Јованка Хрваћанин (Дубица, 20. јануар 1899 — Београд, 1987) била је српска књижевница, романописац, писац за децу и преводилац књижевних дела, највише са словенских језика.Миомир Милинковић, Јованка Хрваћанин, Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу.2010; 358—359
Живот и каријера Рођена је у Дубици, 20. јануара 1899. године. Рано детињство провела је у Београду. Након очевог губитка посла у Прес-бироу, и смрти млађег брата 1903, вратила се са породицом у родно место, где је завршила основу школу. Јованкино школовање било је неуредно. Обележено је наглим прекидима и пресељењима, због политичког деловања и ангажовања њеног оца који је био оснивач и организатор првих светосавских беседа у Дубици и Јасеновцу, и члан главног одбора Радикалне странке и ратних прилика на Балканском полуострву.
Гимназију је похађала у Бјеловару и Београду а, након Првог светског рата, дипломирала је на Филолошком факултету (1923) и положила професорски испит (1926).
Познавала је чешки, руски, француски, немачки, словеначки језик, и преводила је бројна књижевна дела, али највише са словенских језика: Карела Чапека, Франа Шрамека, Максима Горког, Вјачеслава Иванова, Франца Бевка, Антона Ашкерца, Игора Шевченка, Ласју Украјинку, Кристину Бренкову, Ивана Цанкара.
Радила је као професорка у Женској гимназији (1923—1931) и Учитељској школи у Новом Саду, Првој женској гиманзији у Београду (1933—1940). У Новом Саду је основала Удружење универзитетски образованих жена и била његов први председник.Александра Серђукова, Јованка Хрваћанин: Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке, Летопис Матице српске, 112, књ. 349, св. 4, април 1938; 298—299.
После Другог светског рата радила је у Педагошком институту, у секцији за дечју и омладинску књижевност и штампу (1949—1950), потом као уредник Дечје књиге од 1951. до пензионисања 1953.
Преминула је у Београду 1987.
Дело Јованка Хрваћанин је прве песме објавила још као основац, а значајније се посветила писању у гимназијским данима.
У међуратном периоду написала је збирке песама и кратку лирску прозу: Пјесме невиђеном (1926), Откинуто лишће (1939) Записи (1933) — проза. Као песник и преводилац објављивала је у скоро свим тадашњим часописима: Књижевни југ, Књижевна ревија, Жена, Светлост, Нова светлост, Венац, Мисли, Алманах Записи из Цетиња, Књижевни Север из Суботице, Дечји лист Мирољуб, Дечје новине из Новог Сада, Застава, Правда.
У периоду после Другог светског рата највише се бави писањем књига за децу, како је сама говорила, подстакнута од Десанке Максимовић, и тада настају збирке: Рачунске шале за наше мале и Сабирање за најмлађе (1946), Занат је златан (1947), И ја рачунам (1951), Људи раде (1951), Мица с десет лица и њена другарица (1954), Под брезом (1955), Трагом срца (1972), Птице ме буде (1979). Написала је кратки епистоларни роман Невиђени (1995) објављен први пут у часопису ПроФемина у три наставка.Драгољуб С. Игњатовић, Са писцима и о писцима међуратним, Београд: Институт за књижевност и уметност, (1992). стр. 244.
Део њеног опуса (Пјесме невиђеном, роман Невиђени, Записи) настао у међуратном периоду, испињен је искуством из година одрастања и открива основна својства њене поетике:
Библиографија Монографије Пјесме невиђеном (1926) Записи (1933) Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке (1938) Откинуто лишће (1939) Права вредност књижевности (1941) Рачунске шале за наше мале (1946) Сабирање за најмлађе (1946) Занат је златан (1947) И ја рачунам (1951) Људи раде (1951) Мица с десет лица и њена другарица (1954) Под брезом (1955) Трагом срца (1972) Птице ме буде (1979) Чланци и други саставни делови [Остави нек се лист крај листа слаже...] (1927) Р. Ст. Мићић: Животни пут једног просветног радника (1940) Десанка Maксимовић, Јованка Хрваћанин: Дечја поезија народа СССР-а (1987).Maксимовић, Хрваћанин (1987): Десанка Maксимовић, Јованка Хрваћанин, Дечја поезија народа СССР-а, Крушевац: Багдала. Невиђени (1995) Некњижна грађа Аутограф романа Невиђени () Пролетна кишица (1953)
Референце
Спољашње везе Јованка Хрваћанин — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Костајничани (Хрватска) Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски књижевници Категорија:Писци за децу Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски писци за децу