло до броја 17 на листи Билбордових поп албума.
Године 1956, његово извођење песме Blueberry Hill (коју су 1940. извели Винсент Роуз, Ал Луис и Лари Сток и коју су претходно снимили Џин Отри, Луј Армстронг и др.) било је на 2. месту листе Билборд џубокс две недељеFats Domino | Book Excerpt: Blue Monday. Fats Domino and the Lost Dawn of Rock 'N' Roll | American Masters | PBS и на 1. месту R&B chart-а 11 недеља. Ово је био највећи хит, који је продат у 5 милиона копија широм света (1956. и 1957). Песму су накнадно снимили Елвис Пресли, Литл Ричард и Лед зепелин.independent.co.uk Неких 32 године касније, песма је ушла у Дворану славних Гремија.
Домино је имао и других хит синглова у периоду између 1956. и 1959. године, укључујући When My Dreamboat Comes Home (Pop, број 14), I'm Walkin' (Pop, број 4), Valley of Tears (Pop, број 8), It's You I Love (Pop, број 6), Whole Lotta Loving (Pop, број 6), I Want to Walk You Home (Pop, број 8) и Be My Guest (Pop, број 8).
Домино се појавио у два филма која су изашла 1956: Shake, Rattle & Rock! и The Girl Can't Help It. Дана 18. децембра 1957, његово хит извођење The Big Beat приказано је у програму American Bandstand Дика Кларка.
Дана 2. новембра 1956, десила се побуна на концерту Домина у Фејетвилу (Северна Каролина). Полиција је употребила сузавац да растера непослушну публику. Домино је искочио кроз прозор да би избегао гужву; он и двојица чланова његовог бенда били су незнатно повређени. Током његове каријере, четири велика нереда су се десила на концертима које је имао, „делимично због интеграције”, према његовом биографу Рику Колману. „Али такође је чињеница да су имали алкохол на овим наступима. Тако су мешали алкохол, плус плесање, плус расе заједно по први пут на много ових места.” У новембру 1957, Домино је гостовао у ТВ програму Еда Саливана; овде није било никаквих немира.Icons of R&B and Soul: An Encyclopedia of the Artists Who Revolutionized Rhythm
Исте године, чланак „Краљ рокенрола” () у магазину Ебони представио је Домина, који је рекао да је био на путу 340 дана годишње, зарађујући и до 2.500 долара за ноћ и укупно зарадивши 500.000 долара; Домино је читаоцима такође рекао да има 50 одела, 100 пари ципела и потковичасту украсну прибадачу од 1.500 долара.
Домино је имао постојану серију хитова за Империјал почетком 1962, укључујући Walking' to New Orleans (1960; Pop, број 6) коаутора Бобија Чарлса и My Girl Josephine (Pop, број 14) исте године. Ишао је на турнеју по Европи 1962. и упознао Битлсе, који ће га касније навести као инспирацију. По повратку, одржао је први од својих бројних наступа у Лас Вегасу.
Империјал рекордс је продат почетком 1963, а Домино је напустио ову издавачку кућу. „Држао сам се с њима док нису продати”, рекао је 1979. године. Свеукупно, снимио је преко 60 синглова за Империјал, са 40 песама међу топ 10 на R&B chart-у те 11 у топ 10 на Pop chart-у. Двадесет седам су били хитови на две стране.
Снимање након напуштања Империјала (1963—1970-е) мини|лево|усправно|Домино (1972)
Домино је прешао у Еј-Би-Си парамаунт рекордс 1963. године. Издавачка кућа је захтевала да снима у Нешвилу (Тенеси) уместо у Њу Орлеансу. Додељен му је нови продуцент (Фелтон Џарвис) и нови аранжер (Бил Џастис). Доминова дугогодишња сарадња са продуцентом, аранжером и честим коаутором Дејвом Бартоломијуом, који је пратио практично све његове хитове у Империјалу, наизглед је била при крају. Џарвис и Џастис су изменили Доминов звук у одређеној мери, а значајно је увођење вокалне пратње хора кантриполитенског стила у већину његових нових музичких дела. Издао је 11 синглова за Еј-Би-Си парамаунт, од којих се неколико нашло у топ 100 али само једном у топ 40 (Red Sails in the Sunset, 1963). До краја 1964, британска инвазија је изменила укусе публике која купује музику, а Доминовом времену на топ-листама дошао је крај.
Упркос недостатку успеха на топ-листама, Домино је наставио са стабилним периодом снимања до отприлике 1970. године; Еј-Би-Си парамаунт је напустио средином 1965. и почео снимати за Меркју рекордс, када је направио лајв албум и издао две песме. Студијски албум је планиран али отказан, са само четири снимљене нумере. Мала издавачка кућа Дејва Бартоломијуа, Бродмур (када се ујединио са Бартоломијуом) издала је много савременим соулом прожетих синглова, али албум је издат у иностранству 1971. да би се испунио уговор са Рипрајз рекордсом. Он се пребацио у ову издавачку кућу после Бродмура; имао је топ 100 сингл, кавер хита Битлса Lady Madonna.
Домино се 1969. године појавио у телевизијском специјалу Манкиса под називом 33⅓ обртаја по манкију (). Остао је популаран као извођач неколико деценија. Имао је камео улогу у филму Any Which Way You Can Клинта Иствуда, снимљеном 1979. и објављеном 1980. године; певао је кантри песму Whiskey Heaven, која је касније постала осредњи хит. Живот и каријера Фетс Домина представљени су у документарцу Џоа Лаура из 2015, Велики бит: Фетс Домино и рођење рокенрола ().
Позна каријера (1980-е—2005) мини|усправно|Домино наступа уживо у Њујорку (можда 1980-е)
Године 1986, Домино је био један од првих музичара који су примљени у Дворану славних рокенрола. Такође, добио је Греми за животно постигнуће (1987). Доминов последњи албум за великог издавача, Christmas is a Special Day, изашао је 1993. године.Fats Domino Dies at 89 | Billboard
Домино је живео у велепоседничкој кући у суседству претежно радничке класе, у Доњем Најнт ворду, где су га често виђали у његовом розе кадилаку. Годишње је наступао на Фестивалу џеза и баштине у Њу Орлеансу, те на другим локалним манифестацијама. Добио је Греми за животно постигнуће 1987. године.
Последња турнеја му је била у Европи, три седмице 1995. Након што се разболио док је био на турнеји, Домино је одлучио да више неће напуштати област Њу Орлеанса, пошто је имао пристојну зараду од хонорара и није волео турнеје — тврдећи да храну коју воли не може наћи нигде другде. Исте године, уручена му је награда Реј Чарлс за животно постигнуће, од Фондације Ритам и блуз.
Године 1998, председник Бил Клинтон му је доделио Националну медаљу за уметност.Lifetime Honors – National Medal of Arts, NEA.gov Домино је одбио позив да наступа у Белој кући.
Године 2004, магазин Ролинг стоун га је ставио на 25. место своје листе „100 највећих уметника свих времена” (), у есеју који је написао Доктор Џон.
Домино и ураган Катрина мини|Графити на Доминовој кући из времена када су биле гласине да је умро током урагана Катрина (2005) мини|Доминов уред, јун 2007
Када се ураган Катрина приближавао Њу Орлеансу августа 2005, Домино је одлучио да остане код куће са својом породицом — делимично зато што му је супруга, Роузмери, била слабог здравља. Његова кућа се налази у области која је била тешко поплављена.